петак, 28. септембар 2007.

NENAD BOGDANOVIĆ R.I.P.

A želeo sam da današnji tekst bude o lepoj atmosferi na otvaranju Salona stripa u skc-u, o guzvi koju je napravilo oko 800 strip fanova, o tome kako je lepo na jednom mestu videti izdavače, zaljubljenike i sjajne autore (Janjetov, Gajić), legendu koju nismo videli godinama Igora Kordeja... večeras je program odličan, nemojte propustiti predstavljanje Kordeja i Higinsa...

Ali, centralni događaj je smrt gradonačelnika Beograda Nenada Bogdanovića. Nije ga bilo u javnosti već dosta dugo, znao sam da je ozbiljno bolestan ali sam se, naivno verovatno, nadao da će se izvući. Najbolji nekako uvek odlaze prvi, a jedan od najvrednijih i najenergičnijih ljudi na ovdašnjoj političkoj sceni otišao je u 54. godini. Pogrešno je pamtiti ga kao "čoveka koji je pobedio Vučića", prvo zato što dotična radikalska suklata ne zaslužuje da bude ni u istoj rečenici sa Nenadom, a drugo, zato što je ta pobeda, na veliku sramotu "Beograđana" bila prilično tesna, a ja stvarno ne znam šta je u glavi ljudi koji veruju da je Vučić bolji od Bogdanovića...

Iako u Beogradu ima još mnogo toga da se uradi, iako ima dosta stvari koje mi se ne dopadaju, fakat je da je za poslednjih 7 godina postignuto mnogo, a veliki deo zasluga pripada Nenadu Bogdanoviću. Osim toga, gradska vlast, da ne zaboravimo, ne pripada samo DS-u već je delimično u rukama DSS-a i G17 tako da su i oni zaslužni, a činjenica da svo vreme nema vidljivih trzavica, skandala i prepucavanja treba da služi za primer onoj "višoj" vlasti koja često deluje daleko nekompetentnije od mnogih lokalnih u Srbiji.

Mada to ne pokazuje, nadam se da DS ipak razmišlja o Bogdanovićevom nasledniku. Sa jedne strane se vatreno bore da izbori budu održani na vreme, a sa druge ne čine ništa da promovišu novog lidera za Beograd. Tim je ono što je važno, ali svaki tim mora da ima sposobnog i popularnog čoveka na čelu, čoveka koji vuče, otvara vrata i daje lični primer. Takav je bio Nenad Bogdanović, slava mu i hvala.

четвртак, 27. септембар 2007.

NEOLUDACI

Na kraju se, nakon duge ćutnje, novosadska policija odlučila da zabrani marš neonacista koji su se skrivali pod zanimljivom parolom "Marš za jedinstvo Srbije".

Popularni "Firer Davidović" i njegova ekipa su odabrali interesantan datum za svoje "demonstriranje", 7. oktobar, dakle rođendan Hajnriha Himlera, izvesnog gospodina poznatog posebno po ljubavi prema slovenskom stanovništvu, dakle, teško je zamisliti datum koji bolje pasuje, možda bi samo rođendan "pravog" firera bio bolji.

Uopšte, ako išta može izgledati bednije od neonacista to su neonacisti koji pripadaju narodima koji su posebno propatili za vreme II svetskog rata. Zamislite jevrejskog neonacistu (još bolje, pogledajte odlični film The Believer http://www.imdb.com/title/tt0247199/), pa ćete shvatiti kolikoje to poistovećenje sa sopstvenim krvnicima može biti apsurdno, ali i opasno, "poturica gori od Turčina" reći će naši stari, ili podsetiti na surovost ustaša i četnika koja je često zgražavala Nemce.

Umesto da likovi poput dotičnog zamlate Davidovića duh i telo pročišćuju na nekom prinudnom radu (arbeicht macht frei) oni orgijaju po Srbiji uz prećutno odobravanje "tihe većine" radikalsko dssovske orijentacije. Pitam se da li bi NS Police reagovala da Čanak nije najavio sukob sa nacističkom gamadi (čovek ima dobru osobinu da stvari naziva pravim imenom) pa su se pandurske lale valjda uplašile nereda u vazda mirnoj senci Miletićevoj...

A i SPC bi trebalo da je sramota, svojevremeno su dizali dževu oko nastupa pozorišne trupe u NS čiji performans su okarakterisali kao satanistički...a ima li ičega satanističkijeg od nacizma? Valjda je, ako je naš, srbijanski, ondaK dobar.

I za kraj, pogledajte ovu izvrsnu predstavu (http://www.jdp.co.yu/predstave/predpenzijom.html), čisto da vidite da nismo usamljeni u ovom problemu.

p.s. vratio sam potpunu slobodu komentarisanja, udrite rođaci!

среда, 26. септембар 2007.

SALON STRIPA

Ovo je jedna od onih manifestacija koje ne treba propustiti:

Jubilarni, peti Međunarodni salon stripa u Studentskom kulturnom centru (SKC) u Beogradu predstaviće od 27.do 30. septembra radove najboljih autora sa konkursa, kao i gostiju Džona Higinsa iz Velike Britanije i Igora Kordeja iz Hrvatske, rečeno je 13. septembra na konferenciji za novinare u SKC.

Na salonu će biti organizovana i tematska izložba o rađanju beogradskog stripa 30-ih godina prošlog veka, biće održano predavanje Grega Koksa iz SAD o umetnosti i tržištu, uz promocije knjiga i projekcije fimova.

Dobitnik ovogodišnjeg specijalnog priznanja Salona za doprinos srpskom stripu je Žika Bogdanović, prema čijoj će knjizi "Čardak ni na nebu ni na zemlji" biti otvorena i istoimena tematska izložba u Galeriji "Cirkus".

Bogdanovićeva knjiga "Čardak ni na nebu ni na zemlji - rađanje i život beogradskog stripa, 1934-1941" (Ateneum, Informatika, 2006), biće posebno predstavljena 28. septembra u Velikoj sali, a osim autora, govoriće i Slobodan Ivkov i Ranko Munitić.

Uoči svečane dodele nagrada i izložbe najuspešnijih radova na konkursu u Srećnoj galeriji SKC biće 27. septembra otvorena izložba Higinsa, a u Galeriji SKC Kordeja.

Njih dvojica će se predstaviti narednog dana u Velikoj sali, nakon projekcije filma "Poglavica bez plemena - igrani film o Zagoru", u režiji Svetozara Ljubojevića Ljube, odnosno uoči programa kratkih animiranih filmova Rastka Ćirića.

Aukcija originalnih strip tabli domaćih i inostranih umetnika biće održana 29. septembra, u organizaciji Udruženja ljubitelja stripa iz Novog Sada, a najavljeno je i predstavljanje veb sajtova specijalizovanih za strip - Stripovi com (Zagreb), Strip vesti( Novi Sad) i UPPS (Beograd), kao i o strip festivalima u regionu.

Greg Koks će govoriti na temu "Umetnost i tržište - kako plasirati talenat", uz predstavljanje multidisciplinarnog međunarodnog projekta Koksa i Aleksandra Sotirovskog. Koks će dodeliti nagradu u iznosu od 1.000 dolara najboljem mladom autoru stripa, koji će imati obavezu da nacrta 36 tabli koje će Koks plasirati na inostranom tržištu.

Za poslednji dan Salona najavljene su promocije izdavača (Luxor, Markentprint, System Comics, Beli put, Strip Prešing, Dirty Edition, Tink Tank...), kao i knjige Ranka Munitića "Estetika animacije" o kojoj će govoriti autor i urednik Rastko Ćirić.

