Hm, dakle, kako započeti priču o možda i najvećem sukobu koncepcija unutar jedne TV stanice još od kako je RTB postao RTS i započeo sluzavi sunovrat pod Mitevićem, doživeo svoj krvoločni bezdan pod Vučelićem (dnevnikovog dnevnika dodatak... anyone?), uzeo poslednji danak u krvi pod Milanovićem (to je onaj zbog koga su poginuli radnici televizije, a on ima slobodne vikende u zatvoru, ako ste zaboravili), a ovih dana se potvrđuje priča o tragediji koja se ponavlja kao burleska u izvođenju najprevrtljivije novinarske kukavice koja je ikada urednikovala na ovim prostorima. No, dosta o RTS-u. za sada, oni zaslužuju daleko žešći osvrt s obzirom da nam bez pitanja zavlače ruku u džep...i dobiće taj osvrt, ali drugom prilikom. Ovde je naša tema B92, odnosno, da budemo precizniji TV B92.
Kako je izrasla iz „manjeg“ medija, izabravši savršen momenat za svoj početak, revolucionarni 5. oktobar, naša draga stanica je i pored klimavih i nesigurnih prvih koraka ipak osvojila simpatije nas gledalaca. Nije tu sve bilo sjajno ali je imalo onaj devedesetdvojkin duh, džiberi nisu mogli da primirišu, informativni program je gotovo momentalno postavio nove standarde i u prašini ostavio RTS mumije, nalickane BK praznoglavce i večito sirotinjski STB. O Pinkovoj ideji dnevnika sa voditeljima mapetovcima ne treba trošiti reči. Elem, sve je to bilo više manje normalno i stečena je navika uključivanja tog (kod mene 4.) programa odmah nakon ulaska u kuću. Još im je i teletekst ažuran i pregledan, ko bog!
Ali, vreme je prolazilo a nemilosrdni rejting nije im išao na ruku. Osim Vesti, Utiska nedelje, Seksa i grada (10 x dnevno) i Sunđer Boba nijedna druga emisija nije se pojavljivala na radarima merača gledanosti, odustalo se od TV gerile (TV manijak) koja je imala publiku i simpatije, potpuno se zaboravilo da postoji pop muzika te su netragom nestale top liste i bilo kakva emisija o pop kulturi, a čak i Go Play sada izgleda kao bolja prošlost. Patetični pokušaji udomljavanja zaslužnih kolega (Timofevej) i dalje zbunjuju gledalište svojim „kliznim“ terminom dok je popodnevni program (Kao kod kuće) umalo rezultirao fizičkim obračunom međusobno zakrvljenim voditeljima. Sponzorska putovanja i odlična zabava Lune Lu je možda nešto što bi ona mogla da prikazuje svojim drugaricama kada svrate na kafu, ali je insistiranje da ta uber budalaština ide udarnim terminom izazivalo ozbiljne mentalne poremećaje kod gledališta koje je sve vreme mislilo da je tu nešto u stvari super, samo da oni to ne kapiraju.
Ono na čemu im svakako treba čestitati BBC emisije, istraživačko novinarstvo (kapa dole Brankici), najbolja politička emisija suočavanja (Poligraf) i nekoliko odličnih poteza sportske redakcije (Liga šampiona, Primera, Formula 1) nisu, čini se, bili dovoljni za kretanje u poteru za dvojcem na vrhu, čak je i umirući BK uspevao da im beži nekoliko poena. Surova borba mora imati svoje žrtve, a B92 je nešto pogrešno shvativši rešio da pribegne onoj Đinđićevoj priči o žabama i da najveću proguta prvu.
Žabe su, pogađate već, saradnja sa producentskom kućom Emotion, a ta najveća žaba reality show Veliki brat.
Emotion je „zaslužan“ za konstantno đubrenje i retardizaciju srpskog medijskog prostora. U njihove „uspješnice“ spadaju fantastični dometi modernog televizijskog izraza kao što su: Menjam ženu, 48 sati svadba, Ruski rulet i Sve za ljubav. Ipak, nijedna od tih nazovi emisija po svojoj jezivosti nije mogla ni da priđe Velikom bratu, toj bastardnoj ideji prodaje besmisla umotanog u šareni omot voajerštine. Nije sporno da je taj koncept licenca i da je svuda bio pravi hit, ne možemo mimo sveta i to je jasno, na žalost samo kada su gluposti u pitanju. Međutim, poslednja stanica na kojoj je Big Brother trebao da se pojavi je B92. Ipak, i tada je bilo šanse da se od toga izvuče neka civilizacijska korist, kasting je mogao biti odrađen na takav način da bi ukućani bili malo pristojniji od onih izabranih, insistiranje na „proseku“ užasno liči na Miloševićevu i radikalsku narodnjačku priču. Negde je netragom nestala vizija vodilja popravljanja unižene Srbije i edukacije novih generacija koje ovako bivaju prepuštene novokomponovanoj nekulturi raznih Svetova, Skandala, Kurira i ostalog kontaminirajućeg smeća.
