Ne mislim na kvalitet. Njega uvek ima, on nije sporan mada bi svaka generacija volela da je u pravu kada tvrdi kako je u njihovo vreme bila najbolja muzika, a sve nakon 19.. je bullshit, nema benda kao što su bili (neki još jesu) Led Zeppelin, Sex Pistols, Duran Duran, Iron Maiden, Bad Religion, Pixies, Nirvana...bukvalno svaki ostomačeni bivši rocker ima svoju godinu nultu nakon koje kreće sunovrat, a koja, gle iznenađenja, nekako pada u isto vreme kada je on zbog nečega (posao, žena, deca...) prestao da redovnije apdejtuje svoju fonoteku, biblioteku, filmoteku...
Mislim na sumanuti sistem proizvodnje zvezdi i zvezdica bukvalno ni iz čega. Pomalo neverovatno zvuči to da su pre nekoliko decenija velike zvezde bili slikari, pisci, filozofi , režiseri, dramski pisci, ozbiljni muzičari. Kada kažem velike zvezde ne mislim da su punili stranice žute štampe (koja tada u sadašnjem obliku nije ni postojala) već da su Pikaso, Dali, Sartr, Kami, Hičkok, Orson Vels, Beti Dejvis, Marija Kalas bili superstarovi, da je i pre interneta i sveprisutne televizije i poplave tabloida svako znao za njih, trajali su, bili popularni, a njihova popularnost i slava su bili posledica nečega što su radili.
Povod za ovo razmišljanje je jučerašnji razgovor na temu besmisla slave manekenki, tzv "supermodela", lepih lica i tela iza kojih suštinski nema ničeg...ne želim da ih vređam, sve su to verovatno pametne devojke ali pametnijih ima na tone. Poenta je u tome što su one postale slavne i bogate ne zbog nečega što su stvorile već zbog izgleda. Razlika između njih i onih gore spomenutih je što ste na reklami za bilo šta mogi da zamenite jednu drugom i 99% ljudi to ne bi ni primetilo. Pokušajte da iz Psiha izvučete Hičkoka ili zamolite nekoga da naslika Gerniku i videćete razliku.
Razlika između suštine i forme je ključna. Virtualne zvezde koje su zvezde jer su ... zvezde (pojam starlete kao vrhunca besmisla) pa pune tabloide svojim seksi snimcima, (ne)depiliranim međunožjima, imaju mišljenje o svemu, a hiljade mladih gleda u njih kao u neki uzor su signal totalnog sunovrata civilizacije. A kada više ne izgledaju čak ni dobro već zvezdama postaju jer su pristali/e da provedu 100tinak dana bez privatnosti u kući sa još 10tak sličnih ni po čemu posebnih anonimusa onda nam se istina vraća u lice - u tome ne bi uspeli bez nas, da ih niko ne gleda ceo projekat bi se srušio. Ali gledamo ih, ili bar većina. I pričamo o tome. Ko je prdnuo, kakve noge ima, ko je koga "kresnuo", ko je kome šta rekao... Velikani sa početka teksta ne bi imali nikakve šanse danas...mada cenim da bi možda pozni Dali ušao u VIP Big Brother.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
13 коментара:
Narod* ne voli (ne razume) kvalitet, nego spektakl. Seks, smrt, skandal, idolatrija, projekcija u nesto lepse... "Povrsnih" zvezda i zvezdica je bilo oduvek, verujem ja. Samo ih je danas mnogo vise zahvaljujuci nevidjenoj medijskoj proliferaciji. Vise nego ikada mozemo da vidimo sve, svuda, svasta i stalno. I uvek hocemo vise. Sto nas vise medijski kljukaju, mi smo sve gladniji.
Dali i Pikaso su bili veliki kvaliteti, ali i veliki medijski manipulatori (sto je doprinelo slavi). Isto vazi i za skandal-majstora Orsona Velsa. Mislis da se narod u njihovo vreme stvarno divilo njhovom delu? Nisu imali pojma sta ovi rade zapravo. Ne secam se ciji je citat, ali mi se svidja i ilustrativan je. "Art Deco je bio modernizam za mase." Niko nije kapirao staklene kuce, kvadrate na slikama i atonalnu muziku. Ako ih malo useceris, mozes da ih prodas.
Hitchock je u svoje vreme bio cenjeni reziser krimi filmova. (iz Psiha smo vec izvlacili Hitchcocka... i turili Gus Van Santa). Tek zahvaljujuci Trifou i legiji psihoanaliticara i teoreticara stice kultni status kakav danas ima. Zahvaljujuci izmedju ostalog i Slavoju Zizeku. Do pre par godina je za njega u Srbiji cula sacica studenata i teoreticara, lakanovaca. A na nedavnom gostovanju nije mogla da se nadje karta za ulazak na predavanje. Samo zbog izjave o Kosovu. Pretpostavljam da 90% nije kapiralo o cemu covek prica (nisam bio i ne znamo cemu je pricao).
