Jedna od prvih zapovesti na mojoj listi bila bi PUTUJ! Sigurno ste svi primetili kako nam životi vremenom postaju kolotečinasti i da vas neko priupita šta se radili prethodne sedmice, ako ste istu proveli na relaciji posao-kuća-posao, baš i nemate šta pametno da kažete. Zato su putovanja neophodna zarad očuvanje metalnog zdravlja i proširenja vidika. Ekonomski faktor je bitan, ali nije presudan, ovo zvuči kao fraza ali istina je. Boravak u Istri tokom ovogodišnjih prvomajskih praznika na moju bolju polovinu i mene delovao je blagotvorno i okrepljujuće, čak mogu reći i prosvetjujuće jer je sve što smo tamo doživeli premašilo naša očekivanja.
Do Istre je najlepše ići kolima, hrvatski putevi su izvanredni tako da se od Beograda do Opatije stiže za 6 sati vožnje (130km/h je dozvoljeno u HR), odatle je još sat vožnje do Poreča koji je bio naše odredište. Postoji i autobuska linija koja prolazi kroz Rijeku, Rovinj i završava u Puli tako da je to dobra alternativa. Naša avio kompanija (Aeroflot)Jat ni ne razmišlja o ideji uvođenja letova do Pule, Splita ili Dubrovnika pa su ova dva načina za sada najpristupačnija.
Elem, već sam dolazak u Poreč podiže raspoloženje za 50%, bili smo smešteni u Hotelu Fortuna Island na ostrvcetu preko puta grada do koga je brodić saobraćao svakih pola sata (3 minuta vožnje). Hotel prijatan i pristojan (***), pošto je predsezona ekstremno jeftin (25 e polupansion) šokirao nas je fantastičnom hranom i za doručak i za večeru, na desetine jela, riba, meso, testa, rižota, pizze, kineska hrana...salata, supice i kolače da i ne spominjem..pa još pivo, vino i sokovi na točenje...loodilo! Mada je sezona tek krenula hotel je bio dobro popunjem internacionalnim gostima među kojima smo mi bili jedini iz Srbije.
Avantura obilaska Istre za 5 dana nije lak zadatak, mi smo pokušali da ga ispunimo najbolje što smo mogli, a što je uključilo i:
Umag i Novigrad - gradovi severno od Poreča, slatki ali ne preterano atraktivni, u Umagu smo "snimili" dobre restorane i zarad toga vredi otići
Motovun i Pazin - kontinentalna Istra je nezasluženo u senci primorske jer krije prave bisere, Motovun je bajkovit gradić na vrhu brda poznat po filmskom festivalu i po tartufima. Preporučujem ručak na vrh grada, domaća testenina sa tartufima je carsko jelo. Pazin je administrativni centar Istre, ne toliko lep ali sa svojim čarima.
Rovinj - verovatno najlepši grad na celom poluostrvu. Oduzima dah panoramom, a fascinira svakom strmom uskom uličicom. Obavezno se popeti do vrha gde je crkva sa vidikovcem.
Pula - ozbiljan grad, obavezno obići Arenu ali i prošetati starim gradom. Muzej iz nekog razloga nije radio...spajaju ljudi praznike.
Fažana - maleni grad, idealan za one koji bi da izbegnu gužvu i uživaju u mirnom odmoru pijuckajući neizbežnu Malvaziju u hladovini maslina. Zanimljiv jer odatle kreću ture za Brione.
Brioni - ostrva koja su do 1983. bila zatvorena za turizam jer su bila rezervisana za odmor najvećeg sina naših naroda i narodnosti, njegovih gostiju i najbližih saradnika. Danas turistička atrakcija koju ne treba propustiti. Četvorosatna tura uključuje vožnju brodom, obilazak Titovog muzeja (preparirane životinje i izložba fotografija Tito na Brijunima), vožnja vozićem po ostrvu i pauza kod mini zoo vrta koji uključuje par najvećih indijskih slonova koje sam u životu video ali i krdo zebri koje slobodno šetaju i pasu na nekoliko metara od posetilaca.
