Ne, neću ići na Mondayse, znam da ste to prvo pomislili, celokupan line-up prvog dana rogatog festivala mi je prilično nezanimljiv sa izuzetkom klinaca koji praše na početku i koji će verovatno svirati za 200 ljudi, što je duplo više nego obično, a i čuće se na dobrom razglasu, Rajder i ekipa mi nisu dali neki poseban razlog da samo zbog njih (Geri Mur? Ne zajebavajte.) platim kartu.
Sutra je već bolje, trebalo bi ispratiti Repetitor, momke koji su nam osvetlali obraz na art&music festivalu u Puli i suvereno pobedili konkurenciju. Obnovljeni Playboy verovatno zvuče dobro mada nisu moja šolja neskafe, Let 3 ne treba propustiti, s obzirom na vreme verovatno će biti u kožusima i šubarama, valjda Velja Ilić svrati da ih vidi kako bombardiraju Srbiju i Čačak.
Ian Brown je vlasnik jednih od onih vokala koji su mi obeležili život. Stone(d) Roses mi nisu bili najomiljeniji bend kada su bili u naponu ali prvi i deo drugog albuma su izdržali test vremena i čak dočekali da Klaxons osvoje Mercury nagradu albumom koji je čista posveta Madchesteru. Čovek nakon Rosesa ima sasvim pristojnu solo karijeru, propustio sam njegov nastup na Exitu, eto, došao mi je na noge, bilo bi nepristojno ne pustiti ga u kuću.
Cane i ekipa će mi dobro doći da malo odmorim i odmerim ih sa pristojne distance, a Rundek je uvek premija s obzirom da nešto opuštenije i setnije teško da postoji na ovim meridijanima. Drag mi je i jer se ne oslanja samo na (fenomenalni) Haustor katalog već izbacuje sasvim fine albume od kojih je poslednji možda i najbolji. A i kada izvodi "stare stvari" to su uvek novi aranžmani, varijacie i sveža iščitavanja.
Laibach? Uf...ne znam kako to izgleda na otvorenom prostoru, a i biće već dosta kasno...mada moćni Kalemegdan može da bude dobro poprište za izvedbu himni sa poslednjeg albuma.
Koja je dobio kosku, sviraće na kraju, verovatno pred tek nekoliko hiljada pijanih zgubidana ali svako jednom primi kosku, a srpski bendovi toliko da mogu da sastave skelet dinosaurusa.
Vidimo se u subotu, nemojte da vam nešto lošije vreme pokvari zabavu, ipak su koncerti najbolji provod koji je smišljen.
Još jedan razlog za zadovoljstvo je i što je danas ponovo krenuo Peščanik. Uhvatio sam samo kraj u kome Nenad Prokić fino secira našu sadašnjost sa posebnim akcentom na delovanje Crne ruke koja nam na ovaj ili onaj način nabacuje omču oko vrata već više od 100 godina. Sutra ujutru je repriza, a sledeće nedelje na sajtu B92 biće i transkript. Da ne bude da niste znali.
петак, 7. септембар 2007.
четвртак, 6. септембар 2007.
TOOL JE COOL
Spektakularan koncert u Pioniru održali su Toolovci, apsolutni vrh savremene gitarske muzike zvuči još bolje uživo, dodajte tome odlične efekte i vrlo dobro ozvučenje i shvatićete kako se oko 4500 ljudi sinoć provelo.
Slušao sam ih tokom 90tih, priznajem da mi se novi album nije dopao (neko je tu omatorio, ja ili oni..) ali to nije okrnjilo moju ideju o njima kao verovatno poslednjim velikim inovatorima sa gitarama. Osim toga, koga ne opčinjava Mejnardov vokal?
Set lista je bila standardna za ovu turneju:
01. Jambi
02. Stinkfist
03. Forty Six & 2
04. Schism
05. Rosetta Stoned
06. Flood
07. Lateralus
08. Vicarious
svirka je trajala oko 1:40h, taman koliko treba, niko se nije preterano bunio što nije bilo bisa ... na njihovom koncertima toga nema. Iza benda 4 video bima na kojima su se smenjivali njihovi spotovi i video radovi, svetlo izvrsno.
Sedeli smo na montažnim tribinama iza miks pulta i tu je zvuk bio stvarno dobar, za nijasnu jači vokal ne bi škodio ali generalno visoka ocena.
