четвртак, 31. јануар 2008.

O ZIMSKIM RADOSTIMA, KURVAMA I REVOLUCIJI

Reč dve o Poiani Brašov: da postoje bolje veze sa Rumunijom (saobraćajne, naravno) mogao bih mirne duše da preporučim ovo mesto ljubiteljima zimskih čarolija. Prelepa priroda, transilvanijske šumovite planine, sređene ski staze, čist vazduh, puno snega...a na 25 minuta lokalnim busom je i grad Brašov, star i simpatičan sa nekoliko turističkih atrakcija, Bran zamkom (koji lažno predstavljaju kao Drakulin) udaljenim nekoliko kilometara i Crnom crkvom iz XIV veka. Šofer nam je tvrdio da kolima može da se stigne od Beograda za 8 sati ali putevi su povremeno prilično loši, Rumunija više nije nesigurna zemlja kao nekada, ali signalizacija bi mogla biti bolja pa je lako zalutati. Nešto kao avantura kolima kroz Srbiju, samo što je ovo mnogo veća zemlja.

O izborima eksplicitno još samo danas: nisam gledao TV duel, takve stvari me samo podsete na svu bedu naroda koji može da da 1.600.000 glasova osobi koju podržavaju Luka Karadžić, Toholj i Crnčević. Ali sam imao to "zadovoljstvo" da posmatram komemorativni skup sivih lica Koštunice, Ilića i Samardžića. Naš premijer nam je tom prilikom, ne skidajući izraz lica osobe koja pati od konstantne opstipacije, objasnio da ne može nikoga da podrži. Znate onu o kurvi i poštenju? E pa ako je politika kurvarluk onda je poštenjačina V.K. verovatno najveća kurva koja se ovim zanatom bavila. Zaboravio se čuveni šesti princip koji je izgleda važio samo u jednom pravcu, ovim neizjašnjavanjem narodnjaci su sebi otvorili mogućnost da opušteno čestitaju pobedniku ko god on bio a najtužnije je što DS na ovo ne može da odgovori ničim. Ako izađu iz vlade DSS će dobiti alibi da napravi novu sa SRS. Naravno, sporazum sa EU neće proći na skupštini i na kraju će Tadićeva pobeda biti krajnje simbolična.

Suštinski, u nedelju možemo da dobijemo malo i da izgubimo mnogo.

A svega ovog ne bi bilo da je Tadić odbio ucene sa kraja 2006. i isterao DSS na čistinu ponovljenih izbora gde bi u referendumskoj amtosferi i sa dve kolone (DS, G17, LDP, manjine vs. DSS, SRS, SPS, NS) Srbija stvarno izabrala put. Ovako, silna energija će se u nedelju preliti Tadiću koji sa tim neće moći bog zna šta da učini.

Kada bi došlo do stvarne parlamentarne krize i novih izbora možda bi i imali šanse sa ovakvim scenarijem, ali za to nam treba energična DS spremna da se, makar za jedno vreme, odrekne upravnih odbora, rasprodaje državne imovine i raznih talova sa koalicionim partnerima. DS spremna da izađe iz vlade, izvede narod na ulicu i istera svoje/naše. Predsednik sa potvrđenom podrškom na izborima koji vodi demonstracije protiv mlitavog i anemičnog premijera, e to bi bio spektakl. Pa neka sve i stane na par nedelja. Da vidim tu policiju koja će da udari na ovakvu masu.

Btw, najnadrealniji momenat sa te komemoracije je bio Koštuničin odgovor na pitanje hoće li izaći na izbore u nedelju i za koga će glasati. Prvo onaj legendarni iskrivljeni osmeh na ivici šloga, a onda polušaljivim glasom sledi odgovor: "Ne znam, zaista, zatekli ste me tim pitanjem, nisam o tome razmišljao..."
Da sam na mestu novinara ne znam da li bih odoleo da ga ne pitam: "Pa čoveče, nisam te pitao koliki ti je penis pa da budeš zatečen, o čemu razmišljaš ako ne o ovome"?

среда, 30. јануар 2008.

TIHA JEZA

Kako čoveku može lepo da počne dan? Pa recimo ovako: prvo, silom prilika, prošvrljate Bajlonijevom pijacom tražeći jebene eksere koji polako nestaju kao roba (i nađete ih u prodavnici semenja!?) i tokom te lake osunčane šetnje začujete nekakav šum, poznat vam je ali niste sigurni šta predstavlja. Načuljite uši i uključite deo mozga za dekodiranje...i krene: Z, IZE, DEVIZE, DEVIZE, EVRO PLAĆAMO 82, AJMO DEČKO, DEVIZE, DEVIZE!

Traumatizovanost 90tim očito pogađa samo nas koji smo iz njih donekle izašli, desetine prolaznika uglavnom starijih i sirotijih kao da ih ne primećuju...