Za samu završnicu najavljena je i "Gronoantologija"- izbor deset najvažnijih animiranih filmova od 1892. do danas, iz korpusa od sto filmova predstavljenih u knjizi, a izbor za projekciju napravio je Ćirić.

Svakog dana tokom Salona biće organizovana berza stripa.

I ovo se kao i mnogo drugih lepih stvari koje se dešavaju u ovoj zemlji drži na entuzijazmu nekoliko divnih ljudi tako da je moralna obaveza svakog mislećeg čoveka koga strip zanima da makar jednom svrati na salon. Vidimo se tamo!

уторак, 25. септембар 2007.

SASVIM OBIČAN DAN

Ima nešto zanimljivo u tome što velike domaće kompanije počinju da umesto "maznute" svetske koriste (nadam se) plaćenu domaću muziku...znam šta su slični primeri značili za neke ino bendove (Dandy Warhols) pa se nadam da će bar delić toga stići i do Eve Braun i Velikog prezira....ako već nije prekasno

Pogled sa mog brda (Višnjička banja) ka Gradu u dolini koji, dok je kod mene blistavo jutro, grca u smogu i sivilu, izaziva želju da se automobil okrene i vrati u ekološki bezbedno dvorište. Nije bilo poštenog vetra danima i sada je Bg okovan smogom...oni koji danima ne izlaze iz njega to više ni ne primećuju ali, verujte mi, ne izgleda dobro.

Bulevar Despota Stefana (ex 29.11.) je valjda najgori primer...a gužva koja postaje zastrašujuća negde oko ukrštanja sa Džordža Vašingtona bi bila daleko manja kada bi samo malo više poštovali pravila...kada se vozila za dostavu ne bi baškarila ispred autobuske stanice...kada oni što su "samo trknuli" da nešto završe ne bi ostavljali kola usred špica parkirana na kolovozu...kada baje u besnim kolima ne bi ostavljale svoje ljubimce tačno ispred kafića u kom srču prvu jutarnju, a onda još 50 dnevnih i večernjih kafa...

A ulazak u Knez Mihailovu je jutros imao poseban šmek, odnekud je stizao miris gulaša, čini se jako dobrog...vredna domaćica je već završavala taj posao, pitam se šta je išlo posle...
A sunce je sve niže i niže, sada u 09:10 obasjava samo drugu polovinu korzoa i to njegovu levu stranu (gledano ka Kalemegdanu), krovovi blješte, obični i neobični ljudi nesigurni kako da se obuku ovog miholjskog leta šetaju u najneobičnijim kombinacijama, devojčice golih stomaka, stariji građani u kaputićima i sa neizbežnim francuskim kapama na glavama. Jedni se drugima čude.

Smešan stariji čovek sa čudnom frizurom za koju nisam siguran da li je previše puta ofarbana u braon mahagonij ili je u pitanju tupe čita novine i pije kafu u Ruskom caru...vadim ključeve od zgrade i dan zapravo tek sada počinje.

понедељак, 24. септембар 2007.

PROPOVEDNIK

Ne neću o zlim popovima (a ima i onih drugačijih, jedan beše sinoć gost kod Olje), neću ni o našim lažljivim demagozima na vlasti...neću da sedmicu počnem nečim ružnim i glupim, već nečim lepim, kvalitetnim i zanimljivim. Naši drugari iz Belog puta objavili su drugu svesku grafičke novele Propovednik. Remek delo devete umetnosti nastavlja svoj put na srpskom jeziku, jednom od retkih evropskih na kojima je progovorilo.
Evo šta kažu o ovom delu:
Sveštenik Džesi Kaster, iz jedne teksaške varoši, bio je gotovo ostao bez trunke vere kada se stopio sa bizarnom duhovnom silom po imenu Genezis i poprimio neobične moći. Od tada počinju njegove neobične misije. Pošto je završio Misiju u Teksasu, mladi propovednik sa neverovatnim moćima kreće na sledeće nezaboravno putovanje. Ovoga puta Džesi je u prilici da se razračuna sa svojim davnašnjim zlotvorima. Zato se vraća u grad svog detinjstva Endželvil, koji se tako zove tek da bi se naglasilo koliko ništa zajedničko sa anđelima nema. Naprotiv. Naravno, susret sa babom koja ga je u detinjstvu nagonila da proučava Bibliju, onako kako to nijedan vernik ne poima, nije jedina avantura koje ova knjiga nudi...

Overite njihov sajt www.beliput.co.yu i, ako još niste znali, saznajte kakve sve poslastice postoje prevedene i objavljene. Na pravom ste putu ljudi!

петак, 21. септембар 2007.

OTADŽBINO...GORKA SI KO VINO

Kako neke vesti mogu lepo da se uvežu, a još kada im prethode izvesni događaji prosto sve izgleda kao nekakva burleskna predstava.

Kuršumlija, Beograd -- Pedesetak policajaca izbacilo jutros iz zgrade SO Kuršumlija bivše vojne rezerviste koji protestuju zbog ratnih dnevnica.Vlada Srbije juče je usvojila Informaciju u vezi sa isplatom ratnih dnevnica vojnim rezervistima iz 1999. Donet je Zaključak o obrazovanju Radne grupe od predstavnika ministarstava odbrane, pravde i finansija, koja će razmotriti osnovanost zahteva udruženja ratnih veterana i vojnih invalida za isplatu tih dnevnica, navedeno je u saopštenju sa sednice Vlade.

Vranje -- Vojne obveznike u rezervi u Vranju uznemirio poziv za određivanje novog ratnog rasporeda. Pozivi koji su im iz vojnog odseka stigli na kućne adrese naslovljeni su sa "Otadžbina te zove", a vojni obveznice se pozivaju da se jave u vranjski vojni odsek radi "saopšavanja ratnog rasporeda".

Dakle, kako ovo protumačiti? Šta to nije u redu sa zemljom koja zbog štrajka jednog sveštenog lica (a mi smo navodno sekularna država u kojoj su sve crkve jednake...samo što su neke "jednakije") sumnjive prošlosti pravi međunarodni incident i potom bez ikakve komisije, već samo ad hoc odlukom jednog ministra reši da potroši novac poreskih obveznika na izgradnju nikom potrebnog crkvenog objekta? A onda dozvoljava da joj desetine ljudi koje je poslala da vode unapred izgubljeni rat moraju da mole za dnevnice, zasigurno manje od iznosa koji će se dati za spomenuti religijski objekat.

I ista takva država se potom igra socijalističkih vremena šaljući bez ikakve najave nešto na čemu piše RATNI raspored. Ok, terminologija vojske je čudna, ali nismo li izašli iz neprijatne dekade u kojoj smo ozbiljno poljuljali sliku o sebi kao o velikim ratnicima...gde god smo stigli dobili smo po ušima i valjda naučili da je bolje da se manemo ćorava posla...naročito kada vidimo kako prolaze oni koji su se na poziv OTADŽBINE odazvali. Da li se oni to zezaju ili stvarno očekuju veliki odziv...i to u vranjanskom kraju, tik uz administrativnu granicu?

I da ne zaboravim: Kosane odlazi!

четвртак, 20. септембар 2007.

