среда, 13. јун 2007.

OBZIR

Reč tako obična, lepa, a nekako arhaična kada se izgovori, valjda zato što njena suprotnost (bezobzir) češće koristimo kada želimo da opišemo sve ono što nas na neki način ugrožava: vladajuću koaliciju koja je bezobzirno potrošila 4 meseca naših života sprdajući se van skupštine i u njoj, komšije koje misle da je lelek Mileta Kitića nešto što "najbolje obožavamo" za uspavljivanje radnim danima i rano buđenje vikendima, higijenski zapuštene saputnike po GSP-u čija alergija na sapun izaziva mučninu kod onih osuđenih da se sa njima voze, individue koje mrtve hladne ne isključuju mobilne telefone gde bi to moralo biti obavezno, na iste se javljaju i često dugo i opušteno konverziraju na naš užas, stanare zgrada koji jedino svoj stan doživljavaju kao svoju teritoriju dočim se po hodnicima mogu gajiti ale, a đubreta se najbrže rešavaju bacanjem vreća kroz prozor, vlasnika besnih i wannabe besnih automobila parkiranih gde im mesto nije, najčešće tik uz kafić u kome obesni debelovrati kromanjonac glasno srče svoj eXXpreso ili kaFućino, oni što se s mukom provlače mogu da mu d...ju, vlasnike privatnih građevinskih firmi što u sadejstvu sa opštinskim mafijašima od starih delova grada prave srednjevekovna naselja gradeći zgrade koje štrče i čiji se balkoni gotovo dodiruju...i još mnoge, mnoge one koji nas okružuju bez ikakve svesti o tome da osim njih i njihog zadovoljstva, profita ili ćefa na svetu postoji još neko ili nešto.

Zato je civilizacijski šok odlaska u bilo koju drugu zemlju tako velik. Ne zbog stepena razvoja ekonomije, kvaliteta puteva ili prirodnih lepota...već zbog opšteg utisak za koji su zaduženi obični građani, oni koji umeju da kažu hvala, dobar dan, izvolite, doviđenja, oni koji imaju obzir prema tvom mentalnom i fizičkom integritetu, koji ne urlaju po ulica, poštuju kućni red...

Nedavno je u Austriji jedan čovek nakon žestoke svađe i tuče ubio mladića poreklom iz ovih krajeva. Čovek je posle pričao da više nije mogao da izdrži svakodnevni preglasni teror "te grozne srpske muzike"...hm, nekako verujem da ne misli na Disciplinu Kičme, i da je mesecima pokušavao da izmoli od mladića malo obzira, a ostatak komšiluka mu daje za pravo. Da je siroti mladić imao malo više obzira možda su mogli nekako da se dogovore, ali ne, brajko, u mom stanu ja imam puštati Šemsu, Sinana i ostale srbijanske pevače, a vi Švabe, ako vam se ne sviđa, marš u Nemačku. Inat i bezobzirnost su ga koštali glave i to je tužno i opominjujuće, zar smo zaista takvi kakvima nas vide? Meni se nekada čini da smo u stvari još gori i da nas je vizni bedem sačuvao od potpunog ogoljavanja pred Evropom.

22 коментара:

Анониман је рекао...

Sta vise reci kad u Srbiji 1152854 (izvor: cesid.org) ljudi glasa za ratnog zlocinca i njegovu "politiku", coveka koji mlati pistoljem ispred skupstine, cupa mikrofon za govornicom iste, poliva vodom svoje politicke neistomisljenike itd...

Анониман је рекао...

OBZIR nije razumljiva rec za vecinu u ovim krajevima ili je poistovecuju s slaboscu i nedostatkom karaktera. Ovaj broj posvecenih netoleranciji i nasilju nad svim obicnim tekovinama urbanog zivota i podrsci ratnim zlocincima je duplo veci i podrzava jos slicih "politika". U najmanju ruku zalosno i tesko mogu da poverujem da ce grozan ishod o kome Ivan pise biti shvacen kao ocajnicki (sto ga ne opravdava i nazalost, daje podsticaj kritikama na racun drugih nedusevnih).Setimo se Cecinog ulicnog koncerta, Corbinih jos ulicnijih stihova...

Ivan Bevc је рекао...