Ogroman minus za organizatore (to je već opšte mesto ovde) jer je ulaz na koncert bio katastrofalno organizovan. Dva velika autobusa stajala su blizu jedina dva ulaza i doprinosila gužvi, na tribine se ulazilo na jedna vrata, na parter na jedna vrata i to je bilo sve. Kada kažem jedna mislim na prava vrata kroz koja odjednom može da prođe samo jedna osoba. Pošto su ta vrata(nca) očito otvorena prekasno (šta je sa ostalim ulazima u Pionir niko nije umeo da kaže) nastalo je neviđeno gaženje, guranje i haos...mi smo se nakon 30 minuta nekako provukli na čistu snalažljivost, a oni manje srećni su ulazili i dosta nakon što je bend u 21:15h počeo sa svirkom. Devojčica pored nas se požalila da je ušla tek u 21:45h. Za 2300 dinara, pola svog mesečnog džeparca, videla je 2/3 koncerta, mašala!
Posebna priča je pljačka od strane obezbeđenja na ulazu. Posetiocima nije ponuđen nikakav prostor da ostave stvari koje nisu mogle da se unesu pa su mnogi morali da trče nazad do kola ili da ih guraju u neke budžake u nadi da će ih naći nakon koncerta. Oduzimane su cigarete, lakovi za nokte, olovke, a poseban nonsens je to što klinci koji su dolazili pravo iz škole nisu mogli da unesu knjige!!! Valjda da ne bi gađali bend udžbenikom, šta li?!
Ulaznicu nam niko nije ni pogledao ni pocepao, to je tek za analizu, ako ne i za krivičnu prijavu protiv organizatora.
Sve u svemu - veliki bend, sjajna publika, odlična svirka i otimači para na srpski način koji će se opet iz svega izvući nekažnjeno.
p.s. nisam zaboravio Mokine moskitose ali mrzim kada sam u pravu za loše stvari, nema tu zadovoljstva, samo ko zna koja po redu potvrda ovdašnje sveopšte neozbiljnosti, improvizacije i šarlatanstva koji su u sportu još i najbenigniji.
Slušao sam ih tokom 90tih, priznajem da mi se novi album nije dopao (neko je tu omatorio, ja ili oni..) ali to nije okrnjilo moju ideju o njima kao verovatno poslednjim velikim inovatorima sa gitarama. Osim toga, koga ne opčinjava Mejnardov vokal?
Set lista je bila standardna za ovu turneju:
01. Jambi
02. Stinkfist
03. Forty Six & 2
04. Schism
05. Rosetta Stoned
06. Flood
07. Lateralus
08. Vicarious
svirka je trajala oko 1:40h, taman koliko treba, niko se nije preterano bunio što nije bilo bisa ... na njihovom koncertima toga nema. Iza benda 4 video bima na kojima su se smenjivali njihovi spotovi i video radovi, svetlo izvrsno.
Sedeli smo na montažnim tribinama iza miks pulta i tu je zvuk bio stvarno dobar, za nijasnu jači vokal ne bi škodio ali generalno visoka ocena.
Ogroman minus za organizatore (to je već opšte mesto ovde) jer je ulaz na koncert bio katastrofalno organizovan. Dva velika autobusa stajala su blizu jedina dva ulaza i doprinosila gužvi, na tribine se ulazilo na jedna vrata, na parter na jedna vrata i to je bilo sve. Kada kažem jedna mislim na prava vrata kroz koja odjednom može da prođe samo jedna osoba. Pošto su ta vrata(nca) očito otvorena prekasno (šta je sa ostalim ulazima u Pionir niko nije umeo da kaže) nastalo je neviđeno gaženje, guranje i haos...mi smo se nakon 30 minuta nekako provukli na čistu snalažljivost, a oni manje srećni su ulazili i dosta nakon što je bend u 21:15h počeo sa svirkom. Devojčica pored nas se požalila da je ušla tek u 21:45h. Za 2300 dinara, pola svog mesečnog džeparca, videla je 2/3 koncerta, mašala!
Posebna priča je pljačka od strane obezbeđenja na ulazu. Posetiocima nije ponuđen nikakav prostor da ostave stvari koje nisu mogle da se unesu pa su mnogi morali da trče nazad do kola ili da ih guraju u neke budžake u nadi da će ih naći nakon koncerta. Oduzimane su cigarete, lakovi za nokte, olovke, a poseban nonsens je to što klinci koji su dolazili pravo iz škole nisu mogli da unesu knjige!!! Valjda da ne bi gađali bend udžbenikom, šta li?!
