NAJVAŽNIJE I SPOREDNE STVARI

Ajde budimo realni, znači bez da jadikujemo nad zlehudom sudbom, svetskom urotom i nedostatkom sreće, već samo da jasno i glasno sebi kažemo da, ovakvi kakvi smo sada, nikada nećemo ući ni u Ligu šampiona ni u Evropsku uniju. Znam da će brojni anonimusi udariti na ovaj moj post i na, po merilima raznih Antonića i Vukadinovića, nedopustivo antisrpsko (jer sve je na svetu valjda upravo takvo) vezivanje sporta i politike i jeftinog poentiranja na istom, no, po mom mišljenju, te dve delatnosti što nam živote kroje imaju (pre)više dodira nego što je to normalno.

Crvena zvezda je, neki bi rekli jedan od stubova srpskog društva (ostali su SANU i Politika, pa vi vidite). Navijač sam iste od svoje 7. godine, imalo se čemu tu i poradovati, doduše uglavnom do 1992. ali svakako je, bar na fudbalskom nivou, bilo lepše nego biti grobar. Ova sadašnja CZ je neverovatno precizna slika i prilika Srbije u kojoj živimo. Tim koji nas predstavlja na velikoj sceni je loše selektiran, katastrofalno neutreniran i neuigran, nema snage za više od pola meča, pati od problema sa koncentracijom i fokusiranošću, često deluje da ne zna šta radi, a ono osnovno, dakle da postigne gol, da poentira, da materijalizuje svoju kakvu takvu prednost nad očito ne preterano kvalitetnim protivnikom ne može pa taman da utakmica potraje još danima. Eh da, i vodi nas trener pod kojim sve već jedno dotakli dno, ali to nije razlog da mu se ne da još jedna šansa, zar ne? Ako je valjao Kinezima valjače i nama.

Nije li u ovome sadržana sva naša trenutna beda? Nisu li naši vajni pregovarači spremni da pregovaraju o Kosovu još decenijama ako treba, samo da sudija ne odsvira kraj jer je rezultat na semaforu sve lošiji kako vreme odmiče, a mi se mučimo, brljamo, vrtimo se u krug, vraćamo loptu golmanu....

Paralelama nikad kraja, čak i kada nam "belosvetski mrzitelji" Srbije pruže nakakvu slamku spasa pa nam žreb "dodeli" tim skromnih kvaliteta za koji ih realno baš briga jer već imaju jedan tim iz tog grada (Seltik) i čini se da je nakon svih mogućih istočnih zemalja koje su imale tim u Ligi šampiona vreme da se i ovo tržište aktivira, mi ni takav poklon ne umemo da iskoristimo.
Isto tako kada nam stigne kakav neočekivani poklon u vidu ubrzanih evropskih integracija pa čak i podele Kosova što je više nego što je u ovom momentu realno mi ćemo to gadljivo odbaciti jer je "pravda" (valjda dnevni list) na našoj strani. Rezultat će, naravno, biti gubitak i jareta i para, tj. Kosovo će otići, a mi ćemo izgubiti još par godina u evropskim integracijama.

U celoj ovoj cirkuskoj predstavi najgori su mi spomenuti politički analitičari koji svoje pandane imaju u "sportskim radnicima" i novinarima koji od sinoć kukaju kako smo izgubili od lošijeg tima. Ne znam samo na osnovu kog aršina su oni izračunali da smo bolji, da li na osnovu toga što ne umemo da postignemo jedan jedini gol za 180 minuta? I Partizan je na penale ušao u LŠ, mi nismo stigli ni do toga. Samozavaravanje kako smo u svemu super ali, eto, nemamo sreće (svi nas mrze, zavide nam, urotili su se protiv nas Jevreji, Katolici, Masoni, Pederi...), je užasno opasan običaj zbog koga ćemo poslednji ući u elitna društva sa početka teksta...elitna samo za nas jer su nam nedostupna.

Ali ja neću ovaj 29. avgust pamtiti po ovim glupostima već po nečem zaista divnom, naši kumovi Bole i Jeca su postali roditelji momčine od 3 kile i 900 grama.
E to je ono što je stvarno važno i značajno, ono zbog čega je život lep.
Ugasite TV i pravite decu.