Ja nakon "godina raspleta" imam stav da ulične dilere deviza treba tretirati kao dilere droge, ali pošto građansko hapšenje još nije zaživelo kod nas ostao sam na glasnoj poruci: M'RŠ U P***U MATERINU! Malo su se zbunili, iskezili se krezavim osmesima i nešto mi poručili na teško razumljivom dijalektu pirotsko-vranjanskog kraja.

Pet minuta kasnije bio sam na Trgu republike gde se upravo montira gigantska bina za nečiji predizborni nastup. I posle neka neko kaže da nam prete 90te. One su se već vratile, a da li će nas potpuno preplaviti radikalsko-narodnjačka plima znaćemo već u nedelju oko 21h. Ne živim u iluziji da će pobeda "našeg" manekena doneti bog zna šta ali će nam makar dati još malo vremena tokom koga možda ipak napravimo još neki korak ka Evropi.

Kada sam mom rumunskom prijatelju, mladom i uspešnom menadžeru koji po stajlingu više liči na člana nekog popularnog benda ili umetnika, objašnjavao šta se desilo i čega se plašimo on mi je ispričao kako su pre nekoliko godina i oni bili u sličnoj situaciji. Tranzicija je bila u najtežoj fazi što je nacionalistički kandidat iskoristio i ušao u drugi krug izbora preteći da će obustaviti sve evropske integracije. Protivkandidat mu je bio nikom preterano omiljeni socijalista, bivši komunista, ali opredeljen za evrointegracije. Stvorena je referendumska atmosfera, izašlo se masovno i nacionalista je tesno pobeđen. Danas, nakon pristupanja EU i evidentnog skoka standarda taj nacionalista ima svega 4% podrške.

уторак, 29. јануар 2008.

ALWAYS COMING HOME

Preživeh i 5 dana u Rumuniji...i lepo se provedoh, ali o tome više sutra/prekosutra, dajte da malo predahnem, tempo je bio vrlo ozbiljan.

Vidim da je moj prethodni post izazvao dosta burnih komentara, svega par osoba je shvatilo da je za cilj imao opominjanje onog koji računa na naše blanko glasove, a ne da obznani to kako savetujem bojkot drugog kruga.

Na sajtu Peščanika svoje vrlo slične stavove iznose Pera i Teofil. Stavovi su im u osnovi slični ali zaključak ne. Meni je Teofil i do sada bio bliži od Pere, čovek je ipak ozbiljan pisac, a i nisam sklon fatalizmu Lukovićeve vrste, mada se slažem sa sa većim delom onoga što je tu napisao i ispričao u prošloj emisiji.

Dakle, ono što mislim i savetujem piše u Teofilovom tekstu, greota da ja sada nešto dopisujem kada je on to objasnio mnogo pametnije nego što bih ja umeo.

Pera:
http://www.pescanik.net/index.php?&p=385&ni=1273&nd=1
Teofil:
http://www.pescanik.net/index.php?&p=288&an=Teofil_Pan%C4%8Di%C4%87&ni=1272&nd=1

четвртак, 24. јануар 2008.

10 GODINA JE PROŠLO KAO TREN

Sećam se nekih drugara koji su pre jedne decenije glasali za Šešelja da bi skinuli SPS sa vlasti...danas to ne priznaju, naravno. Pošten svet je tada uglavnom ostao kod kuća i sačekao par godina.

Pogledajte ovu dvojicu levo i pronađite 5 razlika. I tada je onaj glavni branio Kosovo i nije učestvovao na izborima, a izabrani je postao poznat kao neko ko se "ne meša u svoj posao".

Ništa ne sugerišem, samo na glas razmišljam.

LETIM, SANJAM, PIŠEM

Događaji me stižu i prestižu...juče sam bio u Zagrebu na jedan dan, imao sastanak, opet sjajno ručao (hobotnica pod pekom), stigao do Bg za opet rekordnih 3:10 minuta, i već jutro slušam brdo informacija: Ana prošla u finale (bravo!), Jelena ispala (bravo i za nju!), Selja i Koštunjavi kao ucenjuju Tadića, a on im kao odbrusio, a u isto vreme Mihajlov i Radujko su već u Moskvi i dogovaraju proviziju za srećnu porodicu. Paralelno sa tim Toma "Gravedigger" pokazuje sve veću nervozu koja rezultira time da mu izleću određene "misli" kroz koje možemo da naslutimo kako bi izgledalo njegovo predsednikovanje: prvo bi amnestirao stotinak bandita, valjda da ojača stranačku infrastrukturu.

Stiže info od MM da Nick Cave and the Bad Sees nastupaju u Areni 4. juna ove godine, to je sjajna vest, posle 20tak godina jedan od najvećih ponovo u Beogradu. Nije se prodao, a sviraće pred 10 puta više ljudi nego prošli put, to je mera kvaliteta.