PROKLETSTVO TRŽNIH CENTARA

Čudno je kako tržni centri u centru Beograda ne mogu da opstanu duže od nekoliko godina... da ne idem u daleku prošlost zvanu Gradić Pejton (ipak je to bio zanatski centar), ali ako se teleportujemo samo nešto više od jedne decenije unazad videćemo rascvetali t.c. Čumićevo sokače, mesto na kome su se po najboljem kursu menjale devize (meni jednom lično Arkan promenio 50 maraka!), džiberi kupovali air max patike i ššššuššškave trenerke, sedelo u kafiČima...a onda se, kao vesnik izlaska iz inflatornog inferna otvorio City Passage, daleko ekskluzivnije mesto koje je ličilio na ono što smo tih godina imali prilike da viđamo po inostranstvu (čitaj Budimpešti i Solunu). Pričalo se da je mesečni zakup u "Sitiju" u zlatnim danima tog centra koštao 1300DM, znači jedno 10 prosečnih plata u tom trenutku. Ali ni Siti nije potrajao bog zna koliko, bilo je vreme za nešto novo, dakle za Millennium, odlično lociran između Kneza i Obilićevog venca, savršen za svratiti posle posla ili tokom šetnje štraftom.
Naravno, istog časa se deo zakupaca iz Sitija prebacio na novo mesto, došli su neki novi likovi, a Siti je, (doduše ne poput Čumića koji sada izgleda kao grad duhova), počeo da propada i sada se jako malo kupaca odlučuje da ga poseti.

Ali, kada sam juče svratio u Millennium počeo sam da primećujem prve znake još jedne "najavljene smrti"...mali broj ljudi, nekoliko brendova je napustilo svoje lokale (Nike pre svih...zna Mišković...) tako da sve veći broj lokala zauzimaju klasični "butikaši" čije prodavnice uglavnom nose smešna italo imena i valjaju loše i na zapadu već demodirane cipele i garderobu po sumanutim cenama.

Apelujem da neki sledeći tržni centar bude mnogo veći i sadržajniji, Deltoidi najavljuju da će Delta City biti tako nešto...valjda će ličiti na moj omiljeni mall u okruženju WestEnd u Budimpešti, mesto na kome zaista možeš da završiš sve vezano za tu dosadnu smaračinu zvanu kupovina garderobe, nekoliko stotina prodavnica, 30tak fast food opcija (indija, kina, japan, tai, grci, turci..) i supermoderni multiplex bioskop na vrhu. Naravno, i dovoljno parking mesta.

Ja, doduše, preferiram šoping koji nije samo to već uključuje i šetnju po lepim starim gradskim ulicama, kafu u lokalnom kafeu, najduže se zadržim u knjižarama...ali kapiram da je ovo usud koji se ne može izbeći, naročito kad udari neki strašan minus ili plus. A i dosadio onaj Mercator, dajte nešto novo!

среда, 19. септембар 2007.

LIGA ŠAMPIONA

Počelo je počelo! I za divno čudo već na otvaranju videsmo lep meč. Obično u ovoj fazi prisustvujemo neuverljivim izdanjima velikih timova, šanse da se dogodi neko veliko iznenađenje opadaju kako takmičenje odmakne, ali ono što su sinoć prikazali Real i Verder je bilo više nego dobro.

Verder je bio za klasu bolji nego protiv Dinama kada ga je više mentalitet nego kvalitet spasao. Mali Dijego je klasa, to se sinoć videlo, lepo je gledati dobru 10ku na terenu, samo malo više nesebičnosti i bio bi među najvećim igračima današnjice.

A Real nije ličio na sebe, tj. na onu smušenu ekipu pre Kapela i onu dosadnu ali upornu skupinu očajnika koju je taj ubica lepote na kraju više zbog Rajkardove gluposti nego sopstvenim zaslugama doveo do titule. Šuster je bio veliki igrač, deluje da bi mogao biti i veliki trener, ako ništa drugo sada su mečevi Reala spektakl, a da li će to za rezultat imati titule ostaje da se vidi. U Primeri i takmičenju po grupama neće imati problema, nisam suguran kako će se snaći protiv nekog Čelzija, Liverpula ili Milana koji na klupi imaju velike znalce.

Večeras je drugi čin, a sutra, za gledaoce sa jeftinijim ulaznicama, repriza Nove godine zvana 1. kolo kupa UEFA. Kosane odlazi!

уторак, 18. септембар 2007.

MTV

Naš omiljeni web magazin Avclub donosi zanimljiv članak o sunovratu najpopularnijeg muzičkog kanala na svetu pod nazivom 13 Signs That MTV Hates You: http://www.avclub.com/content/feature/13_signs_that_mtv_hates_you

Već godinama ovaj kanal koji nam je nekada predstavljao prozor u svet, pada sve niže. Muzike iz imena kanala je suštinski sve manje, a dominiraju idiotske emisije i šou programi...debilizacija omladine putem serviranja moralno srozanih uzora neosporno je najavila ono što se upravo dešava B92 sa Velikim bratom, RTS sa emisijom 48 sati svadba... od Pinka nismo imali nikakva očekivanja.
Osim u jasno profilisanim blokovima na MTV-u je gotovo nemoguće čuti nešto normalno, trešenje dupeta u spotu 50 Centa je ideal devojčicama rođenim posle 1990.

Smells Like Teen Spirit kao da je bio pre 100, a ne pre samo 16 godina.

понедељак, 17. септембар 2007.

ČEMU?

Naslov ovog kratkog posta, čini mi se 105. po redu od kada je ovaj blog počeo svoj život 21. maja ove godine, predstavlja skraćenu verziju naslova posta od petka.

Čemu, reč koja sama za sebe ima mnogo značenja, a opet zvuči čudno i zlokobno. Reč zašto ima upitniju formu koja ostavlja mnogo više prostora za odgovore. Čemu sve ovo...možda bi zvučalo bolje, ali ovako, usamljeno, ima težinu koja mi se dopada.

Pre gotovo četiri meseca nije mi izgledalo dobro, sada je gore. Plašim se da ćemo 200. post "proslavljati" u situaciji koja će biti sve samo ne pozitivna, bojim se eskalacije gluposti i primitivizma, užasavam se ratobornih deda iz SANU i SPC i njihovih debeloguzih sinova i unuka koji bi svoje pametnije i fizički sposobnije vršnjake da šalju u rat. Malo nam je bilo Sremskih frontova, Golih otoka, Krajine, Bosne, bombardovanja? Treba li nam još mrtvih i izbeglih, još emigranata, još beznađa i mraka u kome će talog opet da ispliva, a pomenuti mlohavi, impotentni, starmali da zavladaju?
I šta ja imam od toga što će Koštunica i ekipa na kraju fasovati neki novi Hag? Tu vrstu "srećnog kraja" sam jedva dočekao kad je Milošević u pitanju, ne želim da u svojim poznim 40tim "uživam" ponovo na isti način.

Eto čemu sve ovo, i kada pišem o muzici, filmovima, knjigama...dakle o svemu onome o čemu većinu u ovoj zemlji živo zabole ona stvar...i kada pišem o sportu i politici, a o tome ovde svi sve znaju... sve ovo je iz zabrinutosti i straha, iz želje da prestanemo da bijemo već izgubljene bitke, udaramo glavom u zid...da prestanemo da se inatimo i da zaboravljamo zasluge i "zasluge". Iz želje da počnemo da živimo normalno i da nastavimo da živimo normalno...da mi se deca rode i prožive ceo vek u mirnoj i uređenoj zemlji u kojoj će se ovakvi blogovi baviti temama kao što su relativno neredovno odnošenje smeća i skandalozno 10minutno kašnjenje super brzog voza Beograd-Bar....naravno, u pauzi pisanja o kulturi i umetnosti.

петак, 14. септембар 2007.

ČEMU SLUŽI ONO ŠTO VAM JE NA RAMENIMA?

Transkript prošlonedeljnog Peščanika:

http://www.b92.net/info/emisije/
pescanik.php?yyyy=2007&mm=09&nav_id=263314

Upravo počinje novi, uključite radio.

