Mislio sam da pod uticajem visoke temperature haluciniram kada sam na TV-u video Hadži Dragana Antića koji u društvu kubanskog ambasadora sa balkona skupštine posmatra raspravu o nekakvom ukidanju sankcija Kubi (čijih?).
Dakle, taj višestruko dokazani bandit, najbliži saradnik i kućni prijatelj bračnog para koji nam je uništio živote, sada ne samo da je slobodan (i bogat) čovek već može u društvu diplomata da se šetka po najvažnijoj državnoj instituciji. Ja ili vi da probamo da uđemo tamo ne bi nas pustili.
Kao višnja na šlagu došao je njegov razgovor sa novinarima čije pitanje vezano za Miru M. okarakterisao kao kretensko i "završio razgovor".
Ej, pa to je sjajno, takva vucibatina nam opet drži lekcije, smeje nam se u lice i još jednom nam pokazuje da je na vlasti ekipa koja je samo na rečima proevropska.
Ljudi, nama sa ovima ne gine ruski protektorat, ekonomski i politički, zajedno.
Nakon toga video sam obraćanje Stjepana Mesića hrvatskim građanima u kojem je pozvao sve da izađu na izbore. Lep, odmeren govor, obraćanje u kome je podsetio građane da je jedini pravi put za Hrvatsku put u evropske i evroatlantske integracije i pozvao na toleranciju i koegzistenciju.
Ne gajim iluzije da su Hrvati mnogo bolji od nas, ali su očito ostvarili nacionalni konsenzus oko koga se slažu obe najveće stranke, a to je da Evropa nema alternativu.
Srbi su uvek bili skloniji alternativi nego mainstreamu, probaće sve alternativne načine (lećenja, političkih opcija, razmišljanja, ophođenja...) i tek kada sve propadne teška srca će stati u začelje reda za normalne i opšteprihvaćene vrednosti.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар