Mnogi su me pitali da li jučerašnji post znači najavu rastanka. Iskreno, ne znam ni sam. Ideja mi je bila da pokušam da budem vrlo disciplinovan autor, da skoro svaki dan napišem koji redak i uspeo sam u tome u vrlo visokom procentu (85%).
No, dani kao da postaju sve kraći, sati jedu jedni druge, vreme se zgusnulo i proleće pred mojim očima kao svet posmatran kroz prozor metroa (prevoznog sredstva, ne hipermarketa), obaveze su sve brojnije, neke od njih su od životnog značaja tako da prilike za redovno oglašavanje ovim putem postaju sve ređe.
Još uvek razmišljam kako da ovo rešim. Ne volim sistem pisanja "s mene pa na uštap", volim kada postoji neki red, tekst svakog dana, svakog drugog, jednom nedeljno...i sam mrzim kada klikćem na linkove blogova koji nisu ažurirani po mesec dana. Takvo zapostavljenje "deteta" nikada sebi ne bih dozvolio.
No, evo vikenda, već je petak (zar ste sumnjali), ako nemate ideju gde bi večeras toplo preporučujem Indie go na Letnjoj šikari (splav kod teniskih terena iza centra 25. maj), prošli put je bilo fe-no-me-nal-no - potpisnik ovih redova je skakutao kao da ima dva puta manje godina (jeste, toliko sam imao pre 18 godina), urlao preko Morrisseya (I'm so sorrrrrrrry...aaaaaa), popio 5 piva i završio na maksi gurmanskoj kod Lokija u pola 4 ujutru.
Ako je to vaša vizija dobrog provoda svratite večeras. Ne garantujem da ću biti tamo ali podržavam celu priču.
p.s. Miles Davis je tu jer mi nešto svira u glavi jutros, a i fotka je sjajna, savršeno opisuje moje trenutno raspoloženje. Autor je Anton Corbijn.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
15 коментара:
ja preporučujem petrogradski retrogradni bend messer chups
u brodu
http://www.myspace.com/messerchups
Pade mi na pamet poslovica sa casova latinskog: Nula dies sine linea.
I bukvalno i preneseno.
Sta da ti kazem, ovde mi je obavezna stanica pri jutarnjem surfovanju.
Pises kada imas sta da kazes i podelis. Ako ne, onda ne. Ima raznih crta koje covek moze nacrtati svaki dan.
Miles, aaah, pa ga jos uskljocao Corbijn. Za kisna popodneva toplo preporucujem njegovu verziju "Nature Boy" (najlepsa i najtuznija izvedba ikada).
"The greatest thing you'll ever learn..."
A i da se nadovezem na rodjendan ovog bloga, a i SP Morrisseya (ako se ne varam, citiranog u naslovu ovog post-a):
"And why, why send me silly notes?"
...
"You had to sneak into my room
just to read my diary"
Moram da priznam da je i meni pored fb-a (tog fuckin' fb-a), jedna od strana kojima svakodnevno pristupam je ovaj blog. Zanimljivo i tera na razmisljanje, naravno cak i protiv nekih stavova iznesenih ovde, tad je i sladje =). Ali u svakom slucaju ukljucuje prekidac za centar za razmisljanje svakog radnog prepodneva.
Bilo bi mi zao ako ces da povecas vreme izmedju dva posta, ali ako se mora, mora se. Ja sam od svog bloga digao ruke potpuno, jer nemam vremena da ista napisem.
Hm, istina je da je lepo kad mozes skoro svakog dana da racunas na neki blog. Tako i ja na tvoj i jos neke. Al tako retko ko na moj :) Pre vise od dve godine pisala sam svaki dan, skoro, i bilo je dobro zato sto udjes u ritam, ali je bilo i lose, zbog kvaliteta. Sporadicno pisanje ima svojih dobrih strana (pises kad stvarno imas sta) ali i losih (izadjes iz fazona pa ti je veci napor napisati nesto smisleno). A onda tu je i faktor zivota... Sve u svemu, vidim da skoro svakog dana imam bar po jednu posetu sa ovog bloga, dal si to ti dal nisi, ne znadem, i pomislim uvek kako je greota sto covek klikne a kod mene nista novo, ali kad ne ide - ne ide...
ljudi (boris tadic)!
koristite RSS - Really Simple Syndication
pa necete morati džabe da klikćete.
nemojte biti nepismeni.
:)
http://www.whatisrss.com/
http://procedura.net1zen.com/
nemoj da nas napustis! ako bi da smanjis broj postova, evo, jednom, dveput nedeljno je ok, ali mojne da ides!!:)
znam da se prosli petak nece ponoviti, ali ja svejedno dolazim u letnju sikaru, predivno je mesto, osecam se vrlo postovano kao kastomer,...mozda zbog onog itisona...nego, veceras se tamo slavi pobeda mancestera...loveless
Eto ti ga sad...a ja sam nekako baš bio u fazonu da bi Chelsea konačno mogao da osvoji titulu...ne volEm C. Ronalda, sta cu...
Rim, Pariz, London, Berlin, Moskva i Istanbul nikada nisu imali prvaka Evrope, cudno je to...
Srecan rockas! Ivane, jednom broju ljudi ovaj blog dodje k'o jutarnji program! (for me, too:) Lepa navika, nemoj sad da je prekidamo.
Naravno, ko kaze da mora svakodnevno? Lepo reche Aleksandar - pishi kad pozelish neshto da podelish s ljudima.
Pa potrudi se malo :) Na kraju, nekoliko poslednjih blogova koji su bili samo na temu "kako ste" i "kako zdravlje" su bili jedni od najposecenijih. Mislim da ovaj blog ima odlicnu, kreativnu publiku, a na dane kad se ti ne osecas kreativnim - citaoci mogu da preuzmu tu ulogu. Steta je zatvarati nesto nesto sto radi dobro i sto je produktivno. Odmori se malo, i samo nastavi.
I mislim da bi to ipak trebalo da bude svakodnevno, jer se time stvara navika svakodnevnog odlaska na sajt..
"Rim, Pariz, London, Berlin, Moskva i Istanbul nikada nisu imali prvaka Evrope."
Neka tako i ostane. Zato je imamo mi. Zivela Zvezda.
Srecan rodjendan! (sa zakasnjenjem)
Eto, tvoja kritika blogerima koji ne pisu cesto me je natjerala da napisem tekst posle deset dana pauze :D
Nadam se da nisi planirao da smanjis svoju produktivnost ovdje :)
A ja bih volela da se ovaj blog ne zaustavi na pokusaju, :) on je vec odavno prerastao u urbani poklic i ja mu zelim da sto cesce budi uspavane mozgove.
Sve najbolje!
Lepo je cuti glasove ljudi koji su redovno tu, ponekad je u pitanju samo los dan, a i podrska cuda cini, ali vazno je ipak jedino ono gde si ti.
Ako je doslo vreme da ides za necim drugim, kreni. I sa ovim si krenuo zbog sebe.
Treba se uvek oslobadjati tereta, i napraviti mesta novim :)
Cestitke na prvoj godini.
Постави коментар