U novom broju Betona nemilosrdni Saša Ćirić obračunava se sa novom srpskom kritikom, a jedna od žrtvi sam i ja. No, u odnosu na ostale "bezube lavove" prošao sam dobro. Komadanje Bevca čitajte na: http://www.elektrobeton.net/mixer.html#37

Sutra u cik zore (u pet) počinje moje novo putešestvije: idem na poslovni sastanak u Rumuniju, autom do Temišvara, avionom do Bukurešta, busom do Poiane Brašov. Cca 12 sati puta jer iz nekog razloga ne postoji avio linija Beograd-Bukurešt. Obićićemo i Drakulin zamak (očekujem žešću prevaru) i verovatno dokrajčiti ostatke moje dobre linije posetama lokalnim restoranima. Epitaf za moj grob: ubi ga prepuna kašika.

Ako bude uslova biće ponekog posta sa Karpata, ako ne čitamo se utorak uveče.

уторак, 22. јануар 2008.

U SRED SREDE

U 9 ujutru idem do Zagreba, vracam se uvece pa nemam bog zna sta da vam ispricam...ali mogu da vam skrenem paznju na dobru ideju, Lagunini pisci su poceli da pisu svoje blogove na: http://www.laguna.co.yu/magazin.php

Vrlo aktivna je i Carobna knjiga. Reizdali su knjige Ja sam legenda Ricarda Metisona (procitajte, cisto da vidite kako je film mogao da bude dobar) i Objava broja 49 Tomasa Pincona, jedne od najmisterioznijih figura moderne knjizevnosti. http://www.carobnaknjiga.com/

Citajte, od toga raste pamet.

ZEMALJSKI DANI TEKU...

...bez obzira na izbore i valja ih (od)živeti tako da vas ne pita staros(t) gde vam je bila mlados(t) ... ili srednje doba, kako god se ovo moje sada zvalo.

Dakle, mali predah od Tomislava Tadića i Borisa Nikolića i osvrt na prethodni vikend koji smo, kao i uvek kad dođe neko naš iz Tuđine (engleski: Alienije) proveli aktivnije nego inače. Petak je doneo posetu novom mestu Cvijećara, povelikom pabu/klubu namenjenom urbanijoj ekipi...znato ono Povetarac, Brod i sl... mesto je fino ušuškano u Vojvode Dobrnjca, ogromno, ima i džuboks (što ima dobre i loše strane), muzika nije preglasna pa se može i pričati...ali nešto mi je sve vreme nedostajalo...ne znam šta ali nisam se osećao opušteno i prijatno. U Šipražju u koje smo potom otišli bilo je mnogo prijatnije, naročito jer je bilo oko 02h pa nije bila gužva, čak smo i zaseli...i tako do 03h kada smo zanemoćali i zbrisali.

U subotu je veče počelo filmom Control u Art bioskopu...od 20tak gledalaca poznavao sam polovinu, toliko o Bg alternativi. Film simpatičan, arti, nažalost previše iz ugla njegove nesrećne supruge pa smo ostali uskraćeni za mnogo štošta ali na kraju ipak nije bilo tako loše. Engleskim filmovi u crno beloj tehnici izgledaju kao da im boja ne nedostaje... nakon toga je neko predložio treši mesto Šeherezada (na Terazijama)...navodno je ok popodne, puše se nargile i sl...ali bilo je prepuno, uglavnom mlađarije, muzika je bila nesnosno bučna te smo ušli, izašli i gotovo...skočili smo do Magic Gardena u kom sam takođe bio prvi put što opet potvrđuje koji sam penzos...tamo DJ Dule sa svojim eklektičnim izborom, Nebojša iz Intrudera koji muzički uređuje mesto....simpa prostor, ekipa je bila ...onako...a kokteli ubedljivo najgori koje smo probali...Long Island je bio koka kola sa malo nekog alkohola i kriškom pomorandže, a Mohito je ličio na prevrelu limunadu sa ledom i još nečim što ne želimo da znamo šta je...na ovakvim mestima flaširano pivo je jedini pravi izbor.

A u nedelju smo se lepo obukli, glasali za Čedu, klopali kod drugarice i otišli u Atelje na "Pomorandžinu koru"...finu i duhovitu predstavu, tema je aktuelna, glumci izvrsni, nije čudo što je uvek rasprodata, obavezno pogledajte.

Šta ste vi radili?

недеља, 20. јануар 2008.

A SAD?

Mislim da niko nije očekivao ovoliku izlaznost...sve sam mogao da pretpostavim, i rezultate svih "manjih" kandidata, i razliku između Tome i Borisa...ali ne i da će doći do skoro referendumske atmosfere koja je rezultirala sa više od 3 miliona glasača prve dvojice.

Čestitam mom kandidatu, popravio je rezultat sa parlamentarnih izbora, a treba da zna i da ima i veću podršku od ovih 230.000 glasova jer je od 10 LDP glasača koje znam pola dala glas Tadiću u silnom strahu od kandidata sa zarđalom kašikom iza uveta.

