Trebalo je da nakno ovoliko vremena i desetine koncerata svega bitnog što je pohodilo ove krajeve dođe Lenny da bih konačno shvatio šta je prava rok zvezda. Čisto sumnjam da je bilo ko sinoćni koncerta napustio nezadovoljan, svirka je bila grandiozno dobra, međutim, jedan detalj je meni predstavljao pravo otkrovenje. Harizma koja odvaja one koji su "samo" briljantni muzičari od pravih mega starova. Lenny je fenomen. Čovek koji je čim se pojavio na bini i pustio glas osvojio 10.000 ljudi u Areni, a onda je u narednih 140 minuta opčinjavao masu, upravljao njom, zavodio je, terao je da se ponaša kao opiljci metala u odnosu na magnet da bi pred kraj bukvalno postao deo nje sišavši u prve redove gde je zaradio brdo poljubaca, zagrljaja i dodira.
Priznajem da nikada nisam doživeo ovako nešto, kapiram da su ovako izgledali nastupi Elvisa, Hendrixa, Doorsa, James Browna... kada harizmatični lider stane i pogleda u masu i nasmeši se, a masa reaguje delirično, kada više od dva sata postoji pravi ljubavni odnos publike i izvođača...muzika je tu bitna, naravno, da nije u životu potpisao 15tak top 10 hitova ne bi bio to što jeste ali Lenny ima ono nešto više.
A momenat kada je na bis izveo Are You Gonna Go My Way ulazi direktno u legendu beogradskih koncerata. Jedan od najvećih rifova svih vremena ispomerao nam je unutrašnje organe, 10.000 ljudi je odskakalo celu pesmu, zvuk i svetlo su bili fenomenalni i to je bio najbolji mogući kraj.
Nešto se pitam...kakav li je onda tek Prince uživo?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
2 коментара:
Prinčevit!
Da ne kažem kurčevit! :)
e to - Prince! bas sam sinoc pomislila na njega. a za ostalo, sve se slazem sa tobom.
Постави коментар