Ulaznicu nam niko nije ni pogledao ni pocepao, to je tek za analizu, ako ne i za krivičnu prijavu protiv organizatora.
Sve u svemu - veliki bend, sjajna publika, odlična svirka i otimači para na srpski način koji će se opet iz svega izvući nekažnjeno.
p.s. nisam zaboravio Mokine moskitose ali mrzim kada sam u pravu za loše stvari, nema tu zadovoljstva, samo ko zna koja po redu potvrda ovdašnje sveopšte neozbiljnosti, improvizacije i šarlatanstva koji su u sportu još i najbenigniji.
среда, 5. септембар 2007.
OŽIČIMO SE
Magazin za koji mirne duše mogu da kažem da predstavlja vrh aktuelne svetske magazinske produkcije i medij koji ima savršeno isprofilisan stil i koji već godinama ide ispred svog vremena je Wired. Okrenuti budućnosti u svakom smislu, moderno dizajnirani i prelomljeni, autori Wireda su pomerili granice publishinga i dokazali da časopis može biti orijentisan ka oba pola i da parfemi, garderoba, stajling, lajfstajl i ostali "imperativi" nisu obavezan sastojak za stvaranje magazina.
Njihov web site www.wired.com je sjajno mesto, kako za čitanje delova magazina tako i za praćenje dnevnih članaka i tema.
Poznati hrvatski bloger i kompjuterski znalac Boris Ličina (www.borja.org) je pokrenuo nešto što bi se moglo nazvati hrvatskim Wiredom, magazin PlanB, pilot broj je izašao letos, nažalost nisam uspeo da dođem do njega, broj 1 bi trebao da osvane uskoro i nadamo se da će jedan mali deo tiraža završiti i ovde, u mrskom Bizantu :)
Beše u Srbiji svojevremeno jedan pokušaj, magazin se zvao Žica (kako originalno) ali propade relativno brzo. Želimo Borisu puno sreće i da mu PlanB uspe.
Njihov web site www.wired.com je sjajno mesto, kako za čitanje delova magazina tako i za praćenje dnevnih članaka i tema.
Poznati hrvatski bloger i kompjuterski znalac Boris Ličina (www.borja.org) je pokrenuo nešto što bi se moglo nazvati hrvatskim Wiredom, magazin PlanB, pilot broj je izašao letos, nažalost nisam uspeo da dođem do njega, broj 1 bi trebao da osvane uskoro i nadamo se da će jedan mali deo tiraža završiti i ovde, u mrskom Bizantu :)
Beše u Srbiji svojevremeno jedan pokušaj, magazin se zvao Žica (kako originalno) ali propade relativno brzo. Želimo Borisu puno sreće i da mu PlanB uspe.
уторак, 4. септембар 2007.
TRAVELLING WITHOUT MOVING
U hrvatskom tjedniku Nacional pre par nedelja objavljen je članak na temu sve većeg broja turista iz Srbije koji dolaze na hrvatsko primorje. Pošto naše komšije vole da nam zavuku (mada se često i sami nameštamo) tekst je zapravo o tome koliko smo jadni jer nam za većinu evropskih zemalja trebaju vize i što još uvek imamo pasoše na kojima piše Jugoslavija.
Tekst možete pročitati na: http://www.nacional.hr/articles/view/37104/
Tužna istina je da smo se navikli da smo siroti i izopšteni, ako probamo da napravimo mali odmak iz naših života i ponovo pročitamo šta nam treba za šengen osetićemo nevericu, a podatak da ne samo Hrvati već i Bugari i Rumuni slobodno putuju dođe kao dodatni šamar.
Tužni su i komentari čitalaca ispod teksta, Hrvata koji likuju jer ima gorih od njih i "naših" koji se prvo brane lažima da i Hrvatima trebaju vize što, jebiga, već godinama nije istina, a potom i šatro ponosom i time što imamo Guču i Exit (a oni nemaju, nja, nja, nja...). Moš misliti, imali smo i more dok se CG nije otcepila, ako su nam to zamene za Pariz, Rim, Berlin, Barselonu, Amsterdam, London...onda nam se crno piše.
A može i ovako, zamislite da smo malo normalnija zemlja i da Đinđić nije ubijen, da su Radovan i Ratko izručeni, da smo u pregovorima oko Kosova demonstrirali diplomatsku snagu i spremnost da se suočimo sa realnošću i nađemo neko realno rešenje u kome bi Kosovo prestalo da bude kamen oko vrata 7 miliona ljudi.