Ni pobeda finog mladića nije uspela da popravi utisak, šteta je pričinjena, logo B92 je zaprljan prostotom, zvucima narodnjaka, fašističkim prozivkama koje su se mogle čuti u kući...
I taman kada se VB završio pa se na TVB92 moglo videti još nešto sem usnulih ukućana dobili smo novi šamar. VB VIP, kao metastazu teške bolesti i siguran signal da nam je kraj blizu. Ovde su veselnici iz Emotiona tek pustili sebi na volju, suočeni sa sopstvenom nesposobnošću da u kuću navabe bilo kog iole poznatog suočili su nas sa ekipom kretena među kojima je jedan Big Lale izgledao kao intelektualna i moralna gromada. Kako sam načuo tenzija u kući je tolika da je incident moguć i iskreno navijam da tu neko nastrada i da cela stvar završi u krvi, suza i znoja im ne manjka. Kao datum konačne propasti treba definitivno uzeti dan kada su ukućani probuđeni Goginom pesmom „Gaćice“, donjom tačkom estradnog pakla nakon koje je Marini Tucaković dozvoljeno da konsultuje ginekologe zarad inspiracije.
Posle ovoga sve se lako guta, i Uzmi ili ostavi gde „ukućani“ (to je valjda postala odrednica, kao „talibani“ ili „vehabije“) uz pomoć nekakvog polusveta i nepodnošljivo iritirajućeg Mande drve čitav sat oko nekih kartonskih kutija ambiciozno nazivajući to u čemu učestvuju kvizom iako je od kviza tu ostalo samo jedno veliko K, i transfer Zeke koji je na leđima preneo celog Milionera sa BK i sada kao producent i voditelj mlati duplu lovu, a pošto je sam sebi gazda može da se opusti i da bude još neinventivniji, dosadniji, a uskoro verovatno i deblji nego ikada. Svakome ko je i jednom gledao hrvatsku verziju istog (?) kviza nejasno je zašto imaju istu špicu, sistem, organizaciju kad te dve emisije nemaju nikakve veze jedna sa drugom.
No, ovde bi trebalo podvući crtu i izvući mračan zaključak da je TVB92 trenutno u vrlo šizofrenom stanju. Da li će se prikloniti tamnoj strani i vremenom postati servis Emotiona i sličnih te prestati da se po bilo čemu razlikuje od šarenih zatupljujućih emitera kao što su Pink i sve češće i Fox ili će stresti sa sebe nakačene pijavice, zasukati rukave i obradovati nas kvalitetnim mainstream programom videćemo. Srećnici koji imaju TV stanicu NOVA kažu da je to nešto što vredi vremena i pretplate. Dakle, postoji put i on je, na duge staze pobednički. Ali zahteva mnogo više rada od pukog ustupanja vremena za novac.
Veran je više puta dokazao da mu novac nije na prvom mestu i da ima osećaj i hrabrost da pomeri ovdašnju medijsku scenu u pravom smeru, prv radijom, posle toga i TV-om i internet sajtom koji je neprikosnoven na ovim prostorima i apsolutni vrh kvaliteta.
Tv nije isto što i radio, to je jasno, ali ako je Goga Sekulić potrebna da bi se opstalo ona je vrag odneo šalu, a i dušu će uskoro.
Nije sve u rejtingu i novcu, ima nešto i u prenošenju prave poruke masama, Veran to zna, ali je izgleda trenutno malo zaboravio. Pomozimo mu da se seti, bojkotujmo sve ove zaglupljujuće emisije (i zbog sopstvenog mentalnog zdravlja) i gledajmo sve one koje valjaju, a takvih tamo još uvek ima više nego bilo gde drugde.
Primitivci imaju Pink, imaju više manje i sve ostale medije (čast izuzecima), valjda smo zaslužili da nam „ostane“ B92, nije valjda da nas nema dovoljno da jedna dobra televizija ima ozbiljan rejting?
12 коментара:
Druže,
Bio si preblag prema devedesetdvojci. Zaista ne vidim razloge za to pošto nema ničega tamo, ni što bi se for old times sake moglo uzeti kao razlog za odbranu.