Valjda će prilično pristojan ton o(p)stati i do drugog kruga, ovo je bila nacivilozovanija kampanja ikada, na to gledam kao na dobar znak. Najnepristojniji kandidat je i pored podrške Premijera ostvario katastrofalan rezultat za njihove pojmove, izgubili su 50% podrške od prošle godine i još jednom se potvrdilo da je DS napravio grešku jer je pristao na ucene.

A šta sad? Pa ništa, razmisliti nezavisno od onoga što nam poručuju naši "lideri", proceniti kroz prizmu svog života šta dobijamo, a šta gubimo...ima li neko samo zato što nije "oni" našu automatsku podršku...i koliko je ono što (nije) radio poslednje 4 godine i rezultiralo ovolikom podrškom populističkom protivkandidatu čija snaga je uvek bi(va)la obrnuto proprocionalna stanju u kom se Srbija nalazila.

Dve nedelje umeju da budu jako kratke, na primer kada ste na odmoru. Predstojeće će proleteti.

DAN D?

Što sinoć reče moj drug Dule ovde su svake godine neki izbori, još od 1990. pa do danas stalno imamo neka izjašnjavanja, pomislio bi neko da se narod stvarno nešto pita. Bilo bi dobro izračunati koliko bi novca bilo ušteđeno da su svake 4 godine svi (lokalni, republički, predsednički i pokojni savezni) izbori bivali održavani u isto vreme...tipujem da bi ova zemlja bila bogatija za bar pola milijarde evra...

Poštujući izbornu tišinu (čak i u komentarisanju) samo ću vas podsetiti na par stvari:

1. ako ne izađete na izbore nemate prava da kasnije kukate na "glupi narod" i njegov izbor.
2. nijedan glas nije beznačajan, makar u svetlu držanja do svog stava.
3. biti u manjini nije sramota, u istoriji su najbolji uvek bili manjina, to su i danas, a uvek je ta manjina menjala svet na bolje. Većina je uglavnom pravila sranja.

...a ako vam je dobro, onda ništa.

субота, 19. јануар 2008.

ŠTA GLASAŠ TO I JEDEŠ

Dobar slogan, da smo češće gledali u tanjir i novčanik, a manje u TV spotove možda bi nam 90te bile drugačije, a svakako ne bi pretile da se ponove.

Kao dodatak evo briljantnog Coraxa od prošle nedelje.

Sutra uveče idemo u Atelje da gledamo Pomorandžinu koru, predstava počinje u 20:30, kada izađemo sa predstave sve će biti poznato. Ali do tada još ima vremena...mislite o ovome.

петак, 18. јануар 2008.

LA PUTIN PADRE

Pozivanje na Putina u predizbornoj kampanji je povremeno poprimalo komične razmere, jedni su ga svojatali kao da je Pašićev unuk, drugi su rođendansku čestitku prikazivali kao otvorenu podršku, treći mu nude najvredniju srpsku firmu budzašto (uz masnu proviziju koja neće biti prikazana u dokumentima), četvrti ga proglašavaju počasnim građaninom naseobina koje urbanističkim nivoom više liče na selo (počasni seljak, što da ne, pa ovde su svi deklarativno za selo,), peti skreće pažnju na to kako on to radi sa svojim Miškovićima....a niko da objasni kako to da ovaj "moćni zaštitnik" čija slika simbolično visi u kafani Ruski car ni krajem svog drugog mandata nije došao u zvaničnu posetu Srbiji koju toliko voli.Obiđe čovek sve okolo, evo ga ovih dana u Bugarskoj, valjda je procenio da mu je bitnija zemlja koja je već član Evropske unije nego ona koja će to postati ko zna kada. Osim toga, što bi uopšte dolazio kada može da pošalje mail ili da pozove telefonom i sve će biti kako on hoće...cenim da ni ja ne bih poštovao nekog takvog da sam na njegovom mestu.

Inače, u nedelju će biti sunčano sa temperaturom do 16c, pa vi vidite ;-)

четвртак, 17. јануар 2008.

O IZBORIMA

...mada nakon prethodnih postova naslov ovog zvuči kao deo istog niza moraću da vas razočaram ili da obradujem one koje je moj višednevni "lament nad Parizom" smorio. Ako se ne varam večeras počinje predizborna tišina i planiram da je ispoštujem, kako zbog toga što zakone treba poštovati, a ne stalno smišljati kako ih zaobići (ono: blog nije medij i sl.), tako i zbog potrebe za dekontaminacijom terena nakon kratkotrajnog ali razornog udara kampanja.

Nekoliko utisaka izbilo je u prvi plan...pre svih onaj da je teško izbeći činjenicu da Toma Nikolić ima mnogo bolje odrađenu kampanju od Borisa Tadića. I jedni i drugi jure onu "srednju" DSS struju pa Tadić srbuje, a Toma omekšava svoje stavove, priča o EU, ima nastupe u američkom stilu, dobre fotke na bilbordima...i reklo bi se da njemu to, iako mu nije lako, ipak bolje stoji nego Borisu nanovo otkriveno pravoslavlje i kosovski mit. Tadićeva kampanja je mlaka, bleda, spotovi imaju lošu boju, omladinci u pozadini izgledaju kao zombirani...autor kampanje se nije proslavio.