Ne morate se složiti sa nečim, ne morate se složiti sa bilo čime što se ovde govori ali poslušajte i naterajte sebe da razumno i argumentovano promislite i kritično se odnosite prema onome što vas okružuje i što ima i te kakav uticaj na vaše živote.

Inače, uticaj Koštunice na Tadića je ravan teškoj kontaminaciji koja se može fasovati samo u srcu nekakve nuklearne elektrane. Onaj hrabri Tadić koji je jedini imao hrabrost da prošli put kosovske Srbe pozove na izbore i tako se suprotstavi makabrističnom horu koji su činili članovi prošle vlade i visoki dužnosnici crkve.
Ali sada je okrenuo ćurak, utanjio glasić toliko da bi prošao na audiciji za hor bečkih dečaka i poručio Srbima sa Kosova da im tamo, u stvari, nema života. Šta mu se to dogodilo, šta je čoveka koji je pokazivao izvesnu dozu smisla za realnost i hrabrosti kada je čak uspeo da izusti da postoji šansa da ostanemo bez Kosova transformisalo u sopstvenu senku sa konstantnim grčom na licu?

Uvek nam se kao bumerang vraća ono što radimo i što govorimo, zemlja bez suvereniteta proziva druge da su kvazidržave, kunemo se nad ustavom, a onda ga kršimo kad god nam odgovara, borimo se za Kosovo, a čim ga izgubimo pravićemo se da nikada nije ni postojalo. A onaj Srbin koji živi dole jer nema gde drugde će morati da ode kod lokalnog predsednika opštine, skupštine ili bilo čega, a pošto nije učestvovao na izborima nigde neće imati svoje ljude. A kada bi izašli sa jednom listom bili bi druga sila u parlamentu Kosova. Pametni uče iz tuđih grešaka, a kako nazvati one koji ne uče čak ni iz svojih? Seća li se neko kolone izbeglica iz so called Srpske krajine?

p.s. Ovo sam upravo video na blogu Biljane Srbljanovic:

"Dragi prijatelji Peščanika,

Bilo bi nam zadovoljstvo da nam se prudružite
u petak, 14. septembra 2007. u 19 sati,
u Jugoslovenskom dramskom pozorištu,
na promociji
devete knjige Peščanik FM,
novog izdanja našeg DVD-ja i
novog websajta www.pescanik.net

Dođite da se gledamo!
Svetlana Lukić i Svetlana Vuković"

четвртак, 13. септембар 2007.

VELIKA K'O...

Evo vesti koja me je juče razgalila:

Moskva -- Ruska vlada podnela je ostavku, uz obrazloženje da predstoje izbori i da predsednik treba da ima punu slobodu.

U ime vlade odluku je predsedniku Vladimiru Putinu preneo premijer Mihail Fradkov. Fradkov je odluku obrazložio predstojećim parlamentarnim i predsedničkim izborima u Rusiji i željom da u momentu važnih političkih zbivanja predsednik ima punu slobodu da donosi rešenja, uključujući i kadrovska.
Putin je za premijera nekoliko sati kasnije predložio Viktora Zubkova.

Putin je ostavku primio, pohvalio Fradkova za dobro vođenje vlade i zamolio ga da ostane vršilac dužnosti premijera dok Duma ne izabere novu vladu.

"Treba zajedno da razmislimo kako da izgradimo strukturu vlasti i uprave kako bi odgovarala predizbornom periodu i kako bismo pripremili zemlju za period posle izbora za parlament i posle predsedničkih izbora u martu 2008.", rekao je Putin.

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je Dumi kao kandidata za novog premijera Rusije Viktora Zubkova, načelnika Federalne službe za finansijski monitoring, samo nekoliko sati nakon što je prihvatio ostavku vlade Fradkova.

Kako je saopštio predsednik Dume Boris Grizlov, kandidatura Zubkova mogla bi da bude razmotrena na plenarnoj sednici u petak, a da bi se kandidat za predsednika vlade mogao već sutra sresti sa poslaničkim grupama u Dumi.

Prema ustavu, Duma o kandidaturi treba da odluči u roku od nedelju dana od podnošenja kandidature.

Sadašnja vlada bila je formirana 9. marta 2004. godine, a novog mandatara na razmatranje Dumi će predložiti ruski predsednik.
U ruskoj državnoj dumi, inače, odlučujuću većinu ima Jedinstvena Rusija, partija koja podržava predsednika Putina. (B92).

Pretpostavljam da mnogi od vas nisu ni znali da Rusija ima vladu :)

Ovo inače sjajno korespondira sa knjigom koju upravo završavam, u pitanju je Arhangelsk Roberta Herisa koga možda znate po odličnom trileru Otadžbina (Fatherland).
Ovde je tema Staljin i njegova sena koja još uvek pokriva savremenu Rusiju koja, a vidimo to i po ovoj vesti, ne može da se otrgne od totalitarne prošlosti.

Od cara preko Lenjina do Staljina, ako je suditi po brojkama najvećeg zločinca i masovnog ubice u istoriji koji je specifičan i po tome što je uglavnom ubijao svoj(e) narod(e) tom zemljom vladali su ljudi sumnjivog mentalnog stanja i izraženih diktatorskih ambicija.

Oni posle (Hruščov, Brežnjev, Andropov, Černjenko, Gorbačov, Jeljcin) nisu se mogli porediti sa drugom Džugašvilijem, a aktuelni Putin deluje kao da ga u tome sprečava samo to što su izgubili hladni rat. Nikako da se u Rusiji primi normalna demokratija koja bi od nje za 10tak godina napravila veliku silu.

Ima onih kojima odgovara da Rusija predstavlja strašilo (u suštini bezopasno), a od totalitarne, a suštinski ne preterano značajne Rusije jadniji su samo oni koji u nju i dalje gledaju sa srcima punim nade, oni iz istorije nisu naučili baš ništa.

I, da, nadam se da će sledeći predsednik Rusije biti kosmat, tužno bi bilo da jedna lepa tradicija (smenjivanja ćelavih i kos(m)atih) zamre.

p.s. da ne ispadne da ćutim kada pogrešim priznajem da mi je drago što sam omašio glede Klementeovih "moskitosa" :)

Mada me nisu ubedili da imaju kvalitet da prođu, a i valja pobediti sve do kraja, a nama moranje nikada nije išlo, ovaj meč je vredeo samo zbog toga što su valjda svi shvatili koliko je Bane Ivanović dobar igrač.

Čak sam sklon da mislim da bi da je neko drugi bio na toj poziciji mi primili bar 3-4 gola, ovako Ronaldo nije postojao.

Osim toga videlo se da se hrabrost, ofanzivna igra i Igor Duljaj isplate.

A onaj Skolari je takav magarac, džaba mu sve titule koje je osvojio sa Brazilom i Portugalom, seljak ostaje seljak i tu nema pomoći.

Žao mi je što naši nisu ranije shvatili da su ovi šićardžijski zadovoljni minimalnom pobedom, da je utakmica potrajala još malo imao bi mnogo više razloga da bude besan.

среда, 12. септембар 2007.

MILJENKO

Otkrio sam da jako mnogo ljudi, čak i onih kojima knjige ne služe da popune prostor u regalu ili, ako su teži primerci u pitanju da preEtisnu kupus, nema pojma koliko je Miljenko Jergović sjajan pisac. Ok, čovek stvara i objavljuje u Hrvatskoj, odatle preferiramo eventualno bajadere i ledene kocke, dobro, i domaćicu, ali da ih čitamo? Ajte molim vas, pa da posle pod uticajem tih podmuklih stranica natopljenih hrvaštinom, katoličanstvom i ijekavicom počnemo pričati..ehm..da pričamo kao Oni?!