Upravo to, ekstremisti svuda imaju određeni procenat, ako ga preskoče (Lepen, Hajder) oni ga spuste na pravu meru, samo kod nas predstavljaju najjaču stranku u parlamentu. A narod ne da je ravnodušan nego podržava i pozdravlja takvo ponašanje...zatvoren krug je to, plašim se.

Анониман је рекао...

klime koje kaplju, prodavačice koje kusur ne vraćaju na ispružen dlan već ga tresnu na kasu, vozači koji prolaze na crveno kao daltonisti, pešaci koji pretrčavaju ulicu gde stignu, komšije koje ne kažu dobar dan, deca koja pred roditeljima i uz njihov blagoslov bacaju papire po ulici, polugole devojke sa teškom šminkom, političari koji od nas prave budale, mi koji se i dalje nerviramo zbog toga, radnje sa vodoinstalaterskim alatom koje nemaju gumice za slavine, audi koji se parkiraju na pešačkom prelazu, žene u trenerkama i na štiklama, žene opsednute kupovinom odeće, preglasni ljudi, mučene životinje, đubre na sve strane...
joj, moram da stanem. gde me nađe s ovom temom...

ajde ćao.

Ivan Bevc је рекао...

Izgleda da sam taknuo svacije bolno mesto... inace, bacanje djubreta na sve strane, po ulici, iz automobila, kroz prozor stana.. uzasan je taj uzak um lokalca koji ne kapira da njegova deca po tom djubretu hodaju.

Анониман је рекао...

Za bacanje djubreta za neke postoje sva druga mesta osim kontejnera, evo, jedno neverovatno mesto je cosak kod galerije Grafickog kolektiva, valjda prodavci i ostali iz fensi radnji i kafica misle da je mozaik na zidu target....samo nikako da stignu do prave visine, jer ih ometaju komunalaci koji ipak pokupe gomilu...ko pre-tome i devojka....a inspektori gde ste, pijete pice za stolom na trotoaru?

Ivan Bevc је рекао...

Eh, pa pored toga prolazim svaki bogovetni dan i nerviram se...a mi smo takodje jedna od retkih zemalja gde nije uspelo razdvajanje ambalaze, kod nas su namerno bacali staklo tamo gde treba papir, a plastiku tamo gde ide staklo...ma ludilo od humora.

Ostre novcane kazne uteruju red u rekordnom roku, steta sto nasi nadredjeni misle da to nije vazno.

nkl. је рекао...

•oni koji imaju obzir prema tvom mentalnom i fizičkom integritetu•

drago mi je da si pisao o ovome. nalazim utehu da pored svojih prijatelja mogu da pronađem još ljudi sa istim mentalnim sklopom, odn. sa moralnim načelima. odn. kojima je stalo

primer iz ličnog:

pre neku noć vozim bajs i nađem se na ušću poerd reke. bio sam pripit. pevao sam tiho iako nije bilo ljudi. morao sam. slušao sam tada jednu meni dragu grupu i refren je bio strava. da je naišao neko, baš bi me bio blam, a kamoli da sam nastavio da pevam. sutra dan, uveče. odlazim do trafike kod 6kaplara i sretnem neke dve cice. obe drže turbo telefon u ruci koji iz sebe peva glasno neki hevi mega trash turbo. i idu one tako, njih dve i pevaju. da sam imao kameru pa da sad uploadujem. ajde što je iz tog turbo telefona isti šit izlazio, nego i one bez skrupula zapevale.

Ivan Bevc је рекао...

Bahatost nam je nacionalna osobina, a kućno vaspitanje u rapidnom izumiranju. Najmanje što možemo da učinimo je da svoju decu naučimo nekom osnovnom redu i poštovanju drugih.

Анониман је рекао...