Od ostalih treba istaći Čedinu kampanju koja je, kao po običaju, najbolja i najefektnija. Jasno je da znaju da ne mogu da prođu u drugi krug ali svaki osvojeni glas više u odnosu na parlamentarne izbore predstavljao bi veliki uspeh i nastavak uspona...ne zaboravite da slede lokalni izbori, LDP ovu kampanju verovatno doživljava kao uvod u te, njima mnogo značajnije na kojima imaju šansu da uđu u lokalnu vlast u Beogradu (gde imaju preko 10%) i nekim gradovima Vojvodine.

Velja i Mrkonja su dva brata blizanca, jedan nacionalniji, drugi levlji, ali oba sa istom obnoviteljsko-populističkom pričom. Obojica bez prave šanse, obojica u trci verovatno samo da Toma ne bi pobedio već u prvom krugu u slučaju velike apstinencije...a onda će u drugom uslediti mlaka podrška Tadiću (Velja) i odsustvo uputstva (Mrkonja) nakon koga se očekuje da Tadić pobedi....

Inače, ovde se priča o ličnom stavu izbegava kao priča o polnim bolestima. Podržati nekog svojim glasom ne znači postati njegov slepi pratilac i član stranke...a ovde se to doživljava na taj način. Bolje da ćutim jer ako ovaj moj pobedi, a onda nešto uprska, pomeriće mi dupe ovi moji... Fakat je da su svi slični, ali nisu svi isti.

Ja ću u nedelju glasati za Čedu. Ne zato što očekujem da će da prođe u drugi krug ili da će da pobedi. Zato što zastupa ideje koje su mi bliske i zato što mislim da bi politička scena Srbije izgledala znatno drugačije kada bi se glasalo po sopstvenom mišljenju, a ne po emociji i linijom "manjeg zla" i straha od rasipanja glasova na "male". Za koga ćete vi glasati?

p.s. molim da ne ulazimo u besmislene rasprave i pljuvanje po stavovima...svaki neprimereni komentar ću obrisati...slobodno napišite za koga ste i zašto, samo nemojte komentarisati tuđi izbor.

среда, 16. јануар 2008.

O KULTURI

Pričati o tome kako je kulturna ponuda u Parizu fenomenalna gotovo da je suvišna pa ne bih davio, tek ću spomenuti ono što je mene najviše fasciniralo...to da Francuzi i dalje ulažu strašno mnogo, naročito u muzeje. Iako bi mogli do sudnjeg dana da žive od Luvra i Orseja oni nastavljaju da podižu nova fenomenalna zdanja, Quai Branly (slika levo) je muzej umetnosti Afrike, Azije, Amerike i Okeanije..tačnije tamošnjih starosedelaca...i izgleda impozantno.

Bobur je već stara stvar ali i dalje izaziva uzdahe i fascinaciju i plato ispred predstavlja omiljeno okupljalište Parižana. Palais Tokyo je muzej savremene umetnosti, lociran je blizu Trokadera (mesta sa kog je najlepši pogled na Ajfelovu kulu) u kome je moguće videti zanimljivu stalnu postavku kao i stalno neke nove postavke.

Svratili smo i do Orseja, fascinantnog zdanja na levoj obali Sene koje je od nekadašnje železničke stanice preuređeno u muzej umetnosti od 1848. do 1914. godine. Prelep prostor, čitav niz legendarnih dela ... Van Gog, Matis, Mone, Mane, Renoar, Tuluz-Lotrek...ko god vam padne na pamet tamo je.

Pozorišta ima bezbroj, na svakom većem trgu nalazi nekoliko ogromnih multipleks bioskopa sa po 15tak sala, program im je mešovit, ima američkih hitova, ima dosta francuskih filmova, ali i nezavisnih ostvarenja, naročito u lancu bioskopa MK2.
Mi smo stigli da odgledamo samo Ja sam legenda jer je to bilo u "version original", tj. sa francuskim titlom, a ne sinhronizacijom. Ulaznica je koštala 9 evra ali je poništena pre ulaska u deo sa salama tako da smo (da smo hteli i imali vremena) mogli da ostanemo tamo i odgledamo još nekoliko fimova. Inače, ako vas nerviraju reklame pre filma da vas utešim, tamo one traju pola sata! Red filmskih, red običnih reklama...apsolutni teror.