Šalu na stranu, lepo je za savremenika, a gotovo i vršnjaka imati ovako talentovanog pisca, pri tom i hiperproduktivnog za standarde ovdašnjih pisaca koji svaku svoju knjigu "iznojavaju i porađaju" godinama. Miljenko s lakoćom izbacuje romane, zbirke priča, eseje, novinske tekstove za Globus i Jutarnji...uostalom, evo biografije koja svedoči i ovome:
http://www.rende.co.yu/ledolomac/015_bio.html

Na sajtu njegovog srpskog izdavača kuće Rende videćete naslove koji su dostupni u domaćim knjižarama, a osim njih od skora možete da pronađete (po jako niskim cenama) i par naslova u izdanju zagrebačkog VBZ-a (Drugi poljubac Gite Danon i druge priče i Historijska čitanka 1).

Neka preporuka? Slobodno pročitajte sve, Jerga je jedan od onih retkih stvaralaca koji drže nivo, a često novim delima nadmašuje ona stara. Nekada poznat po kratkim pričama sada je apsolutno ovladao romanom što ćete najbolje videti čitajući Rutu Tannenbaum. Detaljan prikaz te knjige i intervju sa Miljenkom Jergovićem najavljujem za oktobarski Yellow Cab.

Evo malog eksperimenta, pokušajte večeras da za vreme utakmice isključite ton i počnite da čitate neki od tekstova iz Historijske čitanke, po mogućnosti vezan za fudbal. Povremeno bacajte pogled ka TV-u i vrlo brzo ćete videti kako je Miljenkova stvarnost lepša i poetičnija od one koju gledate. Čim se isključi zaglušujuća buka zle kutije ona gubi 50% svoje snage i iluzija bledi i nestaje.

уторак, 11. септембар 2007.

RAIN DOGS

Kako se zaista osećate kada se probudite ispod toplog pokrivača, u prohladnoj sobi, dok napolju kiša monotono pada i pada i pada, a dnevna svetlost ne odaje da je 08:00 već bi se pre reklo da je u stvari pola 6 i da imate još vremena za spavanje? Kiša je super kada možeš da je prespavaš, grozna kada moraš napolje, a najstrašnija kada je kulisa za odlazak na posao.

Saobraćaj je usporen, pešaci su istraumirani zbog vozača koji ne kapiraju da poprskati nekog vodom iz bare ne da nije smešno već tom nesrećniku može da upropasti već načeti dan. Šta ako ide na važan ispit? Ili na razgovor za novi posao? Ili se samo probudio sa osećajem beznađa jer mu je i u kući i na poslu toliko loše da mu je jedini period kakvog-takvog spokoja upravo put do posla i sa njega.

Kada je mokro i hladno životi skitnica, prosjaka i pasa lutalica gube svoj romantični oreol i postaju baš onakvi kakvi zapravo jesu: tegobni, očajni i u stalnoj borbi za opstankom. Žoze Murinjo je pre izvesnog vremena na pitanje novinara da li je pod pritiskom zbog velikih očekivanja odgovorio (parafraziram): "ja nisam pod pritiskom, pod pritiskom je majka koja živi u Africi i svakog dana na težak način mora da obezbedi hranu za svoje dete".

Ružan dan kao što je ovaj nekada zaista treba prespavati, mada nije loše ni izaći na ulicu i videti jedan neobičan svet: džogera koji u šortsu, majici i tankoj jaknici trči svoju turu, ljude koji proklinju pokvarene kišobrane kupljene kod Kineza za smešan novac, vodu koja nepogrešivo prokazuje svako ošljarenje u pravljenju puteva, mostova, trotoara i čišćenju kanalizacije...

Bar nema vetra...

понедељак, 10. септембар 2007.

NE OKREĆI SE SINE

...eh, ali ipak osećam dužnost da sa vama podelim utiske sa drugog dana nečega što bi trebalo da preraste u tradicionalni muzički festival, dakle sa Jelen pivo festivala.

Prvo, ne bih bio u koži njihovog direktora marketinga. Ok, malo ih je poterao maler, neobično loše vreme za ovo doba godine, tenis i fudbal u subotu...ali fakat je da je bilo sijaset propusta koji odaju da se ovim bavimo po oprobanom domaćem sistemu zvanom: lako ćemo.

Tajming je sve, rekli bi mnogi, ovde su žrtve istog bili neki prilično bitni bendovi, kada smo stigli na "festival" tačno pred početak nastupa benda LET 3 (mada smo bili ubeđeni da prvo ide Playboy) imali smo šta da vidimo: tek stotinak gledalaca na prostoru koji komotno prima 10 000. Mrleta i ekipu to nije omelo da prirede odličnu svirku, nažalost za svega nekoliko stotina nas....toliko nas je bilo kada su završili.
Ponovo okupljeni Playboyi su imali stvarno dobar nastup, usvirani i energični kao u najboljim danima, a reklo bi se i da još uvek nose iste konfekcijske brojeve, bili su dobra uvertira za Iana Browna.

Oko 21:15, pred oko 3000 ljudi izašla je legenda mančesterske scene, otvorio je koncert pesmom benda koji ga je proslavio I wanna be adored i momentalno zapalio masu, nakon toga je usledio set pesama iz njegove solo karijere od kojih su poznatije izazivale dobru reakciju, a Rosesima se vratio pesmom Im the resurection. Zvučao je solidno, jednom zaustavio bend da pesmu počnu ponovo jer su ispali iz ritma, a iz nekog čudnog razloga Sister Rose je pevao dva puta...pristojan utisak, više na staru slavu, ali ipak, Brown deluje simpatično i opušteno.
Partibrejkers su bili standardno dobri, za klasu ubedljiviji od Browna, ja doduše nakon 5. pesme počinjem da zevam jer sve uglavnom zvuči isto (Rođen loš, Put za jug..) ali svaka čast na energiji koju demonstriraju. Canetove poruke retko ko stvarno razume, "fanovi" uglavnom skaču i šutiraju se, a ima se tu šta i pročitati.
Rundek je, i pored problema sa ozvučenjem na početku, bio možda i najveća zvezda večeri. Svestan da je na festivalu i da ima 50tak minuta repertoar je prilagodio tom formatu i odsvirao splet Haustor hitova, par pesama sa novog albuma i na kraju izazvao erupciju oduševljenja Apokalipsom. Top momenat večeri.

E, tada je trebalo otići, gotovo 8 sati na nogama počelo je da uzima danak, no želja nekih da ponovo vide Laibach zadržala nas je na sve hladnijem Kalemegdanu. Agonija čekanja trajala je 45 minuta koliko je tehničarima trebalo da binu srede za Milana i kompaniju...kao da su Stonesi trebali da nastupe... i kada su konačno izašli na binu, negde iza 02:15, krenuli su sa pesmama sa poslednjeg albuma Volk, dakle himna za himnom...spore, mračne i sve samo ne adekvatne pesme za to doba noći.
Nakon treće pesme krenuli smo kući, a oko hiljadu preostalih je nastavilo da se osipa.
Elem, šta je zaključak? Pa to da pivara treba da angažuje ljude koji ovaj posao zaista poznaju. U tom slučaju ne bi na programu koji je stajao kod ulaza pisale i ovakve stvari:
DEMO BEDNOVI
KARKO ORKESTAR
LIABACH
PARTIBREAKERS
i ne bi pred Canetov nastup na video bimovima bio bombastično najavljivan bend PARTIBREJKES.