Potpisujem da bi sada bili tamo gde su Hrvati, u predvorju Unije, na beloj listi, sa platama koje bi bile dovoljne da ta bela lista ne bude samo forma već stvarna korist.
Ako smo za neke stvari još i mogli da optužujemo još nekoga, posle 5. oktobra sve što nam se dogodilo je samo naša zasluga i krivica. Koliko god da smo bili ozloglašeni dok nas je vodio sitni bankar iz Požarevca nakon njegovog pada imali smo dovoljno vremena da se operemo, izvinimo, i krenemo dalje. Ali mi nećemo dalje, to je poenta svega. I Kosovo i Mladić i Karadžić i sve ostalo što nas koči u evropskim integracijama su samo sredstva vladajuće oligarhije da nas spreči da postanemo deo Evrope jer jednom kada uđeš više nema igranja sa inflacijom, tajnih ugovora o prodaji državne imovine i sličnih marifetluka. Šta će onda Borisu, Voji, Velji, Mlađi i ostalima vlast? To onda prestaje da bude poligon za bogaćenje i postaje posao ogromne odgovornosti za koji stalno treba nekom polagati račune. Kome (od njih) to treba u životu?
Tekst možete pročitati na: http://www.nacional.hr/articles/view/37104/
Tužna istina je da smo se navikli da smo siroti i izopšteni, ako probamo da napravimo mali odmak iz naših života i ponovo pročitamo šta nam treba za šengen osetićemo nevericu, a podatak da ne samo Hrvati već i Bugari i Rumuni slobodno putuju dođe kao dodatni šamar.
Tužni su i komentari čitalaca ispod teksta, Hrvata koji likuju jer ima gorih od njih i "naših" koji se prvo brane lažima da i Hrvatima trebaju vize što, jebiga, već godinama nije istina, a potom i šatro ponosom i time što imamo Guču i Exit (a oni nemaju, nja, nja, nja...). Moš misliti, imali smo i more dok se CG nije otcepila, ako su nam to zamene za Pariz, Rim, Berlin, Barselonu, Amsterdam, London...onda nam se crno piše.
A može i ovako, zamislite da smo malo normalnija zemlja i da Đinđić nije ubijen, da su Radovan i Ratko izručeni, da smo u pregovorima oko Kosova demonstrirali diplomatsku snagu i spremnost da se suočimo sa realnošću i nađemo neko realno rešenje u kome bi Kosovo prestalo da bude kamen oko vrata 7 miliona ljudi.
Potpisujem da bi sada bili tamo gde su Hrvati, u predvorju Unije, na beloj listi, sa platama koje bi bile dovoljne da ta bela lista ne bude samo forma već stvarna korist.
Ako smo za neke stvari još i mogli da optužujemo još nekoga, posle 5. oktobra sve što nam se dogodilo je samo naša zasluga i krivica. Koliko god da smo bili ozloglašeni dok nas je vodio sitni bankar iz Požarevca nakon njegovog pada imali smo dovoljno vremena da se operemo, izvinimo, i krenemo dalje. Ali mi nećemo dalje, to je poenta svega. I Kosovo i Mladić i Karadžić i sve ostalo što nas koči u evropskim integracijama su samo sredstva vladajuće oligarhije da nas spreči da postanemo deo Evrope jer jednom kada uđeš više nema igranja sa inflacijom, tajnih ugovora o prodaji državne imovine i sličnih marifetluka. Šta će onda Borisu, Voji, Velji, Mlađi i ostalima vlast? To onda prestaje da bude poligon za bogaćenje i postaje posao ogromne odgovornosti za koji stalno treba nekom polagati račune. Kome (od njih) to treba u životu?
понедељак, 3. септембар 2007.
KRALJICA SPORTOVA
Atletika, naravno, šta ste mislili? Žao mi je što je vremenska razlika uslovila da ove godine svetsko prvenstvo prođe pored mene, a čini mi se da ni sa Pekingom neću biti bolje sreće, da se ja pitam ne bi se ništa održavalo van trougla Pariz-Rim-Cirih :)
O našima...hm bez Olivere Jevtić naša atletika praktično ne postoji, Tomaševićeva je dosta obećavala ali na kraju opasno podbacila, Mućanova je oborila srpski rekord i to je po meni dovoljno da opravda njen put do Japana, postići najbolji rezultat karijere i svoje zemlje na ovako velikom takmičenju je podvig.
