Trošim poslednje dane pred novogodišnje putovanje pa me već hvata blagi neizdrž, a ima se još štošta uraditi pred 12todnevnu pauzu kojoj se radujem.
Svako malo pa gledam kakvo će vreme biti tamo, samo da ne bude ovakav minus, neprijatno je već posle par minuta boravka na otvorenom...a nekako imamo nameru da šetamo po Parizu, a ne da ga gledamo kroz prozor stana.
Sutra uveče u Plasticu bend Autopark nastupa for free! Nemojte propustiti ovu dozu predpraznične pametne zabave, koncert počinje pre 9 jer ide direktno na B92 pa nema (tradicionalnog beogradskog) kašnjenja. Dakle možete da odete i da se vratite kući na vreme.
Još nekoliko ljudi treba videti pre odlaska, spakovati sve neophodno i u četvrtak oko pola 4 sleteti na prijateljski aerodrom nazvan po neustrašivom borcu za Kosovo.
Eh, da, najvolijem što ću 10 dana biti isključen sa ovdašnjih predizborno-kosmetskih histerija.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
3 коментара:
Ivane ako nastavis da sernj.. mrzecu te jos vise nego sto te mrzim, jer ides u Pariz.
Docek 1998 i tih 6 dana za novu godinu u Parizu pamtim po neverovatnom pesacenju da bi sto vise lepote upio i po dobrom pijancenju sa nejakim (u alkoholu) francuzcicima. Pastete od prepelice i 72 vrste sira, gulasi i ostale djakonije mi nisu ni najmanje bile potrebne, jedino sto mi je trebalo je hladan vetar po obrazima, cekanje kod Eifelovog tornja, poseta grobu Jima Morrisona na Per Lashezu (Oscar Wild i Shopin kao bonus), Monmartr, obilazak prave podmornice na suvom, kosarka PSG- Monpelie....
UUHHHHHH i dalje te mrzim!!!
p.s.
Istina bio sam mladji, sad bi posustao od 15km peske dnevno i zapio se negde u toplom :-)
Mogla bi kompanija da te pošalje u prijateljsku posetu Carrefouru :)
ispada da se zivelo lepse kada se zivelo gore..
Poslace me ali u Ukrajinu, da brojim nuklearke!
Постави коментар