Takođe, ne bi li bilo lepo da su posetioci festivala uz ulaznicu dobili bar jednu konzumaciju piva koje se ovde navodno promoviše? I ne bi li nekakav happy hour koji bi trajao do 20:00 možda privukao koju stotinu gledalaca više da dođu ranije i "ispoštuju" ozbiljne bendove.
O odsustvu tonske probe za bendove koji su uglavnom zvučali sve bolje kako bi im nastup odmicao neću ni da pričam više, kao i o briljantnoj ideji da se bendovi od publike odvoje tampon zonom od 10tak metara!
Program je, takođe, svakih par dana doživljavao izmene i zbunjivao posetioce, a i tokom nastupa je delovalo kao da je bendovima sugerisano da skrate unapred pripremljeni spisak pesama da bi se nadoknadilo kašnjenje za koje je bila kriva tehnička ekipa.

Pre 5-6 godina ovakav line-up bi privukao mnogo više publike, danas, na svu sreću imamo šta da gledamo, a novca da sve ispratimo nažalost baš i ne. Dakle, organizatori, nemojte klonuti duhom, ovakav festival treba Beogradu ali sa bar 3-4 relevantna strana izvođača po večeri i uz ispravljene brljotine koje smo ove godine imali. Rešenje su profesionalci koji će već sada početi sa pripremama narednog festivala.

недеља, 09. септембар 2007.

LENJA NEDELJA

Nešto me je uhvatio lenji nedeljni talas, obuzeo me i umetljivao. Valjda 8 i po sati stajanja na vlažnom kalemegdanskom vazduhu ima svoju cenu....izveštaj sledi sutra, a u međuvremenu evo par tekstova u odbranu normalnosti, u prvom Teofil lepo skenira ovdašnju čestu pojavu međusobne ljubavi levih i desnih ekstremista, a u drugom Ljuba Živkov, verovatno najduhovitiji čovek koji hoda, vozi, svira i piše u ovoj zemlji baca pogled u Retrovizor.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=511093
http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2007&mm=09&nav_id=261770

A onima kojima još uvek nije jasno da se nećemo plasirati na evropsko prvenstvo u fudbalu bolje je da pročitaju današnji Gorčinov tekst iz Blica:
http://www.blic.co.yu/blickomentar.php?id=651
Dodaću samo da, pošto smo skloni ponavljanju istih grešaka i bruka, samo sa sve kraćim periodima između, sve miriše na neku tešku katastrofu u Portugaliji, skloni smo primanju šestice, a Maniš, Ronaldo, Deko i ostali treba samo da nas načnu na vreme...

Jedan je Novak Đoković, da smo prava zemlja on bi za života dobio spomenik, a ne Velja Ilić. "U Srbiji prilike su takve, slave babe preziru junake" napisao je jedan naš veliki pisac pre stotinak godina. Lepo je videti da smo bar u gluposti dosledni.

субота, 08. септембар 2007.

ĐAVOLJI ADVOKATI

Od naših političara ipak postoji nešto gore: njihovi savetnici. Nije baš najjasnije šta je većinu preporučilo za te dobro plaćene funkcije, inteligencija, geopolitičko obrazovanje i strateško razmišljanje sigurno ne. Izvesni građanin koji se odaziva na prezime Simić je ovih dana nazivajući Crnu Goru kvazidržavom još jednom demonstrirao da su glupost i bezobrazluk u Srbiji osobine koje ne samo da uglavnom idu u paru već se i izuzetno cene, a mogu se ispoljavati bez ikakvih posledica. Mnogima je nepoznat podatak da je pomenuti Simić bio (a možda je još uvek, ko bi ga znao) član Demokratske stranke kada ga je bogougodni Koštunije vaspostavio za svog konsiljerea. To bejaše još u vreme kada je DS demonstrativno napuštao parlament (malo početno slovo je sa razlogom) i oštrom retorikom žestoko osuđivao put kojim nas bogomoljac kamenog lica vodi. Kako su sada opet svi zajedno moglo bi se reći da je Simče u stvari bio avangarda i (Sima) Preteča i da je sve vreme u stvari radio da do koalicije DS i DSS dođe.

Drugi junak nedelje je fascinantni Proroković, jedan od onih likova za koje niko zapravo ne zna čime se bave, valjda ga je profetističko prezime preporučilo za neku poziciju (to je neki znak, pomisli Koštunica, Amfilohije samo klimnu glavom), ovih dana ipak saznasmo da se momak bavi Kosovom. Čović u nastajanju? Hm, ne, rekao bih čak nažalost iako za doživotnog FMP predsednika nemam mnogo simpatija, ali čovek ima bar nekakav...hmm...background. Ovaj naš Dušan (silni) Proroković se nekako iznenada pojavio, reklo bi se da je predstavnik "novog talasa" DSS-a u kojem su i Deki vazda young and recovered Mihajlov, Andreja rumenige Mladenović, Aleksandar samo delujem da sam ok Popović i još poneki koje ne bih spominjao da ne bih narušio neka dugogodišnja prijateljstva. Šta kažete,a? A bili vam loši Maršićanin i Šami.
Svim tim mladim lavovima je zajedničko, a Prorokovića to posebno krasi, beskompromisno razračunavanje sa svim i svačim sa bezbedne udaljenosti. Naš junak se svako malo obračunava sa NATO paktom, Kosovarima, Bušom i Blerom, preti i zvecka oružjem, ma samo da ti "ptarši" proglase nezavisnost i eto ti njega i njegovih drugara "fajtera" da se svima najebu majke, prvo ćemo da prekinemo odnose, onda da im svima zavedemo ekonomsku blokadu, a ako ih to ne nauči pameti dižemo onu silu Migova i u najboljem vukovarskom stilu ravnamo Kosovo. Duci Proroković kao i cela ta ekipa oslobođenih fizičkog naravno neće to uraditi, naročito ne ovaj deo sa pucanjem (pevanje im nešto bolje ide), mada ih prsti svrbe da još malo "izginemo", a na kraju krajeva jel fali nešto Dačiću, Šuvakoviću, Perčeviću...seća li se iko Dušanke Đogo (paraglajderke najpoznatije na naskakanju na Željka Malog Simića)? Ne, naravno, zna to dobro Dušan, znaju i njegovi drugari, tu su da laju i prete, a onda će se preseliti u upravne odbore javnih preduzeća ili će postati ambasadori, a možda i savetnici, samo da im brade malo porastu i da stave naočari, da izgledaju ozbiljno i kada izgovaraju najveće budalaštine.

петак, 07. септембар 2007.

HAPPY FRIDAY I DAN POSLE

Ne, neću ići na Mondayse, znam da ste to prvo pomislili, celokupan line-up prvog dana rogatog festivala mi je prilično nezanimljiv sa izuzetkom klinaca koji praše na početku i koji će verovatno svirati za 200 ljudi, što je duplo više nego obično, a i čuće se na dobrom razglasu, Rajder i ekipa mi nisu dali neki poseban razlog da samo zbog njih (Geri Mur? Ne zajebavajte.) platim kartu.