O ko-zna-kom učešću Dragana Perića i još jednom ispadanju bez rezultata je stvarno teško reći nešto konstruktivno, čovek već 6 godina nije postigao ništa (godine su ga stigle), a i tokom većeg dela karijere ga je pratila "zla sreća" na velikim takmičenjima, čitaj: čovek nema srce, a poslati 41godišnjaka sa takvim minulim radom je bacanje ono malo para kroz prozor. Ipak, apsolutni kralj je Dragutin Topić. Ovom, nekada velikom sportisti moral izgleda nije jača strana (pred 5. oktobar se učlanio u JUL-u, how smart, ha?) pošto se mrtav hladan "aktivirao" pred Svetsko prvenstvo, negde u Bugarskoj preskočio 227 cm (norma za finale je ovde bila 229), potom je atletski funkcioner Topić odlučio da je vremešni atletičar Topić zaslužio put i dnevnice što je ovaj i opravdao preskočivši fantastičnih 219cm. Tim rezultatom bi krajem 80tih na nekom prvenstvu tadašnje SFRJ bio četvrti iza Apostolovskog, Čanovića i Fižuleta. Hoće li ga neko priupitati po kom kriterijumu su on i njegov drugar Perić bili tamo? Teško...
Ali da ne bude sve tako crno pobrinula se susjeda Branka Vlašić. Ova elegantna skakačica u vis je poslednjih nekoliko godina uvek bila "kratka" kada su velika takmičenja u pitanju ali je izgleda psihološku barijeru prevazišla i, nakon što je dominirala cele sezone i čak stigla do drugog rezultata svih vremena (207cm) juče je lagano preskočila 205cm i osvojila zlato. Ima Blanka potencijal da sruši Stefku Kostadinovu i njen rekord koji traje već 20 godina, sada kada je skinula teret sa leđa ovom titulom za očekivati je da će već u Cirihu pasti i taj, jedan od najstarijih rekorda. Hrvati slave Blanku, nešto slično kao mi Oliveru, ona je pokriće za sve propuste ali to nije njena stvar, ona je postala velika šampionka, junakinja dana i nova kraljica kraljice sportova. Bravo Blanka.
O našima...hm bez Olivere Jevtić naša atletika praktično ne postoji, Tomaševićeva je dosta obećavala ali na kraju opasno podbacila, Mućanova je oborila srpski rekord i to je po meni dovoljno da opravda njen put do Japana, postići najbolji rezultat karijere i svoje zemlje na ovako velikom takmičenju je podvig.
O ko-zna-kom učešću Dragana Perića i još jednom ispadanju bez rezultata je stvarno teško reći nešto konstruktivno, čovek već 6 godina nije postigao ništa (godine su ga stigle), a i tokom većeg dela karijere ga je pratila "zla sreća" na velikim takmičenjima, čitaj: čovek nema srce, a poslati 41godišnjaka sa takvim minulim radom je bacanje ono malo para kroz prozor. Ipak, apsolutni kralj je Dragutin Topić. Ovom, nekada velikom sportisti moral izgleda nije jača strana (pred 5. oktobar se učlanio u JUL-u, how smart, ha?) pošto se mrtav hladan "aktivirao" pred Svetsko prvenstvo, negde u Bugarskoj preskočio 227 cm (norma za finale je ovde bila 229), potom je atletski funkcioner Topić odlučio da je vremešni atletičar Topić zaslužio put i dnevnice što je ovaj i opravdao preskočivši fantastičnih 219cm. Tim rezultatom bi krajem 80tih na nekom prvenstvu tadašnje SFRJ bio četvrti iza Apostolovskog, Čanovića i Fižuleta. Hoće li ga neko priupitati po kom kriterijumu su on i njegov drugar Perić bili tamo? Teško...
Ali da ne bude sve tako crno pobrinula se susjeda Branka Vlašić. Ova elegantna skakačica u vis je poslednjih nekoliko godina uvek bila "kratka" kada su velika takmičenja u pitanju ali je izgleda psihološku barijeru prevazišla i, nakon što je dominirala cele sezone i čak stigla do drugog rezultata svih vremena (207cm) juče je lagano preskočila 205cm i osvojila zlato. Ima Blanka potencijal da sruši Stefku Kostadinovu i njen rekord koji traje već 20 godina, sada kada je skinula teret sa leđa ovom titulom za očekivati je da će već u Cirihu pasti i taj, jedan od najstarijih rekorda. Hrvati slave Blanku, nešto slično kao mi Oliveru, ona je pokriće za sve propuste ali to nije njena stvar, ona je postala velika šampionka, junakinja dana i nova kraljica kraljice sportova. Bravo Blanka.