TV B92 je medij koji prave ljudi koji ne znaju šta je to televizija i to je ključni problem.
Oni mogu da sporadično imaju gledaoce, tebe i mene, pošto smo i mi, u krajnjoj liniji ipak Srbi, pa volimo da se poslužimo medijem koji govori ono što želimo da čujemo.
Međutim, devedesetvojki je samo još to preostalo. Ona je, kada ne emituje Velikog Brata, ostala samo utočište za one koji žele da čuju to što ona priča, a to nije televizija, televizija je nešto drugo.
B92 ima ozbiljnu sportsku redakciju. To su odlični komentatori, odlični stručnjaci, milina je čitati sajt, ali ti ljudi osim što rade prenose i vesti u informativnim emisijama, nisu napravili nijednu sportsku emisiju. Snimili su odličnu seriju FUDBAL NOGOMET I JOŠ PONEŠTO, o tome sam naširoko pisao, ali, hej, to je eksterna produkcija, to nije čista B92 ekipa radila, tu je i Gojko Andrijašević sa RTS i Stoimenov sa svojom kućom koji je sve to napravio.
Ma koliko paradoksalno zvučalo, izuzev prenosa, B92 nema niti jednu emisiju o sportu i praktično ne koristi izuzetnu radnu snagu koju je angažovao u redakciji. Nadam se da če im FUDBAL NOGOMET I JOŠ PONEŠTO, malo pomeriti standarde u tom smislu.
A Sportska redakcija je daleko najbolja na B92.
Kad je reč o Filmskom i serijskom programu, kvalitet selekcije programa je solidan, i čini mi se da to baš nije ni jeftin program, međutim, taj program se slabo gleda zato što ni za X godina postojanja nisu definisali termine u kojima emituju taj program. Kod filmskog i serijskog programa je ključna stvar definisanje termina. Da glesdaocu u podsvesti bude sat kada zna da će na tom kanalu naći film. To oni nemaju. Oni su uspeli da imaju određeni uspeh sa serijama koje su emitovali svaki dan, što je trenutno i jedini sistem rada u Srbiji, pošto je um publike potpuno zdrobljen svakodnevnim premijerama, ali bez toga, oni ni u ovom segmentu programa nisu uspešni.
Što se Informativne redakcije tiče, ona je kompetentna, ali opet ne vlada baš do kraja televizijskim formama. Spikeri se ponašaju krajnje navijački i umesto da prenose vesti oni ih interpretiraju, vrlo često sa podsmehom ako je neko ko nije omiljen na B92, i tu se sudaraju zapadni zanat, koji B92 ima, i taj neki angažovani mentalitet koji imaju mediji civilnog sektora.
B92 na planu infornativne redakcije još uvek nije shvatio da više nije medij civilnog sektora već da je komercjalni medij, i za to su se sami opredelili.
Prisustvo stava u informativnom programu čini taj program neupotrebljivim svakome osim istomišljenicima.
Naime, dnevnik državne TV je uvek gledan zato što znaš da ti se kroz tu pristrasnu i nikakvu emisiju ipak "obraća država". I to samim tim ima težinu. međutim, i kroz B92 ti se neko obraća, za njihove info emisije se ne može reći da su nepristrasne i sterilne, i zato to gledaju samo malobrojni koji se sa tim slažu.
Ukratko rečeno, šta ti vredi što u DANASu imaš super komentar o tome zašto je rat nepotreban & besmislen, kada ti POLITIKA zapravo dnosi životnu činjenicu da rat počinje i piše koji ti je ratni raspored.
B92 ne treba da bude POLITIKA. Ali, ne treba da bude ni DANAS. Treba da bude nešto što u Srbiji ne postoji a to je komercijalni medij koji će svoju komercijalnost u informativnom programu bazirati na objektivnosti, nepristrasnom izveštavanju i interpretaciji vesti. I kada B92 bude takav-tada će im i info emisije biti gledane i zaista dobre.
Dotle, one ostaju samo za ljubitelje i poznavaoce.
Konačno, najgledanija emisija na B92, UTISAK NEDELJE, prvo nije njihova produkcija, drugo, nisu je oni izmislili. O toj emisiji se zaista i ne može govoriti kao o nečemu što ima ikakve veze sa B92 osim š5to se emituje na tom kanalu.
Kad je reč o VELIKOM BRATU, tu je B92 napravio fatalnu grešku. Naime, VELIKI BRAT je idealan program za emancipaciju i nametanje neke male televizije koja polazi od nule, tipa Avale.
