NAROD RADI, SRBIJA SE GRADI!

"Ovo je trenutak u kojem se misli na otadžbinu i vodi velika bitka za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije. To je i trenutak u kojem moramo da vodimo računa i o stabilnosti Srbije i da u njoj obezbedimo bolji život. Jedan od načina da Srbija bude stabilna jesu investicije i izgradnja novih puteva, jer tako jača privreda, postaje konkurentnija i ima više zaposlenih" - poručio je predsednik Vlade Srbije dr Vojislav Koštunica puštajući u saobraćaj rekonstruisanu deonicu od Borove Glave do Kokinog Broda, na magistralnom putu Užice - Nova Varoš, koja Srbiju spaja s Crnom Gorom.
Za tu deonicu premijer je rekao da će "Srbiju približiti Crnoj Gori i Jadranskom moru", te da predstavlja graditeljski podvig JP Putevi Srbije i užičkog preduzeća Putevi koje je obavilo radove.... Meštani su pozdravljali premijera, izražavajući zahvalnost što su konačno dobili bezbedan put prema Užicu, Zlatiboru i Crnoj Gori, a povicima: "Živeo Velja" posebno su upućivali zahvalnost ministru za infrastrukturu Velimiru Iliću, smatrajući da je to njegova zasluga dok je bio ministar za kapitalne investicije. (Danas, 16-17. jun, 2007.)

Da li vam je neprijatno dok čitate ovakve vesti ili mislite da je ovde sve u redu? Ako vam se čini da je ok onda zamenite imena Voje K. i Velje I. imenima Slobodana Miloševića i Milutina Mrkonjića, a 2007. zamenite 1998/99. i pročitajte ponovo. Jezivo, jel da?

Ne razumem Koštuničino insistiranje (u svakoj prilici i na svakom mestu) na ideji da nam bez Kosova nema života i vezivanje sudbine svih nas za nešto što je Milošević 1999. izgubio. Zamislite da vam je neko drag (ne daj bože) umro pre 8 godina. A onda otac porodice iznenada poludi i tog nekog nakon 6 godina otkopa, vrati u postelju u kojoj je izdahnuo i onako satrulelog krene da ga oblači, šminka, ubeđuje celu porodicu, komšije i sve ostale da je pokojnik u stvari samo bolestan ali da mu tradicionalna ruska medicina sigurno može pomoći. Kuća, naravno, ubrzo počinje jako da smrdi, ukućani da poboljevaju, razuman svet pokušava da ubedi oca da je pokojniku nema povratka među žive ma koliko to on želeo, ali on odmahuje glavom, srpeman je, kaže, da svi u kući pomremo ali mrtvaca u grob ne vraća. Stranu mu drži deda od 90 godina, član SANU, sklon nekontrolisanom piškenju u gaće i seoski pop poznat po blagosiljanju tenkova, osveštavanju kockarnica i krštenju kućnih ljubimaca.
A ukućani? Oni prvo misle da je otac lud, a onda, vremenom, malo pod njegovim uticajem, malo zbog kužnih isparenja koja im mute svesta, a malo i iz inata celom svetu koji ih ubeđuje da su ludi prihvate da je pokojnik u stvari samo malo prilegao da odmori i da će skočiti na noge lagane čim baćuška doktor donese lek, zbog koga su već prodali gotovo sve iz kuće.

Takođe ne razumem ni partijsko prisvajanje stvari koje jedna država radi od našeg novca i od stranih donacija. Taj mrski zapad je, inače, izdašno kreditirao ovaj “graditeljski poduhvat” (po meni takav epitet zaslužuje most Golden Gate, a ne lokalna džada) i niko od njih tu nije zaslužan nizašta, to je njihov posao. Ni vas niko ne fotografiše kada uspešno završite radnu nedelju. Za to primate platu.
Kada predsednik vlade počne da seče vrpce i otvara nekoliko kilometara magistralnog puta jasno je koliko je očajan i koliko je marginalizovan. Baš kao i kad predsednik republike među svojim glavnim aktivnostima ima navijanje na utakmicama i usvajanje mačića. Da smo mirna i srećna zemlja to bi bile simpatične usputne aktivnosti, ovde se o tome izveštava kao o susretu sa predsednikom neke značajne zemlje.
Koštunica i Tadić su dva kormilara u čamcu koji se vrti u krug jer Đelić, Ilić, Jočić, Đilas i ostali veslaju svako na svoju stranu, nesinhronizovani u stvari ne čine ništa pa će čamac na kraju, sa ogromnim zaostatkom stići tamo gde ga struje nose…ako se u međuvremenu ne prevrne. U vodi čekaju radikalske ajkule sve radujući se oluji na vidiku. Sa jednim od kormilara su već sklopili dogovor da ga neće pojesti. Znaju i oni da ga je teško svariti.