Estetika života i sveprisutni kultura i umetnost (samo fasade zgrada i dizajn metro stanica su dovoljni za ceo boravak) ispunjavaju vas tokom boravka u glavnom gradu Francuske. Gotovo da žalim tamošnje stanovnike koji se stalno sudaraju sa buljucima dosadnih turista i verovatno više i ne primećuju lepotu koja ih okružuje.

p.s. sinoć smo "overili" Ster cinema u Delta cityju...super izgleda, bili smo u sali 6 i pali na dupe kad smo videli kako je dobra, oko 400 mesta, ogroman pad tako da ni Vilt Čemberlen ne smeta ako sedne ispred vas, mesta za noge koliko ti volja (ja sam visok 188cm i imao sam još 15cm prostora od kolena do sedišta ispred), platno GIGANTSKO, bez preterivanja...apsolutno najbolji bioskopski ugođaj u gradu. Nadam se da će Mr. Burns uložiti u promociju bioskopa jer nas je juče na Američkom gangsteru (solidan film) bilo svega 20tak.

уторак, 15. јануар 2008.

O HRANI

Iako važim za notornog nezadovoljnika ne mogu, a da ne primetim rapidan uspon beogradske kulinarske ponude. Do pre desetak godina osim roštilja i par italijanskih restorana izbor je bio prilično skučen, a onda je krenula ekspanzija kojoj se ne vidi kraj. Poprilično sam upućen u to jer sam bio deo ekipe koja već dve godine sastavlja Yellow Cab-ov vodič kroz restorane...ovde sada stvarno ima dobre i raznovrsne klope.
Da su istim tempom napredovali muzeji, galerije, pozorišta, bioskopi i izdavaštvo bili bi među najkulturnijim evropskim zemljama.

Ali ima još rupa koje valja zakrpiti na toj gastronomskoj mapi, nisu prisutne mnoge svetski poznate kuhinje pa sam boravak u Parizu iskoristio da uživam u ukusima najrazličitijeg porekla.

U Parizu dve osobe mogu jesti pristojno za 35-40 evra, u kafanicama nude tradicionalnu klopu tipa domaći krompir pire i kobasice, meso sa ovim ili onim sosom...i teško da ćete negde jesti baš loše. Za isti iznos možete čalabrcnuti u nekom od stotina orijentalnih restorančića: kina, thai, japan, vijetnam...sve je to na svakom koraku i nećete ostati gladni. Nas je naša "pariska veza" odvela u izvrsni vijetnamski restoran koji je po izgledu prava rupa, ali po hrani i cenama pun pogodak. Ta kuhinja bi, ako bi se otvorila u Bg u meni imala vernog fana jer nudi originalne ukuse bez gotovo imalo masti. Svežeg povrća i pikantnih sosova ima u izobilju, bogato i zdravo!
Japanski i indijski restoran u koje smo nabasali su bili dobri, ali ne bolji od "naših" Ikkija ili Indian palasa. Cene su jake za naše uslove, dobar i bogat ručak koštao nas je na ovim mestima 60 i 75 evra.
Ono što ne treba propustiti je svakako tradicional u vidu supe od luka, fondua i rakleta. Supa od luka je opšte poznata stvar...i nažalost najčešće jedina u restoranskoj ponudi pa može malo i da dosadi mada je stvarno super stvar, naročito sa prepečenim hlebom sa sirom na vrhu. Fondu je ona blesava zanimacija sa loncem u kome se krčka topljeni sir, a vi sa dugačkom viljuškom umačete kockice hleba u to. Raklet je tek prava ceremonija: kuvani krompir u ljusci stiže zajedno sa aparaturom u kojoj podgrevate sir i šunku (slično kao električni roštilj sam manje) na spatulama i onda to stavljate na isečeni krompir. Suštinski oba jela su alpska sirotinjska ali vrlo ukusna, zabavna i pametni ljudi su od njih napravili turističku atrakciju. Oba jela postoje i u luksuznijim verzijama ali mi smo ipak išli na svedeniju varijantu želeći da naučimo "osnovu", a nadogradnja će valjda uslediti.

Poslednje veče smo častili sebe odlaskom u restoran Terminus Nord, znamenito mesto za ljubitelje morskih specijaliteta. Veliki prostor, visoka tavanica, ogledala i slike i zvuk zveckanja escajga i uživanja u hrani. Dimljena riba za predjelo, riblja čorba za drugi čin i veliki tanjir na ledu za vrhunac večeri! Sve sveže kao da je maločas izvađeno iz severnih mora ... ostrige, puževi, škampi, kraba...i sve to zaliveno dobrim francuskim belim vinom.

Do đavola, gladan sam!

понедељак, 14. јануар 2008.

O ZABRANAMA

Još jedan kuriozitet, prisustvovali smo zvaničnom početku zabrane pušenja u pariskim lokalima. Sve se izdešavalo vrlo jednostavno, do 31. su ljudi pušili u lokalima, od 1. januara jednostavno više nisu. U svakom baru stoji natpis da nema pušenja, ljudi izađu napolje, popuše cigaretu i onda se vrate i nastave da pijuckaju. Bašte rade jer većina ima grejače pa se može sedeti i sada su to pušačke oaze. I niko nešto glasno ne negoduje, nikom ne pada na pamet da zapali cigaretu jer je to sada zabranjeno i tačka. Nisu srećni zbog toga, lamentiraju protiv Sarkozijevog fašizma koji je eto udario i na staru "dobru" francusku naviku ali to je uglavnom to.

