ADMINISTRACIJA

I taman čovek doživi da srbijanska administracija popravi svoju uslugu i da dobijanje dokumenata (koje skupo plaćamo, a pripadaju nam po difoltu) ne mora da bude mučenje već laka rabota, od nedavno moguća i on-line porudžbinom i na kuću uz pomoć kurirske službe i u njemu se razvije neka vrsta simpatije za opštinu koja ga, konačno, tretira kao ljudsko biće, kad, ne lezi vraže...prava iskušenja čekaju u MUP-u, tom Jočićevom bastionu loše organizacije, javašluka i maltretiranja građana od čijih para..a to stalno treba ponavljati, oni svi na gomili žive.

Ako ovih dana shvatite da vam slučajno treba novi pasoš jer je stari istekao, prepun je (moj slučaj), izgubili ste ga ili nešto slično spremite se da na vađenje u svom SUP-u čekate oko dve nedelje! Pitate se zašto...zajapurena gospođa koja sama radi na izdavanju pasoša i svega ostalog će vam reći da nije ona kriva, da je leto kada je utrostručen broj zahteva, a oni su desetkovani jer je sezona godišnjih odmora. Zanimljivo, zar ne mislite tako? Ista aktivnost (letovanje) dva puta je negativno delovala na njihovu produktivnost. Normalan čovek bi pomislio da je to nešto što bi se moglo rešiti zapošljavanjem nekoliko mladih ljudi koji traže posao (ima ih 900 000 u ovoj zemlji)..ali tako nešto Jočiću ne dopire do mozga...ni njemu ni onima kojima se okružio, imaju ljudi pametnija posla, samo se pitam koja s obzirom da kriminal opet cveta, a da haške optuženike, ako je verovati zvaničnicima, hapse kolege iz okolnih zemalja.

Kada vam je putna isprava preko potrebna kao meni onda vas upute u znamenitu Ljermontovu gde opet čekate nekoliko sati...jedan red je i za predaju i za podizanje, a na pitanje jednog od "čekača" zar ne može brže usledi odgovor: čoveče, pa nas 5 radi sve poslove u celoj zgradi, žalite se na pogrešnom mestu, nismo mi odredili broj zaposlenih!

Hm, ima tu istine, a još kada konačno uđete u kancelariju da predate 10tak papira i dokumenata shvatite da sirota žena radi u derutnoj prostoriji bez klime, na 38 stepeni i da nakon 7 sati i 60tak ljudi, nakon što duboko udahne ima snage i da vas pogleda u oči, nasmeši se i kaže: dobar dan, izvolite.

Pola u šali, pola u zbilji rekao sam joj da treba da se pobune protiv uslova u kojima rade..a ona se kiselo nasmejala i rekla da im je ministar poručio da će odmah dobiti radnu knjžicu nazad.... tako se to radi, a ne kao one mlakonje što pregovaraju sa prosvetarima, rudarima i ostalima. Zna ministar kako se to radi. Pretpostavljam da njegova rodbina i prijatelji koje je verovatno pozapošljavao čim se dočepao portfelja rade u nešto boljim uslovima, nije lud da ih pošalje u ovakav užas.

A sve ovo da bi se dobio onaj isti plavi pasoš na kome piše SR Jugoslavija. Pasoš koj i mi na većini aerodroma zagledaju kao da dolazim iz svemira, uz podsmeh analiziraju zaheftanu fotografiju i pitaju se šta ću ja tu. I ja se često pitam u tim momentima. Pitam se i kako je moguće da više od godinu dana od raspada zajednice nemamo nova dokumenta, kako je moguće da oprema za izradu novih dokumenata vredna 200 miliona evra i dalje trune u nekom podrumu jer nešto nedostaje i jer nemamo obučene ljude...pitam se čime je ministar Jočić zaslužio toliko Koštunicino poverenje pa je bio jedan od glavnih razloga što smo vladu čekali gotovo 4 meseca.
Radom, zalaganjem i rezultatima sigurno nije.