Sinoć smo svratili u Gvarnerius na proslavu 10. rođendana izdavačke kuće Laguna. Beše fino i prijatno, možda malo prevruće (kako li je leti?), sreli puno drugara, pisaca, prevodilaca, novinara...
Priča Dejana Papića, vlasnika Lagune sada mnogima verovatno izgleda kao američki san, čovek u najboljim godinama vodi mega uspešnu (ne samo za naše pojmove) izdavačku kuću, tokom prve decenije objavio je preko 700 naslova, prodao stotine hiljada knjiga, uposlio stotinak ljudi.. Ali pošto imam dobro pamćenje sećam se vremena kada je počinjao, stana u Uzun Mirkovoj u kome su Papići živeli i prevodili i skladištili knjige. I tada, sa svega nekoliko Pračetovih naslova pokazivao je retku preduzimljivost, vrednoću i osećaj za posao, kao i za odnos sa medijima. Za razliku od većine izdavača nije na knjigu datu novinaru gledao kao na bacenih par evra vec kao na investiciju, organizovao je susrete sa novinarima povodom gotovo svakog novog naslova (tada ih je bilo 3-4 mesečno), redovno slao informacije...jednom rečju radio je kao što moderna privatna izdavačka kuća i treba da radi. Da ne zaboravimo da je svojih prvih nekoliko godina delovao u uslovima nemira na Kosovu, bombardovanja, revolucije...dakle, mnogo toga mu nije išlo na ruku. Ipak, izdržao je i sada predstavlja jednog od par naših najuglednijih izdavača, a razgovori koje sam imao sa literarnim agentima na međunarodnim sajmovima knjiga svedoče da uživa isti ugled i napolju, kao jedan od retkih domaćih izdavača koji svoje obaveze izmiruje na vreme.
Iako je sada jako teško ispratiti šta sve Laguna objavljuje (ove godine 200 novih naslova) i mada se meni veliki deo toga ne dopada, stoji činjenica da svake godine njihov katalog biva obogaćen sa nekoliko desetina odličnih novih izdanja, a kao ljubitelj žanra ne mogu da im ne budem zahvalan na romanima Breta Istona Elisa, Čaka Palahnjuka, Nila Gejmana kao i na mnoštvu novih autora iz nama manje poznatih književnih sredina. Kao i na dokazivanju da se ne mora škrtariti na kvalitetu izdanja, prevoda i lekture da bi knjiga bila isplativa. Što manje Narodnih knjiga, a što više Laguna i biće srpsko izdavaštvo jedno od najboljih u regionu.
Uz sve ovo orijentacija na davanje šanse domaćim piscima u širokom rasponu od underground heroja (Zvonko Karanović), preko majstora žanra (Skrobonja) i dokazanih veličina (Filip David) do mladih snaga (tandem Ilić&Obrenović, Ana Vučković) i ozbiljan rad na promociji ovih dela donosi Laguni još jedan poen...koji neće pomračiti ni izdavanja romana Isidore Bjelice...uf...
Dakle, moguće je uspeti u Srbiji poštenim radom, pa još i u kulturi, ali zaboravite na onu staru srpsku matematiku koja "garantuje" novog BMW-a nakon 3 meseca rada sa uloženih par hiljada evra. To su već neki drugi "biznisi" i o njima stvarno ne bih pisao... u izdavaštvu je put dug i mukotrpan, a vredne, predane i talentovane uspeh neće zaobići.
Za kraj još par podataka: klub čitalaca Lagune ima 10.000 članova, sajt Lagune dnevno poseti preko 3000 ljudi, sinoćnu proslavu uveličao je italijanski pisac Luka Di Fulvio održavši lep govor na improvizovanom srpskom jeziku...a ja sam zahvaljujući Laguni pre par godina imao priliku da upoznam Tonija Parsonsa i da sa njim razmenim nekoliko fudbalskih teorija...čovek je Londonac koji navija za Arsenal, ja sam već decenijama fan Liverpula, bilo je iskazano obostrano poštovanje.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
11 коментара:
Kakve fudbalske teorije ste menjali, to me baš zanima. E, da si car, car si, Liverpul je jedan!!! Danas gazimo Mančester!
U poslednje vreme, izdanja Lagune sve su okrenutija posto-poto pracenju komercijalnih svetskih trendova, koji nuzno nemaju umetnicki kvalitet, a jos manje neku vremensku postojanost. Sve je vise bizarnih i nekvalitetnih naslova. Naravno, ima i onih knjiga pred kojima treba da se poklonimo. Ali, Laguna kao da sve vise ispoljava komercijalisticke tendecije koje sve manje obracaju paznju na knjizevnost kao umetnost. Svaka cast i na modernistickom zapadnjackom nacinu poslovanja, na trudu, zalaganju, ulaganju u knjigu... Slazem se da je bolje da nam je sto vise Laguna a sto manje Narodnih knjiga. Ali odredjen oprez ipak nije naodmet. Nekad nije dovoljno ni samo to da vam proizvod bude upakovan u najraskosniju ambalazu, dobro medijski propracen, pa da samim tim bude najbolji
A sto se tice engleskog fudbala, ma kakav bre Liverpul.
Moj najomiljeniji klub na svetu posle naravno Zvezde je Mancester. Svaki pravi zvezdas navijace za Mancester:)
Vladimire, Liverpul i Partizan ;), Dodji sutra ovde pa da prokomentarišemo okršaj velikana
Hahaha, a kod mene Zvezda i Liverpul ;0
Bevche, ipak si ti ortak Daniela B.! :-)
Zasto Laguna ne proba sa reizdanjem nekih klasika...?
Zvezda i Manca. To je velika istina. Ali, moze i Liverpul, u manjem procentu, ali to je ta linija. Te boje.
Sto bi reko jedan moj poznanik - to su nasi, crveni, Sumadinci...
Ja ne volim lagunu jer u zadnje vrijeme uglavnom stancuju sve sto je popularno i nekvalitetno.
Recimo Praceta koji je bolji od vecine toga sto izdaju (po mom misljenju i najbolji al da zadrzim neku distancu) skoro da i ne izdaju vise, al zato izdaju 200 knjiga od kojih je 150 cista glupost. Steta, mislio sam da ce biti mnogo bolji izdavac.
Sto se engleske lige tice, vi ste pozeri, najbolji je West Ham United :P
Pitchweis, sta kazes na pobedu Mancestera? Razneli smo vas sa 1:o. A to je tek pocetak. Glavni udarac zadejemo vam u domacem derbiju:)
Juce o tebi u BetonU?
Постави коментар