Time bi ta televizija uspela da prosto bude upisana na daljinskom upravljaču i da se nađe u svesti gledalaca. B92 je to već imao pre VELIKOG BRATA. Skokovi u rejtinzima koje su imali, koji su znatni, ali nikoga nisu ugrozili, u suštini, prođu sa završetkom ciklusa, i što je još važnije, nastupa i neka vrsta pada gledanosti u odnosu na raniji nivo.
Dakle, B92 se u odnosu na Emotionove programe poneo kao neki mali početnički medij, a to je u velikoj meri i zato što ga vode ljudi koji ne umeju da prave televiziju.
Uostalom, da je VELIKI BRAT dobar za neki ozbiljan medij, uzeo bi ga Pink u Srbiji. Međutim, Pink ga emituje samo u Crnoj Gori i Bosni pošto tamo nema toliko prava za strane serije i filmove, i tamo je u oštrijoj borbi sa tamošnjim televizijama.
Kad je reč o dramskom programu, B92 je još uvek daleko od Vučelićevog RTSa koji je proizveo OTVORENA VRATA, pa čak i od Milanovićevog RTSa koji je snimio GORE DOLE.
Kad je reč o muzičkom programu, B92, ne samo da je daleko od Vučelićevog RTSa koji je imao na drugom programu za doček Nove 1993. godine višečasovni program baziran na BRZIM BENDOVIMA SRBIJE, na 3K za doček Nove 1995. godine DVA SATA KVALITETNOG PROGRAMA nego je čak iza i 3K koji je u vrme pokojnog Stefana Grubača imao VJ Sate, DODATNO UBRZANJE, itd.
Dakle, B92 je iza svih vidova relativno profesionalne televizije koji su postojali na ovim prostorima.
O Kulturnoj redakciji da ne govorim. To ne postoji. To jest postoji YELLOW CAB, guess what, opet eksterna produkcija! B82 nema emisije o kulturi. Nema emisiju o filmu. O pozorištu da ne govorim.
Sa serijom VRATIĆE SE RODE koja se dešava na selu, i koja bi se mogla nazvati SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA ZA IZDAJNIKE, sa novim ciklusom MILETA u kome će nešto pisati i Biljana Srbljanović (thumbs up) ali će se pojaviti i Miki iz Kupinova (?), B92 nam nudi sigurno nezaboravan dramski program koji će verovatno preuzeti neku porciju hejta koju sada dobija VELIKI BRAT.
Što se ostalog tiče, biće popunjeno očigledno raznim koještarijama, i B92 će se sve manje razlikovati od drugih neukih medija.
Hvala na iscrpnom i kvalitetnom komentaru. Moguće je da sam bio nešto blaži ali za to ima više razloga. Pre svega, ma koliko bio protivnik "minulog rada" kao argumenta ipak je B92 odradila lavovski deo posla u prošlosti i dala veliki doprinos razbijanju mraka. Takođe, ma koliko nas nervirao disparitet onoga što su sada i onoga što su mogli da postanu ipak mislim da su još uvek za koplje ispred svih na polju sporta, informative i da jedini koliko-toliko pribegavaju istraživačkom novinarstvu.
Ne bih samo da dođemo u situaciju kao sa Đinđićevom, pa čak i Živkovićevom vladom. Dok su bili na vlasti ništa im nismo praštali, kritikovali smo ih, često s pravom, kao da smo pre njih imali kabinet Ulofa Palmea, a ne Milošević-Šešelj diktaturu. Tek kada su nestali i došli ovi "fini i pošteni" DSS-G17-NS shvatili smo šta smo izgubili i koliko smo zakočeni.
Prošetaj malo kanalima, ne samo TV, nego i radio (tek je tu situacija tragična) i shvatićeš kako bi izgledalo kada bi devedesetdvojka nestala iz etra. Naravno da bi se brzo navikli, mi smo dokazana stoka ali ipak bi ostala osetna praznina, kao nakon amputacije nekog ekstremiteta. Ja još uvek osećam "fantomski bol" zbog Đinđića, Stojana Cerovića i Naše Borbe.
Druze Marko,
Hvala sto ste drugu Bevcu lepo saopstili da se mane B92, stvarno mogu da se pridruzim uvodu "Bio si preblag prema devedesetdvojci. Zaista ne vidim razloge za to pošto nema ničega tamo, ni što bi se for old times sake moglo uzeti kao razlog za odbranu.". pa i potonjoj analizi, nesvrsishodno bi bilo bi bilo siriti je, zatim dalje, Ivanu zelim da proba da povremeno iscitava Cerovica kad ga uhvati fantomski bol, jer lekari kazu da se jakim novim bolom neutralise postojeci....i da pazljivo motri i prati sta nadolazi u bujici...