недеља, 2. септембар 2007.
METAKRITIKA
Nedelja ujutru je lepo vreme za odlazak na pijacu (Kalenić) i birkanje ribe (brancin&orada), salate (rukola i neke crvene i zelene kitnjaste kojima ne pamtim imena + cherry tomato) i maslina (sušene&kalamata). Biće pravi poznoletnji ručak.
Ovo nema veze sa onim što sledi, ali eto, ručak mi lepo miriše pa da malo stigne i do vas... dakle, sajt koji preporučujem za danas je www.metacritic.com. To je zbirno mesto svih mogućih značajnih kritika filmova, serija, muzike, knjiga i video igara, dakle duševne hrane one bolje polovine čovečanstva u koji i mi web komunitarci sa ovog i ostalih virtualnih adresa spadamo. Stalno stižu nove kritike i prikazi, vredi često posećivati.
Ovo nema veze sa onim što sledi, ali eto, ručak mi lepo miriše pa da malo stigne i do vas... dakle, sajt koji preporučujem za danas je www.metacritic.com. To je zbirno mesto svih mogućih značajnih kritika filmova, serija, muzike, knjiga i video igara, dakle duševne hrane one bolje polovine čovečanstva u koji i mi web komunitarci sa ovog i ostalih virtualnih adresa spadamo. Stalno stižu nove kritike i prikazi, vredi često posećivati.
субота, 1. септембар 2007.
VIKEND PROGRAM
Naravno, čim dođe vikend vreme mora da se pokvari, to mu valjda dođe kao neko pravilo....po ovakvom vremenu se, recimo, da raditi, ali ko normalan hoće da radi vikendom? Potpisujem da će u ponedeljak ujutru granuti sunce, ptičice razvaliti grla od pevanja, a mi, vredni mravi proklinjaćemo klimu (komentar na najavu lošeg vremena koji me uvek razgali: "Pa ovi nisu normalni") i svoje surove sudbine koje nas je umesto u svet dobro plaćene i radnim vremenom neomeđene umetnosti usmerila ka kancelariji našoj nasušnoj.
Ako vreme već ne dozvoljava šetnju i aktivnosti u prirodi evo par predloga za indoor uživanciju:
- Geopoetika je objavila roman Dona DeLila "Podzemlje", jedan od poslednjih velikih romana našeg doba, obavezno štivo, nemojte da vas 800 i kusur strana obeshrabri
- izašli su novi Yellow Cab i novi Playboy, YC između ostalog vrlo detaljno najavljuje BITEF, a Playboy donosi intervjue sa Divcem, Ćirilovim, Lenonom (urađen mesec dana pre smrti) i konačno jednu dobru domaću cicu na duplerici, Mariju Jakšić fotkanu u sličnom fazonu u kom je svojevremeno Katarina Vit predstavljena na stranama istog magazina
- Prošetajte do bioskopa i pogledajte odličan francuski triler Ne reci nikome, redak slučaj da na repertoaru možete videti nešto što nije puka zabava
- preslušajte novi album benda Interpol
Eto, odoh da kupim vikend Danas i da posrčem kaficu, bio sam vredan i obradovao sam vas ovim postom ranije nego obično, nije ovo oblačno vreme tako loše.
Ako vreme već ne dozvoljava šetnju i aktivnosti u prirodi evo par predloga za indoor uživanciju:
- Geopoetika je objavila roman Dona DeLila "Podzemlje", jedan od poslednjih velikih romana našeg doba, obavezno štivo, nemojte da vas 800 i kusur strana obeshrabri
- izašli su novi Yellow Cab i novi Playboy, YC između ostalog vrlo detaljno najavljuje BITEF, a Playboy donosi intervjue sa Divcem, Ćirilovim, Lenonom (urađen mesec dana pre smrti) i konačno jednu dobru domaću cicu na duplerici, Mariju Jakšić fotkanu u sličnom fazonu u kom je svojevremeno Katarina Vit predstavljena na stranama istog magazina
- Prošetajte do bioskopa i pogledajte odličan francuski triler Ne reci nikome, redak slučaj da na repertoaru možete videti nešto što nije puka zabava
- preslušajte novi album benda Interpol
Eto, odoh da kupim vikend Danas i da posrčem kaficu, bio sam vredan i obradovao sam vas ovim postom ranije nego obično, nije ovo oblačno vreme tako loše.
Пријавите се на:
Постови (Atom)