Kao nepušač (bivši pušač) ne treba da pričam koliko mi se ovaj trend dopada...pušači su vrlo tvrdokorna i netolerantna vrsta koja stalno kuka na nedostatak sopstvenih sloboda i menja teze izjavama o sopstvenoj ugroženosti, a uvek se preskače jednostavna istina: pušenjem oni ugrožavaju i smetaju nepušačima. Sloboda kao pojam se stalno zloupotrebljava, a zaboravlja se da ona u apsolutnom obliku ne može postojati jer ugrožavanjem nekoga ona to više nije, ne može se raditi sve što vam padne na pamet. Niko vam ne brani da se trujete (i još za to plaćate, magarci) već vam se brani da one koji su odabrali da ne budu zavisnici trujete.

Još jedan apsurd vezan za pušače je vrlo čest. Mnogi deklarativni antiglobalisti i levičari su pušači, puna su im usta zle Amerike i pokvarenih korporacija koje truju čovečanstvo..i uvek su na udaru Coca Cola, McDonalds, KFC...a te tirade uvek prati dim Marlbora, Kenta, Camela i sličnih proizvoda kompanija koje zgrću milijarde prodajući proizvode koji truju i izazivaju zavisnost. Licemerje? Ma jok.

Super je kada izađeš uveče i kada po izlasku iz kluba ili kafea ne smrdiš kao da si izašao iz pušionice. Super je kada deca ne sede u zadimljenim prostorijama. Super je kada nisi zavisan ni od čega, kada jedna jeziva navika ne može da ti menja raspoloženje, kada ne moraš da ostaviš sve i "trkneš" po paklu i kada ti nije potreban jutarnji fix-mix kafe i cigarete da započneš dan.

Italijani i Francuzi su to sproveli. Biće i kod nas, ali tek pošto izađemo iz kolonijalne faze zemlje kojom vladaju Filip Moris i BAT koji su ovde moćniji od Miškovića. Kada cigarete budu koštale 5, a ne 1 evra i kada taj porez bude bio upotrebljen za finansiranje zaista bitnih stvari kao što su hrana i oprema za bebe bićemo korak bliži normalnom društvu.

петак, 11. јануар 2008.

O KRETANJU

Ne razumem zašto komunističke vlasti nisu iskoristile legendarne "petoljetke" i vremena udarničkog entuzijazma tokom 50tih i 60tih da izgrade metro u Beogradu. Večita fascinacija efikasnošću ovog prevoznog sredstva uvek se iznova javi prilikom posete nekom gradu koji ga ima...a zamislite imaju ga gotovo svi veći evropski gradovi koje sam posetio (svako ima što Srbine nemade). Ipak, pariski metro je do sada najimpozantnije iskustvo... čak 14 linija plus još nekoliko vozova koji se ukrštaju sa njima omogućavaju strašno brzo prebacivanje sa kraja na kraj grada. Intervali između pojavljivanja kompozicija su 4 do 5 minuta što u praksi najčešće znači da od kada stignete na stanicu čekate oko 2 minuta. Brojne oznake i mape pomažu da se brzo snađete i oko presedanja, gužve nisu prevelike, uglavnom ima i mesta za sedenje...jednom rečju milina, a to je reč koja kod nas retko ima veze sa prevozom, tom traumatičnom aktivnošću na koju često odlazi dobar deo dana onih nesrećnika nastanjenih u pasivnim i retkim mostovima sa gradom povezanim naseljima. Karta za metro košta 1,5 evro i vredi dok ste "dole", dakle možete se vozikati, presedati, preći desetine kilometara za taj novac. Daleko isplativije su one karte koje pokrivaju duže periode, mi smo kupili nedeljne, jedna košta 16,5 evra i vredi svaki cent.
Ni estetski stanice nisu nezanimljive...naravno, one bliže poznatim atrakcijama su lepše, one na kojima se ukrštaju brojne linije su veće...no većina ima svoj vizuelni pečat i fazon.

Koliko bi Beogradu jedan, čak i mnogo manji metro značio teško je opisati, 5 do 6 linija koja bi povezale centar sa Novim Beogradom, Zemunom, Sremčicom, Cerakom, Mirjevom, Medaković naseljem, Cvetkovom pijacom, Bežanijom, Kumodražom....i uz par presedanja sve te naseobine međusobno vratio bi zaposlenima i studentima osmeh na lica i uštedele im desetine časova mesečno...

четвртак, 10. јануар 2008.