Ovo o cemu svi pisete u komentarima je prisutno i u mnogim drugim zemljama - istina vecinom zemljama treceg sveta, ali i na zapadu(ne u svajcarskoj)u malim kolicinama. Drustvo se kod nas ne bavi ozbiljno ovim problemima zato sto ne stizu na red od tekucih bitnijih problema. Bar tako misle oni koji dodju na vlast, da je sve drugo bitnije od pocistiti svoju kucu i ispred kuce, a kao sto je porodica osnovna celija drustva tako je i kucno vaspitanje osnova kulture jedne nacije. Zadnjih 20 godina kucno vaspitanje je otislo u majcinu, mainstream diesel generacije menja turbe-folk, alternativa se zakopala jos dublje u rupe akademije i kst, dicimo se Kusturicom, docekujemo sportiste na trgovima, heroji su cika kure i arkan... Lista je beskonacna. Problem je sto mi neverovatno kasnimo za ostalim svetom. Ovo cistiliste koje mi sada prolazimo, Amerika je prosla dvadesetih i tridesetih godina 20 veka, Evropa jos ranije - svako na svoj nacin, samo u eri informatike sve informacije su trenutno dostupne, pa smo svega svesni odjednom. Civilizacijski iskorak se desava kroz samospoznaju drustva i gresaka koje pravi i kada postoji dovoljno akumuliranog bogatstva za socijalno/tehnoloski/obrazovni preporod. Mi kao nacija ne planiramo unapred, (pa za Boga miloga i Hitler je pravio planove za sledecih trideset godina i umalo osvojio svet), zadovoljavamo se dnevnom kolotecinom, ne ulazemo u obrazovanje, zdravstvo i nemamo para za bilo kakav preporod. Zbog pogresnih idola i nemastine, manjka pravih prijatelja u svetu i malobrojnosti srpskog naroda, mislim da bi bilo bolje da naucimo da sagnemo glavu a ne da se stalno kurcimo, da ulozimo ono malo budzeta u dve-tri prave stvari, a ne u beskonacne izgradnje mostova i za dve tri decenije MOZDA ce taj svet imati obzira i zelje da nas pozove da mu se prikljucimo, a mi cemo biti dovoljno zreli pa reci hvala lepo. I necemo smrdeti po tramvajima. I necemo frljaciti djubre kroz prozor. Ili cemo mozda biti geto zapadne evrope, pa cemo za vodju birati nekog Snake Pliskina i biti ogradjeni nekim chinese look alike zidom.

Анониман је рекао...

Sad ce svi misliti da izmisljam, a nije izmisljanje nego dnevna i nocna mora: nesto se zapusilo u oluku i pocelo da vlazi zid od mog stana. Kad sam krenula da ocistim, imam sta da vidim - svinjske pleckice i vilice, rucali majstori koji su radili stan u nadgradnji, pa zaboga nisu imali gde da bace otpatke nego u oluk.
Sve cesce mislim da smo dotakli dno, ali se, nazalost, uvek prevarim. Ma odavno smo zreli za smak sveta - a kakvi smo, bojim se da cemo samo bubasvabe i mi preziveti.

Ivan Bevc је рекао...

NA, Pliskenizacija Srbije je otpočela kada su Arkan i Legija promovisani u tzv. "romantične heroje" ili "vitezove beogradskog asfalta"...pa kod nas su najbrojniji gledaoci dokumentaraca Vidimo se u čitulji i Jedinica bili klinci koji su balavili na ekrane na svaku pojavu Kristijana, Kneleta, Zvezdana i ostalih budalčina.

Ivana, Danijel Harms na onom svetu plače jer shvata da nijedan apsurd koji je on mogao da izmašta nije ništa naspram naše stvarnosti.

Анониман је рекао...

>>Upravo to, ekstremisti svuda imaju određeni procenat, ako ga preskoče (Lepen, Hajder) oni ga spuste na pravu meru, samo kod nas predstavljaju najjaču stranku u parlamentu.<<

Nije problem sto oni predstavljaju najjacu stranku u parlamentu, vec je problem u onom delu naroda koji ih ne voli, a zdusno ne izlazi na izbore. Kada bi oni izlazili na izbore, struktura u Skupstini bi bila potpuno drugacija i mislim da bi procenat radikalizma bio oko 10%.

Ali, da budem iskren, ja i razumem tu melanholiju, s' obzirom na postignute rezultate tzv demokratskih snaga (cuj, demokratskih), ali od dva zla, mora se birati manje, jer ne postoji takav izbor u Srbiji u kome bi birao bolje.

I na kraju da dodam, kada se pogleda unazad politika Zapada prema Srbiji koja je po principu "'oce kaki, nece kaki", onda je plebsu sa inace kratkim fitiljem svega preko glave, pa me i ne cudi njegov izbor kada se uzme u obzir tradicionalni pristup svakom problemu, kome se prilazi kao da je Gordijev cvor, pa se kao takvom, pristupa na isti nacin na koji ga je resio i Aleksandar. Macem.

Ivan Bevc је рекао...