Limski kanal -prirodna lepota, fjord koji 17km ulazi u kontinent i poznato uzgajalište školjki
Sam Poreč ima takođe posebnu draž, Eufrazijeva bazilika (6. vek) je simbol grada, oko grada su čuvena letovališta (Plava i Zelena laguna) i sve odiše opuštenom atmosferom. Večera u restoranu Uliks ostaće nam u sećanju jer je brancin u soli bio famozan, baš kao i Malvazija ali i kompletna atmosfera, šarmantno osoblje, bašta u zidinama....
Na povratku u Beograd stigli smo i da popijemo kafu sa prijateljima u slikovitoj Opatiji, lepoj ali izgleda vrlo dosadnoj i kao stvorenoj za penzionere.
Eh, da, vreme je bilo sjajno, toplih 27 stepeni preko dana, svežih 15tak noću...jedino je more bilo prehladno za kupanje ali ima dana, evo, leto samo što nije počelo.
Teško je ukratko definisati u čemu je magija Istre, osim onih očiglednih stvari (čisto more, prelepi stari gradići u kojima je svaka druga zgrada stara 500 godina, priroda kojoj dominiraju maslinjaci i vinske ceste, ljubazni i opušteni ljudi, čist vazduh ispunjen mešavinom mirisa borova i mora...) postoji i ono nešto neuhvatljivo. Mi smo imali osećaj kao da smo se vratili kući i činilo nam se da bi mogli da ostanemo i da živimo tamo bez ikakvih problema. Vizija vinskog podruma koji bi držali, radili dvokratno sa obaveznom popodnevnom sijestom, družili se sa meštanima i turistima držala nas je dosta dugo, (naročito jer je tada u jeku bio skandalozni Koštuničin peting sa radikalima) i nisam siguran da nas je pustio. Opšti utisak smirenosti, uređenosti i sasvim dobre organizacije koja se vidi i po razgranatoj i brižljivo održavanoj mreži puteva koja je premrežila celu Istru, blizina Slovenije i Italije i internacionalna atmosfera u kojoj se mešaju razni jezici, a svi su srećni i zadovoljni, sve su to poeni koje Istra sa lakoćom osvaja.
Svet se kreće, putuje i razmenjuje iskustva, mi smo odavno izuzeti od toga i posledice su strašne. Naročito se vide kada se negde ode, i još više kada se u Srbiju vratite. Tek onda vas punom snagom u lice udare zaostalost, primitivizam, ksenofobija, opsena sopstvenim beznačajem i što je najgore od svega: nedostatak ikakve želje za boljim, za popravkom i napretkom...tek sušti bahati materijalizam savršeno usklađen sa moralnom i duhovnom bedom na čijem čelu stoluju biznismeni, političari i crkveni kler razduševljeni kakvo divno stado im je zapalo da ga "vode".
Istra je pravi melem, mesto susreta hiljada različitih ljudi, a opet autohtona, drugačija i svoja. Nisu džabe KUD Idijoti i Franci Blašković odatle i nije zalud njihov tradicionalni pozdrav: Istra ti materina!
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
10 коментара:
Odlicna reportaza ! Prosle godine sam bila prvi put na hrvatskom primorju i odusevila sam se uslugom, organizovanoscu i razvijenostu njihovog turizma - koji ih ipak nije progutao. Potpuno si u pravu da putovanja obogacuju, no nekad je tesko kad se vratis natrag :)
Hvala Magrit, jeste, povratak je težak...u stvari, onda shvatam one paćenike koje iz, navodno, nacionalnih razloga neće na hrvatsko primorje...oni u dubini duše znaju dve stvari: da bi ih porazilo to koliko je Hrvatska odmakla i podsećanje na to koliko je to primorje lepo... a i Srpska krajina svojevremeno beše neki % srpske duše pa je sad niko ne spominje...baš kao i Crna Gora...
Ovoj lepo zapocetoj seriji na liniji Zagreb-Istra nedostaje mi Trst:)
elem, slažem se uglavnom sa svim što si napisao, ja sam takođe za vreme prvomajskih praznika bila na Istri. Mi smo se odlučili za Opatiju, i takođe se potrudili da obiđemo što više.