Pored kvaliteta i talenta covek mora da zna da se proda narodu. Inace ce da ceka da umre, pa da ga neko revalorizuje. Marina Abramovic je sjajna umetnica, ali i uspesan Njujorski socialite. Bodrijar i Derida su bili znacajni za zivota, ali je smrt nekako doprinela da se nadju svuda ("Simulacija i simulakrumi" u filmu Matrix.... doduse Bodrijar je jos bio ziv, ...u Deridu se kune svaki drugi pisac).
Pojavnost (povrsnost) je narodu mnogo bitnija i privlacnija od sustine. Iako licno vec sumnjam u taj ofucani par forma-sadrzaj. Odatle pomama za manekenkama/manekenima. M Monroe je da se ne lazemo, isto bila priglupa plavojka kojoj gluma nije bas jaca strana (osim mozda u Hjustonovom "Misfits").
Krajnji primer totalne forme bez ikakve sadrzine je verovatno Paris Hilton.
Kvalitet moze da prodje samo kao vezana prodaja.
Vreme se jeste promenilo, ali mislim da su principi manje-vise stari/dobri.
*mrzim pojam "narod" zato sto podrazumeva jednu statisticku bezlicnu masu cesto uguranu u nacionalni tor. Vise volim "skup pojedinaca". Ali "narod" ce da posluzi, bar za ovaj komentar :)
Sva DOBRA STARA VREMENA su LOŠA BUDUĆA.
Dali bi ili pobedio ili ispao u prvom krugu. =)
A sto se tice hodajucih ofingera, na zalost nema sta mnogo i da se vidi (veliki izuzetak su chicks from Victoria's Secret, gde covek stvarno moze da se nagleda i nauziva; mislim da ove revije radje gledaju muskarci od zena). Kada sedim u nekoj PG kafani najcesce je tu postavljena i neka plazma sa ukljucenim Fashion TV kanalom. Ono sto je najsmesnije od svega je da je ton redovno iskjucen i da najcesce sa uredjaja atakuje neka domaca pop ljiga(citaj: ex-YU). Mislim da to veoma surovo pokazuje smisao cele te industrije: gledas slike u prolazu, koje imaju kao neki personality dok se klackaju na catwalk-u, a u stvari je totalno nebitno koja su to lica i sta imaju i da li imaju nesto pametno da kazu, urade...
Mrski Goran Bregovic je dao izjavu da (parafraziram) ne mozes da napravis muziku za mase ako joj ne das malo sunda. True. Da li znate nekog freestyle jazz izvodjaca koji mlati milionere? I Pavaroti je pevao sa "velikim" pop zvezdama...
Odlican post, definitivno medju mojih top 10 na ovom blogu! Sto se tice VB, svoj novac bih stavila na Oskara Vajlda ;), mada i njegov lifestyle potkrepljuje tvrdnju A. Macaseva...
Uh, ni ja nemam sta pametno da kazem posle onog izlaganja Macaseva, vec da samo klimnem glavom
E, to sto je covek rekao je bit i sadrzina posle cega bi sve dodato bila cista forma:)
Slazem se sa Aleksandrom...ali delimicno...naravno da je za ucesce slavi potrebno to zeleti i raditi na tome. Ali nekada su slavni ljudi imali neki sadrzaj, nesto da ponude, nesto vise od puke jeftine slike nas samih, jadnih i prosecnih.
eh, da. i onda mene prozivaju kad kazem da je pre bilo bolje:)...cesto razmisljam o tome. recimo, devedesetih kada sam redovno kupovala NME i melody maker, na naslovnicama su bili ride, stone roses, lush, sundays,...ako uporedis sa tim ko je danas na naslovnicama istih nedeljnika, pad kvaliteta je jasan. jasno, promenila se uredjivacka politika, ali onda i to nesto govori. ovo je banalni primer u oblasti rok/pop (sub)kulture, zamisli kako je tek u drugim oblastima. totalno jadno.
Imaju i sada slavni ljudi da ponude sadrzaj, i to odlican. Samo je tolika kolicina "slavnih" usled vec pomenute medijske prezasicenosti, da na ove sa sadrzajem retko ko obraca specijalnu paznju. Niti ih poredi sa ovima "bez sadrzaja". Evo da navedem nekoliko svojih licnih favorita: Tony Kushner, Kate Blanchett, Alison Goldfrapp, Darren Aronofsky, Eddie Izzard, Stefan Sagmeister... ma ima ih koliko hoces.