Sutra je već bolje, trebalo bi ispratiti Repetitor, momke koji su nam osvetlali obraz na art&music festivalu u Puli i suvereno pobedili konkurenciju. Obnovljeni Playboy verovatno zvuče dobro mada nisu moja šolja neskafe, Let 3 ne treba propustiti, s obzirom na vreme verovatno će biti u kožusima i šubarama, valjda Velja Ilić svrati da ih vidi kako bombardiraju Srbiju i Čačak.
Ian Brown je vlasnik jednih od onih vokala koji su mi obeležili život. Stone(d) Roses mi nisu bili najomiljeniji bend kada su bili u naponu ali prvi i deo drugog albuma su izdržali test vremena i čak dočekali da Klaxons osvoje Mercury nagradu albumom koji je čista posveta Madchesteru. Čovek nakon Rosesa ima sasvim pristojnu solo karijeru, propustio sam njegov nastup na Exitu, eto, došao mi je na noge, bilo bi nepristojno ne pustiti ga u kuću.
Cane i ekipa će mi dobro doći da malo odmorim i odmerim ih sa pristojne distance, a Rundek je uvek premija s obzirom da nešto opuštenije i setnije teško da postoji na ovim meridijanima. Drag mi je i jer se ne oslanja samo na (fenomenalni) Haustor katalog već izbacuje sasvim fine albume od kojih je poslednji možda i najbolji. A i kada izvodi "stare stvari" to su uvek novi aranžmani, varijacie i sveža iščitavanja.

Laibach? Uf...ne znam kako to izgleda na otvorenom prostoru, a i biće već dosta kasno...mada moćni Kalemegdan može da bude dobro poprište za izvedbu himni sa poslednjeg albuma.
Koja je dobio kosku, sviraće na kraju, verovatno pred tek nekoliko hiljada pijanih zgubidana ali svako jednom primi kosku, a srpski bendovi toliko da mogu da sastave skelet dinosaurusa.

Vidimo se u subotu, nemojte da vam nešto lošije vreme pokvari zabavu, ipak su koncerti najbolji provod koji je smišljen.

Još jedan razlog za zadovoljstvo je i što je danas ponovo krenuo Peščanik. Uhvatio sam samo kraj u kome Nenad Prokić fino secira našu sadašnjost sa posebnim akcentom na delovanje Crne ruke koja nam na ovaj ili onaj način nabacuje omču oko vrata već više od 100 godina. Sutra ujutru je repriza, a sledeće nedelje na sajtu B92 biće i transkript. Da ne bude da niste znali.

четвртак, 06. септембар 2007.

TOOL JE COOL

Spektakularan koncert u Pioniru održali su Toolovci, apsolutni vrh savremene gitarske muzike zvuči još bolje uživo, dodajte tome odlične efekte i vrlo dobro ozvučenje i shvatićete kako se oko 4500 ljudi sinoć provelo.

Slušao sam ih tokom 90tih, priznajem da mi se novi album nije dopao (neko je tu omatorio, ja ili oni..) ali to nije okrnjilo moju ideju o njima kao verovatno poslednjim velikim inovatorima sa gitarama. Osim toga, koga ne opčinjava Mejnardov vokal?

Set lista je bila standardna za ovu turneju:

01. Jambi
02. Stinkfist
03. Forty Six & 2
04. Schism
05. Rosetta Stoned
06. Flood
07. Lateralus
08. Vicarious

svirka je trajala oko 1:40h, taman koliko treba, niko se nije preterano bunio što nije bilo bisa ... na njihovom koncertima toga nema. Iza benda 4 video bima na kojima su se smenjivali njihovi spotovi i video radovi, svetlo izvrsno.

Sedeli smo na montažnim tribinama iza miks pulta i tu je zvuk bio stvarno dobar, za nijasnu jači vokal ne bi škodio ali generalno visoka ocena.

Ogroman minus za organizatore (to je već opšte mesto ovde) jer je ulaz na koncert bio katastrofalno organizovan. Dva velika autobusa stajala su blizu jedina dva ulaza i doprinosila gužvi, na tribine se ulazilo na jedna vrata, na parter na jedna vrata i to je bilo sve. Kada kažem jedna mislim na prava vrata kroz koja odjednom može da prođe samo jedna osoba. Pošto su ta vrata(nca) očito otvorena prekasno (šta je sa ostalim ulazima u Pionir niko nije umeo da kaže) nastalo je neviđeno gaženje, guranje i haos...mi smo se nakon 30 minuta nekako provukli na čistu snalažljivost, a oni manje srećni su ulazili i dosta nakon što je bend u 21:15h počeo sa svirkom. Devojčica pored nas se požalila da je ušla tek u 21:45h. Za 2300 dinara, pola svog mesečnog džeparca, videla je 2/3 koncerta, mašala!

Posebna priča je pljačka od strane obezbeđenja na ulazu. Posetiocima nije ponuđen nikakav prostor da ostave stvari koje nisu mogle da se unesu pa su mnogi morali da trče nazad do kola ili da ih guraju u neke budžake u nadi da će ih naći nakon koncerta. Oduzimane su cigarete, lakovi za nokte, olovke, a poseban nonsens je to što klinci koji su dolazili pravo iz škole nisu mogli da unesu knjige!!! Valjda da ne bi gađali bend udžbenikom, šta li?!

Ulaznicu nam niko nije ni pogledao ni pocepao, to je tek za analizu, ako ne i za krivičnu prijavu protiv organizatora.

Sve u svemu - veliki bend, sjajna publika, odlična svirka i otimači para na srpski način koji će se opet iz svega izvući nekažnjeno.

p.s. nisam zaboravio Mokine moskitose ali mrzim kada sam u pravu za loše stvari, nema tu zadovoljstva, samo ko zna koja po redu potvrda ovdašnje sveopšte neozbiljnosti, improvizacije i šarlatanstva koji su u sportu još i najbenigniji.

среда, 05. септембар 2007.

OŽIČIMO SE

Magazin za koji mirne duše mogu da kažem da predstavlja vrh aktuelne svetske magazinske produkcije i medij koji ima savršeno isprofilisan stil i koji već godinama ide ispred svog vremena je Wired. Okrenuti budućnosti u svakom smislu, moderno dizajnirani i prelomljeni, autori Wireda su pomerili granice publishinga i dokazali da časopis može biti orijentisan ka oba pola i da parfemi, garderoba, stajling, lajfstajl i ostali "imperativi" nisu obavezan sastojak za stvaranje magazina.

Njihov web site www.wired.com je sjajno mesto, kako za čitanje delova magazina tako i za praćenje dnevnih članaka i tema.

Poznati hrvatski bloger i kompjuterski znalac Boris Ličina (www.borja.org) je pokrenuo nešto što bi se moglo nazvati hrvatskim Wiredom, magazin PlanB, pilot broj je izašao letos, nažalost nisam uspeo da dođem do njega, broj 1 bi trebao da osvane uskoro i nadamo se da će jedan mali deo tiraža završiti i ovde, u mrskom Bizantu :)

Beše u Srbiji svojevremeno jedan pokušaj, magazin se zvao Žica (kako originalno) ali propade relativno brzo. Želimo Borisu puno sreće i da mu PlanB uspe.

уторак, 04. септембар 2007.

TRAVELLING WITHOUT MOVING

U hrvatskom tjedniku Nacional pre par nedelja objavljen je članak na temu sve većeg broja turista iz Srbije koji dolaze na hrvatsko primorje. Pošto naše komšije vole da nam zavuku (mada se često i sami nameštamo) tekst je zapravo o tome koliko smo jadni jer nam za većinu evropskih zemalja trebaju vize i što još uvek imamo pasoše na kojima piše Jugoslavija.

Tekst možete pročitati na: http://www.nacional.hr/articles/view/37104/

Tužna istina je da smo se navikli da smo siroti i izopšteni, ako probamo da napravimo mali odmak iz naših života i ponovo pročitamo šta nam treba za šengen osetićemo nevericu, a podatak da ne samo Hrvati već i Bugari i Rumuni slobodno putuju dođe kao dodatni šamar.

