Ništa novo u zemlji Sorabiji i njenom glavnom gradu Kenjigradu (Fleka, bio si u pravu). Juče je 300 mladih, verovatno besposlenih, i jako gnevnih ljudi sprečilo otvaranje izložbe savremenih umetnika iz Prištine, pocepali jedno delo i umalo izazvali incidente većih razmera. Kordon policije je na kraju morao da razdvaja nasilnike od prisutnih.
Ja razumem da u ovom momentu ovakva izložba ima dvojak efekat, jedni opravdano misle da je dobro pokazati da na Kosovu ne živi samo deda sa kečetom i baba sa maramom kako nam već tri decenije istim snimkom sugeriše RTS, već da i tamo ima mnogo normalnih, urbanih , stvaralački nastrojenih ljudi. Drugi, takođe opravdano, skreću pažnju da ovakva izložba može mnogima da deluje kao provokacija jer je proglašenje nezavisnosti svega 10 dana od nas.
Ali, ako niko nije zabranio izložbu onda ona može biti otvorena i održana, a oni kojima se njen sadržaj, kontekst ili poruka ne dopadaju slobodni su mirno protestvovati. Što se policije tiče ona jeste reagovala ali ponovo nije sprečila nemile scene, a ako ovo nije bio događaj visokog rizika onda ne znam šta jeste.
Izveštaji kažu da je bilo prisutno više od 300 članova Obraza...što više ne može da se nazove malom grupom huligana, zar ne?
A o vrednosnom sistemu ovih momaka govori i podatak da su nosili Legijine slike i skandirali Ratku Mladiću. Sramotno je da masovne ubice mogu da se nose na majicama i promovišu nekažnjeno.
Naravno, momci su uzvikivali "idite na Kosovo" valjda time posredno priznajući prištinskim umetnicima da je Kosovo ipak njihova domovina. Uzvici "idemo na Kosovo" su, naravno, bili samo deo ikonografije. Niko od ovih "junačina" ne bi smeo ni da priđe administrativnoj granici sa Kosovom, a kamoli da se pridruži onim sirotim Srbima na Kosovu. Tamo ume da bude hladno, da nema struje i da se loše jede, a kući, kod mame i tate je sve potaman.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
7 коментара:
jučerašnji je događaj novi prilog dugoj istoriji beščašća (ovo bi trebalo da stoji u navodnicima, ne samo zato što je reč koja odzvanja obrazovskim patosom, već i zbog borhesovskog citata), nasilja, opresije i ignorancije koje svakodnevno trpimo u srbiji. o kosovu ni da ne govorim. ne mislim da je ta stvar unilateralna, ali to je drugo pitanje. svojom guzicom u beogradu, neću da pričam o kosovu kao o nečemu što poznajem. i na šta polažem pravo. iz prve ruke sam pre petnaest godina prepoznao gorepomenutu opresiju i nasilje, kada su me spakovali i poslali tamo kao nevažni (?) deo aparata za sprovođenje tih filantropskih metoda.
od tada povike "idite na kosovo" razumem kao znakovit deo te istorije nasilja. na svim demonstracijama upućivali smo policiju u tom pravcu. što je značilo - ne sprovodite nasilje nad nama. zna se - dapače, aksiom kaže - gde se ima sprovoditi nasilje i nad kim. ne mogu precizno da utvrdim kome su sinoć bile namenjene te instrukcije. ako su mlade pripadnike prištevske savremene umetničke scene slali na kosovo, nisu morali da se baš trude i organizuju se u deset trojki. ti ljudi, *za razliku* od beogradskih i novosadskih obrazovaca, žive na kosovu. da se razumemo - ono što ivan kaže, da ta ekipa ne bi ni kročila na rečenu teritoriju - neka ni ne pokušava. kosovu, a i nama, samo još oni fale tamo.