Aleksandre, ne bih se slozio oko realne snage radikala...na poslednjim parlamentarnim izborima imali smo prilicno visok odziv po svetskim standardima...da ne spominjem da u nasim birackim spiskovima ima barem 500 000 nepostojecih osoba (umrli, odselili) tako da je taj procenat u odnosu na stvarno stanje jos impozantniji. A kao sto Igor rece 1150000 ljudi je glasalo za njih. Kada tome dodamo SPS glasace i bar polovinu glasaca narodnjacke koalicije dobijamo preko 1 700 000 glasova. A razoranih glasaca DS-a ima sve vise...oni mogu da sanjaju da ponove ovih 930 000...nakon druzenja sa Vojom u vladi Srbije stopice se u bezoblicnu masu.

Анониман је рекао...

Pozdrav!

Posto zivim na neprijateljskoj teritoriji moram da priznam da ovakve teme nalazim pre duhovitim nego tragicnim :) A kako sam iz otaDJbine otisla prilicno davno ono sto vidim kada (retko) dodjem je bolje od onog sto sam ostavila, doduse samo "kozmeticki" bolje.

Apropo toga, proslog leta sam imala jedan dogadjaj koji sa osmehom prepricavam mojim prijateljima ovde. Mozda ce vama biti normalan i sigurno vam nece biti smesan ali meni je prosto vanvremenski :)

LM, otisla sam u prodavnicu - Pekabeta, Jabuka.. ne secam se vise. I ok, stojim kod frizidera za deli da kupim salamu i sir. Stojim mirno i cekam da neko dodje. Cekanje kao takvo, kao razlog za sebe, kao vestina samokontrole i vezba za lak prelazak iz jedne u drugu dimenziju. Okrecem se oko sebe i vidim kod kase 2 prodavacice. U radnji smo samo nas tri. Vidim da me je videla. Nastavim da cekam. Konacno mi, posle znaci oko 3-4 minuta stajanja, pridje jedna i svojim odsecnim glasom prenu taman kod 3 nivoa meditacije.

'Pa sto ne zoves?! Videla sam te da stojis ali ne mogu ja da znam zasto ti stojis ako me ne pozoves! Otkud znam sta ti treba, vici me ako 'oces nesto iz frizidera!'. Glas je bio blago autoritativan, skoro majcinski, sa verovatno prisutnom tugom sto i mentalno zaostale osobe poput mene pustaju na ulicu sa novcem :))

Xexexe, kad sam krenula da se smejem u sebi nisam mogla da stanem :)) Ne toliko sto mi je ona rekla tako nesto vec sto sam sve odmah uporedila sa Kanadom, njihovim potrosackim servisom kao i reakciju (citaj: cudjenje, strah) prosecnog Kandjanina kada bi mu neko skrenuo paznju da ako mu nesto treba za to nesto mora da VICE :)

Kod pojedinaca skoro da postoji podsvesni strah od tisine veci nego od urlika.

Ivan Bevc је рекао...

Da nisi mozda primetila i stari srpski suhomesnati fazon da kada trazis 200 grama usledi secenje i kontrapitanje "jel moze 250"? Moze, ako necete da mi naplatite tih 50.

nkl. је рекао...

@Lepa Brena

umreh od smeha. to je normalno. meni je normalno i kada bilo šta kupujem, kao da se deli za džabe pa ja sad kao stojim i tražim nešto da mi poklone. hehe susreti u prodavnicama treba da nam budu zabavni. jer ako se upustite u razuman konflikt odn. ako pokušate razumno da prigovorite -gađaće vas kobasicom ili mortadelom onim parčetom koji stoji već duže vreme onako bajat i čeka da ga neko kupi. umesto da ga bace odavno u kantu. nema ništa gore kada se kupuju te salame. bukvalno moraš da pratiš ili bolje bi bilo da staneš gde ona ili on stoje da vidiš šta mute. ja sam se već izveštio. ali to je normalno za ovu zemlju da se izveštiš.

Ivan Bevc је рекао...

Kad kupujes parizer onda je ok...nikada ne zaluta parce sunke...ali kad kupujes nesto skuplje onda je cista lutrija sta ce sve da zaluta.

Анониман је рекао...

