Jedan sam od onih koji ne jedu da bi živeli već, između ostalog, žive da bi jeli. Još od kako sam počeo da živim sam (ima tome gotovo 15 godina) iz nužde, a potom iz zabave i zadovoljstva počeo sam da eksperimentišem u kuhinji otkrivši u tome divan način relaksacije. Zanat sam uvežbao, ponekad pređem granice umetnosti (retko) ali uvek uživam seckajući, dodajući začine, izmišljajući ili primenjujući trikove viđene od drugih. Gotovo uvek ispadne dobro, nikada isto, valjda hrana reaguje na inspiraciju, dobro raspoloženje i želju da se neko iznenadi i obraduje lepim obrokom.
Kolateralna šteta u vidu haosa u kuhinji i brda prljavih sudova uglavnom padne na teret bolje polovine...mislim, ne mogu ja sve.
Par puta sam čuo ljude da mrtvi ozbiljni i gotovo ponosno izjavljuju kako ne umeju ni jaje da ispeku i kako čekaju ženu ili roditelje da im nešto spreme ... ili jedu van kuće. Na stranu elementarna nesposobnost za život zbog koje bi trebalo da ih je sramota, ali oni ne shvataju kakvu zabavu propuštaju i koliko je dobar osećaj kada se jednom ili više osoba servira ukusno i zanimljivo jelo, a onda se sa njom/njim(a) u toj hrani uživa, komentariše i potom punog stomaka kontemplira.
Hrana je više od pukog goriva za život, ona može biti izvor velikih zadovoljstava, povod za druženje, ljubavna predigra...lepo je kada ste baš vi taj koji je "odgovoran" za sve to.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
9 коментара:
bogami, i ja tako razmisljam o hrani...malo me nervira, iskreno, sto se nekad trudim i dva sata provedem u kuhinji i na kraju sve pojedem/o za 15 minuta i jos posle ostane i brdo sudova (sve regulisem uglavnom sama)...ali, obozavam hranu. narocito kada kuvas za nekoga. evo, bas u nedelju sam pravila musaku sa tikvicama i brokolijem i sargarepama i kackavaljem i paradajzom. nema recepta, samo tako, prvo dinstas, a posle zapeces.ijao.gladna sam.
Hrana,hrana,hrana...
E to jeste, narocito sto ja jako brzo i halapljivo jedem (tesko za gledanje) i onda me ubije u pojam ta nesrazmera u vremenu potrebnom za pripremu i vremenu konzumiranja.
Ta musaka zvuci super... uf, sad i meni krulji u zelucu.
Itekako treba obracati paznju na to sta se jede. Stari Rimljani su govorili da covek i izgleda kao hrana koju jede.Na primer,jesti puno voca i povrca znaci i izgledati sveze i egzoticno.A kako se izgleda kad se jede puno svinjetine...pa,zakljucite sami...
Odlican i inspirativan blog!
Posto i sam pripadam gurmanskoj sekti(sto se i da primetiti na meni), uzivao sam u citanju tvog bloga i razmisljanju o poslednjoj stvari koju sam pravio za zenu i sebe-telecim odrescima u gorgonzola sosu i pire krompiru...mmmmmmm
a propos hrane i kuvanja, dogovori se sa Nikom kada je zgodno da vam banemo sa Pavlom i da konacno izvrsimo primopredaju zakasnelog poklona. Siguran sam da ce ti se svideti :)
Prvo pohvala za promenu layout-a bloga. Belo je jedino citljivo, a crni sajtovi su soooooo 1998 :)
E, da pokvarim malo. Ja sam iz one druge grupe. Volim bre da pijuckam dok se drugi znoje u kuhinji, a tek sto volim da jedem to sto spreme.
Skoro sam bio na nekoj veceri gde je spremanje pocelo oko 1 popodne. Jeza ziva... spremanje je trajalo 6 sati. A pojeli smo sve za sat vremena.
Mene fascinira onaj stav cooking fanova "genije radi" zelepljen u kuhinji. Nemoj da mi je neko prisao dok ja kuvam. "Ne, ne treba toliko soli i da, treba puno vode za pastu i gde si sklonio safran i sedi tamo i cekaj." Kao operacija na otvorenom srcu :)
No, da ne ispadnem bas zlotvor... volim i ja naravno da kuvam ponekad. 2-3 puta nedeljno. Uglavnom najstrasnija improvizacija. Ali moram da priznam da me radi miris dinstanog luka. Pranje sudova naravno pada na drugu polovinu.
Posebno mi na zivce idu oni cooking programi. Beskrajno overrated. Voleo bih da neko napravi program gde ce de sprda sa kuvanjem, a temu prebaci na socijalizaciju tokom procesa :)
Spremanje hrane je meni najefikasniji način za oslobađanje negativne energije! Desi se sranje nekad svima, ali nema problema - odeš do prodavnice, kupiš šta je potrebno za tvoje omiljeno jelo, odvrneš muziku 'do daske', smisliš u hodu način pripreme, uživaš u seckanju, odmeravanju začina, kuvanju/prženju/pečenju... itd. itsl. A na vrata kuhinje staviš natpis NE UZNEMIRAVAJ!!! U pravu si , Aleksandre, za čuveni stav nas cooking fanova! Kada neko suflira, a posebno kad se žali na sporo spremanje, rizikuje da cooking fan na njemu ne isproba koliko je zapravo oštar neki od kuhinjskih noževa. :)) Onda uživaš u klopanju, uz nezaobilazno vino...
I još vina, dok gledaš kako neko dugi pere sudove...
dodajem josh neke primere anti-cooking stava ''U rerni drzim cipele, jer nemam vishe mesta u ormanu'', ''jedem po restoranima'' (jednom sam to rachunala i ispade da ti treba nekih minimum 350 jura da bi tu stvar izveo uspeshno), sve ovo je uzeto iz Glorije.
Koliko ja volim da kuvam pa valjda se vidi iz imena:) Ali sam za totalnu slobodu, nemam knjigu sa receptima, sve je u glavi, dodajesh namirnice i zachine po ukusu, ali priznajem gledam emisije o kuvanju i u njima iskreno uzivam.
Nigella je carica! Kad porastem hocu da budem ko ona. Sa sve savrshenim izmanikiranim noktima i fancy kuhinjskim spravama.
Nigela je super, svidja mi se što izgleda kao prava žena, ima je gde treba, jede sa slašću i izgleda kao da sve radi sa strašću.
S obzirom na cene u Beogradu, prosečan ručak za dvoje u boljem restoranu košta 30 do 40 evra, za takav život bi trebalo soma jura mesečno.
Ni ja ne volim mnogo muvanje po kuhinji dok "stvaram"...nekako volim da sve završim i iznesem gotovo...kao kad vam neko preko ramena čita tekst tok nastaje, to ume da nervira i dekoncentriše.
Постави коментар