Inspirisan urnebesnim Jeleninim tekstom koji je kod mene ali i mnogih drugih izazvao poplavu uspomena iz detinjstva (http://www.artmistakes.com/?p=689#comments) od juče se uz osmeh prisećam stvari koje sam kao dete voleo. Pošto je ovo još jedna subota u kojoj se budim prerano uspevam da na TV-u vidim neke stvari koje se propuštaju kada spavaš duže - recimo da ide repriza odlične lutkarske serije Laku noć deco. Mada sam je pratio jer imam mlađeg brata ne krijem da sam uživao gledajući je. Oduvek sam bio fan lutkarskih emisija, ima u njima nečeg potpuno fenomenalnog, nepotpune su kao iluzija (kao pozorište) ali kada su dobre (kao dobra pozorišna predstava) onda su sjajne. Prvi i neprevaziđeni je svakako Muppet Show, jedna od Top 10 serija svih žanrova ikada. Imao sam i knjigu i majicu kad sam bio dete. A kada sam počeo da ispoljavam svoj jedinstveni smisao za humor stiglo je i etiketiranje da sam "kao one dede iz lože" (Statler i Valdorf, za neupućene). Ali ni domaća televizija nije bila za bacanje. Ponosno priznajem da nisam propuštao Lutkomendiju, ingenioznu NS seriju sa karakterima koje pamtim i danas (orao Artemije i njegova ljubav kamila Matilda čiji beduin stalno zakukava "Oću kućiiiii" ...). A Laku noć deco je postala još zabavnija nakon opaske jednog drugara da su polovina likova u stvari alkoholičari (pas u siledžijka majici, olinjali magarac, lija sumnjivog stajlinga - sa glasom Danice Maksimović, mislim, stvarno..), nakon toga smo seriju gledali uz urnebesan smeh na svaki promukli glas (Ljubiša Bačić) koji su puštali.
Brine li neko za ovu novu decu ili će odrastati na istim stvarima na kojima smo i mi? Dajte onda i Na slovo na slovo (Mića i Aćim) i Cvrčkov album. Da vide deca i nešto lepo i poučno pre nego što ih dohvate Pokemoni.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
4 коментара:
Pa svi se mi secamo tih lepih serija, i prizeljkujemo da ih opet videimo. Mozda jer cemo se na taj nacin malo podmladiti i vratiti na tren u detinjstvo. Moje ortakinjice i ja stalno pricamo o svim silnim crtacima i emisijama i serijama i koje cemu sto smo gledale. Medju njima je i pomenuta lutkarska emisija koju mi pamtimo po pesmi Arapina "O, zasto nemam cetiri noge. . . "
Ali ubedljivo najjaci utisak na nas je ostavio crtac sa azdajom i ser Ziletom.
Sto se tice danasnjih crtaca ima veoma interesantnih i veoma debilnih. Sundjer Bob je extra.
hm, ja imam bas nevesela iskustva s mladjim bratom po tom pitanju. on kaze da je sundjer bob dosadan, i stalno su mu oba tv-a upaljena, na jednom je jetix - dom pokemona i ostalih likova u tom fazonu, a na drugom cartoon network na kom mi likovi izgledaju samo malo humanije... srecom, ponekad zajedno gledamo history, a s paznjom je gledao i crveno i crno, seriju o titu.
Ja sam nedavno nasao na youtube-u maltene sve crtace sa RTB sinhronizacijom pa sam se potsjetio djetinjstva - Dusko Dugousko, Bananamen, Cipelici, gorepomenut Ser Zile, Hi-Men... A vezano za Pokemone, ima od tih japanskih crtaca dosta dobrih al nasi kao da namjerno biraju one najgluplje (doduse ti su najpopularniji), pocetkom devedesetih je recimo isao sjajni Robotech, steta sto to ne repriziraju ponekad.
Sto se lutaka tice, tu nema sta dodati, sve si lijepo i tacno rekao
Ja sam obozavala sve sto je radio Timothy John Byford i engleske lutkarske serije.
Постави коментар