Tužni su i komentari čitalaca ispod teksta, Hrvata koji likuju jer ima gorih od njih i "naših" koji se prvo brane lažima da i Hrvatima trebaju vize što, jebiga, već godinama nije istina, a potom i šatro ponosom i time što imamo Guču i Exit (a oni nemaju, nja, nja, nja...). Moš misliti, imali smo i more dok se CG nije otcepila, ako su nam to zamene za Pariz, Rim, Berlin, Barselonu, Amsterdam, London...onda nam se crno piše.

A može i ovako, zamislite da smo malo normalnija zemlja i da Đinđić nije ubijen, da su Radovan i Ratko izručeni, da smo u pregovorima oko Kosova demonstrirali diplomatsku snagu i spremnost da se suočimo sa realnošću i nađemo neko realno rešenje u kome bi Kosovo prestalo da bude kamen oko vrata 7 miliona ljudi.
Potpisujem da bi sada bili tamo gde su Hrvati, u predvorju Unije, na beloj listi, sa platama koje bi bile dovoljne da ta bela lista ne bude samo forma već stvarna korist.
Ako smo za neke stvari još i mogli da optužujemo još nekoga, posle 5. oktobra sve što nam se dogodilo je samo naša zasluga i krivica. Koliko god da smo bili ozloglašeni dok nas je vodio sitni bankar iz Požarevca nakon njegovog pada imali smo dovoljno vremena da se operemo, izvinimo, i krenemo dalje. Ali mi nećemo dalje, to je poenta svega. I Kosovo i Mladić i Karadžić i sve ostalo što nas koči u evropskim integracijama su samo sredstva vladajuće oligarhije da nas spreči da postanemo deo Evrope jer jednom kada uđeš više nema igranja sa inflacijom, tajnih ugovora o prodaji državne imovine i sličnih marifetluka. Šta će onda Borisu, Voji, Velji, Mlađi i ostalima vlast? To onda prestaje da bude poligon za bogaćenje i postaje posao ogromne odgovornosti za koji stalno treba nekom polagati račune. Kome (od njih) to treba u životu?

понедељак, 03. септембар 2007.

KRALJICA SPORTOVA

Atletika, naravno, šta ste mislili? Žao mi je što je vremenska razlika uslovila da ove godine svetsko prvenstvo prođe pored mene, a čini mi se da ni sa Pekingom neću biti bolje sreće, da se ja pitam ne bi se ništa održavalo van trougla Pariz-Rim-Cirih :)

O našima...hm bez Olivere Jevtić naša atletika praktično ne postoji, Tomaševićeva je dosta obećavala ali na kraju opasno podbacila, Mućanova je oborila srpski rekord i to je po meni dovoljno da opravda njen put do Japana, postići najbolji rezultat karijere i svoje zemlje na ovako velikom takmičenju je podvig.
O ko-zna-kom učešću Dragana Perića i još jednom ispadanju bez rezultata je stvarno teško reći nešto konstruktivno, čovek već 6 godina nije postigao ništa (godine su ga stigle), a i tokom većeg dela karijere ga je pratila "zla sreća" na velikim takmičenjima, čitaj: čovek nema srce, a poslati 41godišnjaka sa takvim minulim radom je bacanje ono malo para kroz prozor. Ipak, apsolutni kralj je Dragutin Topić. Ovom, nekada velikom sportisti moral izgleda nije jača strana (pred 5. oktobar se učlanio u JUL-u, how smart, ha?) pošto se mrtav hladan "aktivirao" pred Svetsko prvenstvo, negde u Bugarskoj preskočio 227 cm (norma za finale je ovde bila 229), potom je atletski funkcioner Topić odlučio da je vremešni atletičar Topić zaslužio put i dnevnice što je ovaj i opravdao preskočivši fantastičnih 219cm. Tim rezultatom bi krajem 80tih na nekom prvenstvu tadašnje SFRJ bio četvrti iza Apostolovskog, Čanovića i Fižuleta. Hoće li ga neko priupitati po kom kriterijumu su on i njegov drugar Perić bili tamo? Teško...

Ali da ne bude sve tako crno pobrinula se susjeda Branka Vlašić. Ova elegantna skakačica u vis je poslednjih nekoliko godina uvek bila "kratka" kada su velika takmičenja u pitanju ali je izgleda psihološku barijeru prevazišla i, nakon što je dominirala cele sezone i čak stigla do drugog rezultata svih vremena (207cm) juče je lagano preskočila 205cm i osvojila zlato. Ima Blanka potencijal da sruši Stefku Kostadinovu i njen rekord koji traje već 20 godina, sada kada je skinula teret sa leđa ovom titulom za očekivati je da će već u Cirihu pasti i taj, jedan od najstarijih rekorda. Hrvati slave Blanku, nešto slično kao mi Oliveru, ona je pokriće za sve propuste ali to nije njena stvar, ona je postala velika šampionka, junakinja dana i nova kraljica kraljice sportova. Bravo Blanka.

недеља, 02. септембар 2007.

METAKRITIKA

Nedelja ujutru je lepo vreme za odlazak na pijacu (Kalenić) i birkanje ribe (brancin&orada), salate (rukola i neke crvene i zelene kitnjaste kojima ne pamtim imena + cherry tomato) i maslina (sušene&kalamata). Biće pravi poznoletnji ručak.

Ovo nema veze sa onim što sledi, ali eto, ručak mi lepo miriše pa da malo stigne i do vas... dakle, sajt koji preporučujem za danas je www.metacritic.com. To je zbirno mesto svih mogućih značajnih kritika filmova, serija, muzike, knjiga i video igara, dakle duševne hrane one bolje polovine čovečanstva u koji i mi web komunitarci sa ovog i ostalih virtualnih adresa spadamo. Stalno stižu nove kritike i prikazi, vredi često posećivati.

субота, 01. септембар 2007.

VIKEND PROGRAM

Naravno, čim dođe vikend vreme mora da se pokvari, to mu valjda dođe kao neko pravilo....po ovakvom vremenu se, recimo, da raditi, ali ko normalan hoće da radi vikendom? Potpisujem da će u ponedeljak ujutru granuti sunce, ptičice razvaliti grla od pevanja, a mi, vredni mravi proklinjaćemo klimu (komentar na najavu lošeg vremena koji me uvek razgali: "Pa ovi nisu normalni") i svoje surove sudbine koje nas je umesto u svet dobro plaćene i radnim vremenom neomeđene umetnosti usmerila ka kancelariji našoj nasušnoj.

Ako vreme već ne dozvoljava šetnju i aktivnosti u prirodi evo par predloga za indoor uživanciju:

- Geopoetika je objavila roman Dona DeLila "Podzemlje", jedan od poslednjih velikih romana našeg doba, obavezno štivo, nemojte da vas 800 i kusur strana obeshrabri
- izašli su novi Yellow Cab i novi Playboy, YC između ostalog vrlo detaljno najavljuje BITEF, a Playboy donosi intervjue sa Divcem, Ćirilovim, Lenonom (urađen mesec dana pre smrti) i konačno jednu dobru domaću cicu na duplerici, Mariju Jakšić fotkanu u sličnom fazonu u kom je svojevremeno Katarina Vit predstavljena na stranama istog magazina
- Prošetajte do bioskopa i pogledajte odličan francuski triler Ne reci nikome, redak slučaj da na repertoaru možete videti nešto što nije puka zabava
- preslušajte novi album benda Interpol

Eto, odoh da kupim vikend Danas i da posrčem kaficu, bio sam vredan i obradovao sam vas ovim postom ranije nego obično, nije ovo oblačno vreme tako loše.