No, kao što je i prirodno, utisci nam se malo razlikuju... Rovinj se meni na primer učinio prilično oronuo, i kao da neko odavno nije uložio novac u ovaj grad. jesu te uličice slatke, ali podnožje starog grada je razočaravajuće.
U Poreču smo čuli najviše šiptarski jezik, i nekako mi se učinio manjim nego ranije, ali kada sam ja tu letovala, bila sam dete, pa je to valjda normalno.
Pula je zaista lep grad, dok je Fažana malo soc mesto, i što se Briona tiče, naš utisak je da smo bacili pare, a ni karta nije bila jeftina, mislim da je bilo 300 kuna za dve osobe... Uglavnom, otišli smo brodićem na Brione, i onda su nas utovarili na vozić, mi smo se naravno priključili vodiču na Hrvatskom, neki nesnosni Poljaci su omanuli vagon, pa su pričali glasno i skoro da ništa nismo čuli, ali sve je to meni ostalo u sećanju kao prevara. Ono što te najviše zanima, a to je gde je Tito boravio, gde se kupao, sve je to potpuno nedostupno za javnost. Voze te do malog safari parka, i istina je da su ti slonovi veliki, kad covek uspe da ih razazna, jer su se neviđeno uklopili u boju stene, ali one ostale životinje... ništa posebno. onda su nas ostavili u 'centru' ostrva, i tu su muzeji i ne sećam se više šta, nema tu mnogo šta da se vidi. Zanimljivije bi bilo da smo iznajmili golf cart ili bicikle i sami obišli ostrvo, ovako, promuvali smo se, popili piće i vratili se ranije.
Zato je Rijeka moj apsolutni favorit. Prelep grad, iako je luka i veliko brodogradilište. Imaju pozorište koje izgleda fantastično, stari grad je prelep, deo grada je u brdima, pa iako kad prolazite kolima pored njega ne izgleda reprezentativno, kad se spustite malo dublje u grad, ostanete zatečeni lepim i čistim ulicama, okrečenim fasadama, drvoredima.
Ostrvo Krk je takođe lepo, tu smo imali i mali incident, i jedini, zaista, nisu hteli da nam prodaju karte za trajekt za Lošinj i Cres, čovek je video našu BG tablu i samo spustio roletnu za šalteru. Ostalo nam je samo da se okrenemo i vratimo nazad, ne želeći da kvarimo utisak o izuzetno gostoprimljivom narodu.
Postoji još jedno mestašce koje je prelepo, to je Volosko odmah kod Opatije, zapravo i ne postoji jasna granica gde se jedan gradić završava a drugi počinje. Kućice su sve u cveću i mediteranskom rastinju, stepenište kameno, raskošno, baš kao i kuće i hoteli u Opatiji. Opatija je puna stranaca, najviše Italijana, i puna naj naj hotela... Mi doduše nismo odseli u naj naj hotelu, a ni doručak nam za iste pare nije bio tako bogat, ali domaćini su bili izuzetno fini i raspoloženi što imaju goste iz naše zemlje.
Bili smo jedini gosti iz Srbije, mada smo po Istri viđali bg i ns table.
Što se tiče klope, najlepše smo jeli baš u Voloskom, zapečenu hobotnicu i po čašu Malvazije, nezaboravno.
naravno, klopa po restoranima je skupa ako jedete ribu i pijete vino, no svuda je tako.
I takođe, postoji jedno mesto Vela Draga, to je blizu tunela Učka, mesto je potpuno čudesno, kao da je nekada davno tu udario meterorit i napravio krater iz koga sporadično izviruju visoke, uske stene. To mesto je potpuno zeleno, tu je i neki rudnik koji više ne radi, a lokalci mogu da vas upute kako da ga nađete. Postoji uređena staza sa tablama na svakih 20-ak metara na kojima možete da dobijete sve informacije o tom neobičnom mestu. Inače, to je omiljeno mesto hajkera.
Što se tiče puteva na Istri, takve u Srbiji nećemo imati ni za 20 godina. Postoji auto-put Y, koji je najbrži način da se krećete po ostrvu. Tunel Učka je moderniji nego mnogi francuski tuneli.