O ŠIRINI

...nakon nekoliko dana bazanja po Parizu stigli su i drugi utisci, najpre onaj koji raduje svakog zaljubljenika u urbani način življenja: Pariz nema samo jedan centar, ima ih mnogo više, svaki od kvartova ili delova grada živi svoj život. Naravno da su Šanzelize, deo oko Opere ili Mare najpoznatiji ali bilo da ste na Monmartru, Monparnasu, Belvilu, Latinskom kvartu...a naročito ako ste u Sen Žermenu imaćete gde da izađete, šta da jedete, niz lokala u kojima je vrlo živo...ima i bioskopa, galerija, pozorišta... svaki od ovih krajeva diči se nizovima zgrada starim više od 100 godina, uskim uličicama i širokim bulevarima, malim parkovima i ušuškanim trgovima. Pariz je grad koji je bio velik i značajan i pre nekoliko vekova što je više nego vidljivo, tamošnje arhitekte i projektanti su, za razliku od ovdašnjih, grad projektovali kao mesto u kome život ne podrazumeva samo rad i spavanje već i "vannastavne aktivnosti" po koje ne morate iću do neke njihove Knez Mihailove...svaki kraj ih ima nekoliko.

Osim te vrste širine uočljiva je i ona druga, prava prostorna, kada se izađe na Senu kod Luvra, baci pogled na Trijumfalnu kapiju, dobija se divan osećaj prostora nezagušenog građevinama...par kvadratnih kilometara prostora zauzetog rekog, bulevarom i parkom zbilja fasciniraju...kao i čuvene građevine u daljini na koju god stranu da se okreneš. Sličan osećaj sam imao u Berlinu, i to je grad u kome se može doći do daha...zato su mi on i Pariz daleko draži od Rima u kome bih imao napade klaustrofobije.

to be continued...

среда, 09. јануар 2008.

PRVI UTISCI

Koji su prvi utisci stečeni po dolasku u Pariz? Teško je sabrati ih nakon par nedelja ali čini mi se da su nas prvo opčinili mirisi. Iako 5 puta veći od Beograda Pariz ne smrdi, nema toliko smoga, mada automobila ima u izobilju valjda su oni boljeg kvaliteta pa ne ispuštaju dimčinu, a i toplane su ima valjda na gas, šta li? Ali zato se ulicama razležu mirisi svakojakih đakonija, pekare nude svež hleb i pecivo (i to kakvo) tokom celog dana, silni restorani, braserije, zalogajnice, najrazličitiji fast foodovi, palačinkarnice mame miomirisima. U Parizu se dobro jede i pije, to je bila jedna od prvih lekcija...kao i ona da je šank sveto mesto, između ostalog i zato što su pića popijena za njim 30% jeftinija od onih koje bi popili sedeći za stolom. Lokali su vazda puni ljudi, ti ljudi komuniciraju međusobno, u kafeima i braserijama se poznanstva lako sklapaju. Ljudi najrazličitijeg porekla, boje kože, nacionalnosti, opredeljenja, jedni do drugih pijuckaju i grickaju, pričaju brzo i uz puno smeha. Vizuelno čine neobičnu sliku, iako je veče niko nije nešto posebno sređen, za razliku od ovdašnje grčevite želje da se hronična besparica zakamuflira firmiranom garderobom u Parizu je izgleda ideal izgledati kao da niste pri parama.... neobavezno, kežual, pomalo zarozano čak...boemija ima svoje uporište ovde gde će se više dati za piće i hranu nego za skupu garderobu, a još više za umetnost i kulturu, za knjige, stripove, ulaznice, umetnička dela...

Slično im izgledaju i kafei...retki su (i uglavnom turistima namenjeni) luksuzno sređeni lokali, ogromna većina ima veliku dozu patine, plafon je često okrunjen, poneka pločica otpala, prašina po ćoškovima pamti Šarla de Gola...ali i to je deo šarma...muzika koja se pušta je takođe eklektična, od Žaka Brela do Bouvija...a simpatični Samir, vlasnik prave internacionalne rupe na Belvilu je videvši odakle smo iskopao Harisa Džinovića i Bobana Markovića i pustio ih na razglasu...
I nije preglasno...može da se priča, muzika je tek fina podloga za razvoj konverzacije.

to be continued...

уторак, 08. јануар 2008.

GODINA POČINJE OSMOG

Bez brige dragi prijatelji, vratili smo se živi, zdravi i pomalo prosvetljeni iz Pariza. Deset dana nije malo, ali je više nego što se obično može provesti tamo u turističkoj poseti, a kako smo imali vrednog i dragog vodiča kroz tamošnji pravi život impresije su dragocene, raznolike ... i mnogobrojne. Teško ih je sve smestiti u jedno pismo, ma koliko ono bilo dugačko...a ja takva i ne volim, umore čitaoca, negde na pola mu ubiju volju i interesovanje.
Tek kao uvod: bilo je sjajno, bilo je zabavno, bilo je zamorno (10tak km peške svakog dana + posete kafanama i barovima uveče), bilo je kalorično, bilo je inspirativno...ali u isto vreme tužno kad god se pokušalo napraviti neko poređenje sa ovim našim ovde.
Btw. srećni Vam svi praznici.