Olja, umesto Ride, Lush, Sundays... danas imas A Sunny day in Glasgow, Mahogany, Sister Vanilla, Soundpool... (da ostanemo u shoegazerskom zanru). Nije im vise mesto na MTVu (seca li se iko 120 minutes?), niti u NME-u (M Maker je umro odavno). Ali ih ima na drugim mestima. I prave sjajne stvari. Vreme se promenilo, ali kvaliteta uvek ima. Uostalom od navedenih bendova samo su The Stone Roses dostigli "planetarnu" slavu.
Nema bolje/gore... ima samo drugacije.
Starac sa planine has spoken :)
problem s ovim nadahnutim postom je sto se pravi greska posmatranja proslosti iz vizure sadasnjosti ali tako da to izgleda kao da je isto merilo proslosti vazilo i u proslosti, a ja se s time ne slazem. tesko da je neki seljak pre 50 godina znao ko je hichkok ali mu je gari kuper bio ko najbolji drug. sto se tice kvaliteta, ranije su umetnici stvarali, danas prozivode, ali ne mislim da nema kvaliteta, naprotiv, on je samo daleko od tv kamera. to je potvrda one sloterdajkove teze da je covek opet postao lovac i sakupljac, ali ovaj put informacija i da sve zavisi od toga koliko ste spremni da kopate i kojim ste filterom naoruzani.
sto se tice parafraze niceove misli "da slabo narod shvata ono stvaralacko" koja, cini mi se, dobija proporcije licnog opravdanja na tragu ocene margaret tacer "narod? to ne postoji", moram da primetim da je odnos individualno/kolektivno mnogo dublji od manihejskih pojednostavljivanja. ko reprezentuje narod, nego pojedinci koji predstavljaju njegov cvet, ono najbolje iz njega? a opet oni su oznaceni zastavom drzave iz koje dolaze, koja je za neke komad platna a za neke stvar vredna zrtve. ono sto zapravo hocu da kazem da pripadanje narodu ne iskljucuje pripadnost drugim grupacijama, ali da se narodu pripada bez obzira na sopstveno misljenje o toj pripadnosti, isto kao i za naciju. ti si obelezen nekim znakom, a na tebi je da ga oblikujes prema svojim potrebama. na kraju krajeva, sam narod, nacija i bilo koje mnostvo je duhovna kategorija koja je nastala u glavi pojedinca. tako da se moze zakljuciti da kolektiva nema bez individue, a da je individua prazan pojam bez kolektiva, a svako svodjenje i suprotstavljanje ova dva pupcanom vrpcom povezana pojma svoje korene ima u snobizmu.
Samo sam se pitao ko ce se osetiti ocepljenim onom asterisk fusnoticom. I zapucati putem ideoloskog nadjebavanja.
Manihejstvo (kako ga pravoslavna crkva smatra herezom, nemam nista protiv) i snobizam, a? Prozivka, pretpostavljam...
"...ali da se narodu pripada bez obzira na sopstveno misljenje o toj pripadnosti"
... Zvuci prilicno autoritarno. Ti bas ne verujes u slobodu izbora.
"Na kraju krajeva, sam narod, nacija i bilo koje mnostvo je duhovna kategorija koja je nastala u glavi pojedinca. tako da se moze zakljuciti da kolektiva nema bez individue, a da je individua prazan pojam bez kolektiva, a svako svodjenje i suprotstavljanje ova dva pupcanom vrpcom povezana pojma svoje korene ima u snobizmu."
Ne znam kakva ti je ovo logicka muljavina. Ali mi ne drzi bas puno vode.
A i mrzi me da se dalje objasnjavam, posto ne pricamo bas istim jezikom.
tu si jedino u pravu: ne pricamo.
Nije u pitanju neko plan, niti verujem da je ikada bio. Sve je u znaku ekonomije. Ako se jedna vrsta robe dobro proda prvi put, probace se jos jednom, pa jos jednom, svaki put uceci na prethodnom primeru sta je imalo najbolju prodju, pa to naglasiti jos vise na ustrb drugih stvari koje su mozda neophodne ali se na njima moze zakinuti, i tako se dobija proizvod. U prehrambenoj industriji ili u kulturi.
To sto poneko istupa iz tog obrasca ne znaci nista vise ni nista manje osim toga - da istupaju iz obrasca. Njihov put i dalje moze da sledi vec proverene ekonomske puteve, i na njima je da usaglase taj raskorak izmedju istupanja i marsiranja u stroju sa ostalima.
Problem je u sveprisutnosti medija. Svakodevni zivot je prosto zaglusen neverovatnim nivoima buke.
Постави коментар