Jaguar, naravno, svaki pokusaj konflikta ne samo sto nece uroditi plodom vec ce ubiti ono zrno koje takve situacije cini duhovitim, kao npr. u ovoj i slicnim scenama iz nasih (nekadasnjih) hotelsko-turistickih preduzeca

"Kakve sokove imate?"
"Razne, sve"
"Molim vas jedan djus"
"Nema"
"Ok, onda od jabuke"
"Jabuku ne drzimo"
"Pa dobro, sta imate?"
"Breskvu, ali nije hladna"

:)

Ivane, sto se parizera tice si skroz u pravu... kada ga kupujes ruka im nikada ne bi zadrhtala da stave sunku ali zato im se cesto desavalo da neprimetno upadne po koji okrajak od tricavih 200 gr. Nedovoljno velik da moze da se isece na snite ali zato nedovoljno tanak da moze da se stavi u sendvic. Nego, onako, k'o brdasce ponosno stoji.

A nekada su reci bile suvisne. Sve bi bilo jasno iz poruke ispisane na belom papiru za uvijanje okacenom na frizider:

-Nesecemo masina neradi.

Za pismene, sasvim dovoljno! :)

Ivan Bevc је рекао...

Ti isti pišu NEDAMO KOSOVO i očekuju da ga zadrže.

Анониман је рекао...

Jao, hvala Bogu da sam vas nasla..ja sam mislila da ja nisam normalna i da samnom nesto nije u redu, kad ono, pazi, ima jos ljudi koji jos nisu sasvim oguglali i otupeli. Jedino mi je pitanje za vas :" Kako opstajete sada i ovde?" Ja nikako.Tj. tesko. Dobijam po glavi na svakom koraku.
Moje ocekivanje i nastojanje ( naivno )da na ljubaznost bude odgovoreno ljubaznoscu i sl. uglavnom se tumaci bas tako - kao gnjavaza i nedostatak karaktera. Da ne pricam o svojoj nesposobnosti da se laktam i slihtam ( laktanje i slihtanje su kod nas vrhunske " social skills" )i na taj nacin prigrabim za sebe ono sto bih u normalnoj zemlji dobila na osnovu svog znanja, rada, iskustva, sposobnosti na drugu temu. Sve se nesto nadam da posle najgoreg sumraka, tame i mrkle noci ( koju smo mi izgleda upravo dosegli ) mora doci neka svetlost i da ce ljudima kad tad dosaditi da budu odvratni i zli i da ce se i sami smoriti od toga jer to oduzima ogromnu energiju. Mislim, pa ne moze ovako do u nedogled. Istina da bi se mnoge stvari resile za veoma kratko vreme kada bi se uvele ( i postovale, tj. sprovodile ) novcane kazne i zakoni koji bi nas malo doveli u red. Mislim i da je u velikoj meri razlog ovakvoj situaciji centralizacija, tj. fokusiranje na Beograd i priliv ogromne kolicine ljudi iz unutrasnjosti u veoma kratkom vremenskom periodu. Ako vas ima koji ovo citate, izvinite, ali velika vecina vas je vrlo krvolocna. Osetila sam to na svojoj kozi na radnom mestu. Kao i od strane novopridoslog komsiluka. Trebalo bi raditi na tome da se po celoj Srbiji uvedu sadrzaji ( kulturni i ekonomski ) koji bi te ljude zadrzali u svojim mestima i gradovima, jer zasto centar ( naseg ) sveta treba da bude samo i jedino Beograd? Imam prijatelje iz Francuske i njihova prica je sledeca: Frank je rodjen u Parizu, tamo se i skolovao, prvi posao je dobio u Tuluzu, a trenutno zivi i radi u Grenoblu. Mjuriel i Bertrand su iz Marseja, zive i rade u Ruenu. Tako je manje-vise u svim normalnim zemljama.
Medjutim, mislim da bi ljudi koji nisu zadovoljni trebali malo bolje da se organizuju u smislu da budu odlucniji da se organizuju u neka udruzenja koja bi vrsila pritisak na javnost, pa tako i na vladu da se donesu neki zakoni koji bi nesto izmenili, a ne samo ovako da kukamo po forumima, blogovima, internim partijima, itd. Dok mi ovako smrcemo i balavimo, ovi drugi seju neko drugo seme koje seizgleda na ovom tlu jako dobro prima.

Ivan Bevc је рекао...

Dobrodosla Milice, ne daj se, bice i samoorganizovanja, cekaj prvo da se prikupimo i vidimo koliko nas je.