ukoliko su pak na kosovo slali dve veoma vredne i predane mlade kustoskinje galerije kontekst, stvari mi postaju manje jasne. kao prvo, njih dve mogu da odu u prištinu i učine nešto dobro - porade na vezama između dve sredine izjedene od mržnje, dva kulturna prostora koja se ni ne poznaju dovoljno. ali, hej!, ne bi to želeo obrazovski linch mob. šta je drugo? idite vas dve na kosovo da malo vidite kako je tamo? ako je kosovo takvo leglo zla, šta ste onda zapeli za njega? valjda da ga selektivno poravnate, pa sve ispočetka? po meri obraza?
herojski portreti ratka mladića i gospodina legije su, jasno, tek elementi duboko jezive ikonografije ovdašnje verzije beščašća, nasilja, opresije i masovnih, *masovnih* smrti. cinik u meni se pita... otkud ljubitelji tog žanra na jednoj izložbi savremene umetnosti. široki vidici, valjda.
Sramota me je od ovih divljaka...Tuzan sam sto se vracamo u vreme Milosevica, i sto su mladi ljudi glupavi i neobrazovani, i to u sred Beograda.Malopre sam se svadjao sa nekim mladim ljudima koji kazu da pedere treba pobiti,totalno sam puko...Ej,i to fakultetski obrazovani mladici!Sto kaze Jergovic,kakvi mladi? Mladi su ovde isti kao i stari,i nema potrebe od njih ocekivati nesto zdravo i normalno...
Treba pomenuti da je najsporniji deo izložbe bila slika Adema Jašarija na jednom od izloženih dela. Jebi ga, OVAKVA izložba, u OVOM trenutku, to je očigledna provokacija... Na koju srpska javnost, po običaju, naseda i tako ispadamo gora stoka nego što zaista jesmo.
Slazem se da je ovakva izlozba u ovom momentu glupost...
Koga ne zanima ni izlozba ni savremena umetnost, nek je ne posechuje. Niko nikad nije zabranio narodnjacima da pevaju po folkotekama u sred rata ili narodu da se okuplja po mostovima i kurchi se za vreme bombardovanja, a da je nechiji tudji zivot na liniji.
Nije trenutak za izlozbu? Prvo da vidimo koliko traje ovaj "odsudni" trenutak. Pregovori o Kosovu su pocheli u jesen 2005. Ako se neko secha Kostunica nije hteo da raspishe parlamentarne izbore pre donoshenja ustava, jer nije bio trenutak. Danas nije trenutak da se potpishe sporazum sa EU, koji su sve zemlje vech potpisale pre nekoliko godina. Sem vech spomenutog bombardovanja, ubistva Djindjica (a to je pokushaj drzavnog udara) ili ne znam, nove pretnje ratom (daleko bilo), nema nikakve potrebe da nam vlast (makar i ova telefonska) nameche bilo kakva ogranichenja koja se tichu normalnog funkcionisanja zivota, jer sporije od ovoga ne moze.
A to podrazumeva i umetnicke provokacije svakakve vrste. Makar one bile i najbanalnije prirode.
Mi predugo zivimo u tzv. vanrednoj situaciji. Cini mi se da smo samo 2,5 godine ziveli normalno, od 5. oktobra do ubista Zorana Djindjica. Jedino smo tada imali vlast kojoj je cilj bila normalna zemlja...ne svima u toj vlasti, nazalost, ali jednom boljem delu da. I tada je Kostunica opstruirao, a onda su njegovi drugari uklonili glavnu smetnju konstantnom vanrednom stanju koje njemu i njemu slicnima jedino i odgovara.
Već dvadeset godina "junaci" svih naših herojskih akcija "hrabro" doprinose sve goroj i goroj sudbini Srbije. Da li je moguće da oni nisu svesni toga?
Ali, kada čovek pogleda šta nam rade političari, nije ni čudo što nam "masa" ovo radi.
Umesto da pokažemo da Kosovo treba i MOŽE da ostane u Srbiji mi pokazujemo celom svetu da je u pravu što se tiče budućeg statusa.
Постави коментар