Mi smo očigledno došli kasnije i ostali posle tebe, jer smo imali loše vreme, i kišu, ali sve to nije umanjilo lepe utiske koje nosimo sa Istre.
I ja planiram da krenem u Istru, tamo imam tetku, bio sam prošle ili one tamo godine e sećam se, muvao se sa kumom Nataše Bekvalac :). Bio sam u svim tim mestima, ali mi je Motovun Film Fest ostao u naročitom sećanju. Možda se i vidimo. Pozz
Mina hvala na iscrpnom komentaru, ti si nam dodatno proširila vidike jer si stigla i do ostrva.
Na Brionima je nama nedostajalo malo više vremena za tu spomenutu turu na biciklima...ali nekako smo i ovako uživali u prirodi.
Rijeka mora da se overi ovog leta, krajnja destinacija je Lošinj.
ha! prošle godine je dva i po dana po istri (u povratku iz španije) bilo dovoljno da nas kupi da isplaniramo ovogodišnje letovanje u istri :)
spavali u novigradu kod prijatelja slovenca (i pili neko opasno vino), kupali se u limskom zalivu (prvih 50 m najledenije vode, a onda ludilo!), ručali negde u unutrašnjosti istre gulaš sa njokama (ili tako nešto) i na kraju završili u magičnom motovunu (gde je bane bumbar rekao sudbonosno `da` :)) na filmskom festivalu. spektakularno!
ove godine rovinj, umag (u vreme kada ga nole osvaja :)), pula, rijeka (koju smo delimično obišli i odlepili), opatija, možda brijuni...
Uf, stvarno ima neka magija tamo...nigde nisam video toliko divote na tako malom prostoru...svakih par kilometara ima nešto da ti pamet stane....
Raj za bicikliste!
Ja sam prošle godine krajem juna bila u Istri, prvi put u životu. Slažem se u potpunosti sa svime što je napisano u tekstu - utiske neću ni pokušavati da opišem, a pridodala bih samo deo o biciklizmu. Dakle, dragi biciklisti, Istra je zaista prava destinacija. Nakon izgradnje čuvenog istarskog "Y" (ipsilona), ostao je veliki broj starih (asfaltiranih) puteva koji se korsite kao biciklističke staze. Što je najbolje od svega, najveći deo ovih staza vodi uz more! U Istri, bukvalno svaki pedalj poluostrva moguće je obići biciklom. Da ne pričam o savršenoj infrastrukturi, obeležjima na stazama, i uopšte stavu vozača prema biciklistima. Nema šanse da čujete da vam neko trubi ili viče na vas, automobili strpljivo voze, jako paze na bicikliste i ponašaju se prema vama kao da ste potpuno ravnopravan učesnik u saobraćaju. U bilo kom većem mestu u Istri, u turističkom birou, dobićete besplatno mapu biciklističkih staza u tom vašem području (ja sam bila u Poreču). Oko svakog grada imate uglavnom po dve-tri dobre ture, od po 40tak-50tak km, a na mapama su detaljnjo označene sve bitne stvari o stazi koje treba da znate - težinu staze, visinsku razliku, itd. Pošto i ovde u Bg, uprkos svim teškoćama, redovno vozim bicikl, ne možete uopšte da zamislite moje oduševljenje svime ovime. Na žalost, zbog dužine (tj. kratkoće) mog boravka, išla sam samo na jednu biking turu, ali već sledećom prilikom obavezno idem dalje. Za kraj bih samo napomenula da ne morate da budete vrhunski biciklista da biste vozili bajs po Istri, ima zaista raznih staza, od onih najlakših do najtežih, tako da se za svakoga nadje ponešto.
Što se gostoprimstva ljudi tiče - ništa ne moram da dodajem, sem da su mi prilikom iznajmljivanja bajsa dali popust jer sam "naša", a isto mi se desilo i prilikom izleta brodićem!
Lep prilog Jasmina, hvala ti. Mene je od voznje bajsa u Beogradu odbila haoticna situacija i nepostovanje biciklista od strane vozaca.
I ja sam u Istri video stotine biciklista i zavideo im :)
Постави коментар