Pričamo o tome kako je nekada period od Božića do Uskrsa trajao mnogo duže nego sada. Da period od 4 godine tokom srednje škole sada izgleda duži nego 10 narednih godina.
Kako mi se čini da Smells Like Teen Spirit i nije bio tako davno, a da je između slušanja Nirvane i Duran Durana (cca 1982) bilo bar dva puta više vremena nego od Nirvane do sada....a nije....obrnuto je...
Delite li ovaj osećaj ubrzanja vremena? Ima li to veze samo sa godinama ili je rezultat i ulaska u mašinu hiljada malih i velikih obaveza, trke za novcem, pokušaja da se isprate relevantne kulturne atrakcije, da se ode na instant odmore od desetak dana koji se završe baš kada počnu da deluju...ponekad mi izgleda kao da je stalno ili ponedeljak ili petak.
Da li naši vršnjaci džabalebaroši i dalje žive usporeno vreme?
Ne žalim se, neke stvari jednostavno prihvatiš i furaš dalje...ali nedostaje mi povremeno mogućnost da pobegnem na kratko. Da napravim neki paradoksalni iskorak u neko međuvreme gde bih proveo nekoliko nedelja (po mogućstvu na nekoj plaži, beli pesak, tirkiz more, kriva palma...), a da za to vreme u stvarnosti sve stoji i da kada se vratim samo nastavim tamo gde sam stao.
Vidimo li se dok se ovako brzo krećemo? Čujemo li se? Ili se samo dovikujemo preko foruma, blogova, četova, sms-ova, emailova...? Za lep razgovor treba uslova. Za početak treba stati, sesti, pogledati se u oči. Treba vremena.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
10 коментара:
Cim krene prica o matorenju, eto ti mene.
Odgovor je da. Brze protice i sve je gusce. Koliko je kvalitativno gusce, ne znam. Ali se umesa beskrajna kolicina povrsnih stvari, odnosa, zelja, ljudi... Obradujes se kada sa nekim bar sat vremena provedes u STVARNOM razgovoru, a ne u besmislenom ritualu ili duet monologu.
Ti si danas drugi koji koji ima totalno istu misao kao i ja. (Spooky). Ono sa vremenskim iskorakom. Imam cak i grafikon nacrtan :)
Eto razloga za odlaganu kaficu. Kad vec pricamo o ubrzanju i gustini :) i nedostatku vremena :(
Slazem se, cim se vrnem iz Barse eto me sa predlogom vremena i mesta!
vreme nikad brže. verujem da je to zbog toga što razmišljam o budućnosti i prošlosti, nisam ovde i sada. kada sam bio dete, dan mi je trajao kao nedelja dana. nisam razmišljao o budućnosti i prošlosti, nisam bio svestan. bio sam u tom vremenu i u to vreme - danas... okrenem se i već je petak.
na godišnjem nivou. tri godine je danas ništa "zar je već prošlo tri godine? auuuu.. "
ne znam da li se to nadovezuje na ovu temu, ali ono sto meni najvishe smeta u vezi sadashnjeg vremena je taj time management. Pored dnevnih obaveza, uhvatila sam sebe da zapisujem sa kim bi volela da se vidim, koga bi mozda mogla da pozovem, josh chu da zapisujem koju knjigu treba da chitam i slichno (vech godinama imam spisak albuma koje treba nabaviti:). A ako to batalim, onda se razvlachim ceo dan i gledam Velikog brata, sto je verovatno josh gluplje (mada drzim da je ovaj na televiziji trenutno nevidjeno zabavan zbog poznatih razloga).
popkitchen. nisi usamljena što se zapisivanja tiče. meni se npr. jedna drugarka smejala zbog toga. "ej, zapisuješ sa kime i kad ćeš da se viđaš (no sense)" to je njen komentar.
Vreme dolazi i prolazi i ne ostavlja vise traga na nama nego mi na njemu...
Mislim da se pametnim promisljanjem vremena sve postize. Spadam u one koji rade i vise od 12 sati dnevno, ali nekim cudom uvek imam vremena i za porodicu - na prvom mestu, i za drugare, i knjige, i muziku, i TV, i kad se sve to skupi, to bogatstvo niko ne moze da mi uzme, to je u stvari vreme posveceno sebi - ono o cemu svi pricaju da im nedostaje. Ne pitajte kako uspevam, da znam - do sad bih se obogatila pisuci knjige o tome. :) Valjda dobro funkcionisem u multitaskingu. :)
Pazite da vas ne uhvati precesto to osecanje da zelite da pobegnete, to moze da znaci da niste zadovoljni ovim ovde i sada, a to je jedino u ovom zivotu sto se racuna.
Svejedno da li vreme leti, ili nas gazi ili se vuce - kako ga god dozivite, vazno je samo da u tom njegovom promicanju zbog svakojakih gluposti koje odvlace paznju ne izgubite sustinu i zaboravite smisao malih svakodnevnih stvari koje zivot cine lepim.
Lepo promisljanje Everything, svidja mi se....
steta sto ti je blog samo za odabrane :(
Evo, ispravljam gresku, mada tamo i nema bogzna sta, izgleda da najmanje vremena provodim na sopstvenom blogu. :) Zamisljen je kao zbir dnevnih slicica o svemu i svacemu, ali nekako me mrzi, trudim se da van posla sto manje vremena provodim za racunarom. :)
Krenulo je od stihova S. Zubanovica, cinilo mi se da je tu negde sustina ovog vremena i sve realnije otudjenosti i s druge strane virtuelnog zivota koji sve vise zivimo. Na neki nacin imaju veze sa ovim tvojim postom...
Постави коментар