Draga Marija,
izvini ako sam razočarao "preblagom" analizom trenutnog stanja i kretanja na B92. Jedna od stvari koje je D pametno izrekao je i detalj od stavu i navijačkom načinu rada. Mada mi blog dozvoljava imanje stava (čak je po meni i preduslov) ja se zaista trudim da ne budem pljuvač/navijač i da me loše stvari ne učine slepim za one dobre.
Bujicu pratim, ne brini, ali ne plašim je se...više me brine ono blato što posle ostane.
Dragi Ivane,
Cenim ja korektan stav i odanost ideji, no vreme leti(ne samo da je novac), svakog trenutka se nesto dogodi o cemu zelimo da cujemo od pametnih ljudi. Na temu B92 mozda ce biti jednom nesto novo, oni sada ne cuju svoju (staru vernu)publiku i ne vide ko im je nova publika, ne moze im se pomoci, jer zavisnik mora sam da pristane na lecenje i da se mnogo potrudi. Podrsku im necemo uskratiti kad ugledamo neki znak otreznjenja.
Ali vidim da stizes da citas:), hvala na preporuci.
"Ne bih samo da dođemo u situaciju kao sa Đinđićevom, pa čak i Živkovićevom vladom. Dok su bili na vlasti ništa im nismo praštali, kritikovali smo ih, često s pravom, kao da smo pre njih imali kabinet Ulofa Palmea, a ne Milošević-Šešelj diktaturu. Tek kada su nestali i došli ovi "fini i pošteni" DSS-G17-NS shvatili smo šta smo izgubili i koliko smo zakočeni."
ZASTO SE MI, VI, ONI /SRBI ZADOVOLJAVAJU MALIM. TREBA IMATI GRANDIOZNE IDEJE. NE TREBA NAMA NI VASKRSLA DJINDJICEVA, NITI ZIVKOVICEVA VLADA, KOJE NISU USPELE DA SE FOR REAL OBRACUNAJU SA DB/OM I MAFIJOM. NAMA TREBAJU LJUDI KOJI MOGU I HOCE. VLADA CIJI JE PREDSEDNIK CEDA JOVANOVIC A MINISTAR POLICIJE BEBA POPOVIC. TREBA NAM NAJBOLJE STO OVA ZEMLJA IMA...A NA CELU MINISTARSTAVA MEDIJA I KULTURE? MOZE BEVC, MOZE MARKO, MOZE CAK I DANILO ( AKO BUDE DOBAR ). A UVEK MOGU I JA. PONOVO.
VAS VERNI J.DJ.M. TITO
I JOS NESTO, STO SE MEDIJA TICE, NIKAKO SE NE SMEMO ZADOVOLJITI "OBRISIMA" URBANOG NA b92.
HOCEMO HRT! HOCEMO ACU (srbina, sto rece pijani vo A.T. ) I "NEDELJOM u 2". HOCEMO "NA RUBU ZNANOSTI", "SPICU"
ILI BAREM JRT/TVB KINO OKO.
+ MENI JE PINKOV DNEVNIK SUPER. UBIJTE ME, ALI TAKO JE.
Agit Pope :)
hvala na komentarima, ma koliko intimno bio sklon revolucionarnim metodama nekako se plasim da cemo morati da sacekamo dugi i zamorni proces evolucije da obavi svoje.
6. oktobar nikada nije osvanuo, banditi se nisu zaljuljali na Terazijama, SPS-u i SRS-u nije dozivotno zabranjeno bavljenje politikom...a sve to jer su njihovi naslednici zeleli da imaju isti komoditet kao i njihovi prethodnici, dramatican raskid sa proslocu bi znacio da oni sada moraju ozbiljno da rade, a ne da samo malo manje kradu od Slobe and co. pa da ispadnu ok.
Svaki narod ima elitu kakvu zasluzuje, mi posebno.
Pinkov dnevnik je dobar ako imas nizak pritisak ili si na "spustacima". U svakom drugom slucaju izgleda kao usporeni film.
Ako ćemo pravo, narod koji da više glasova Ivici Dačiću nego Čedi Jovanoviću ne zaslužuje previše dobrog, ali isto tako ništa naročito ne zaslužuje ni narod u kome se Milutin Petrović posmatra kao ozbiljan politički posmatrač.:) Mislim, čovek je ipak na prvim višepartijskim izborima glasao za Šešelja.
No, sad šalu na stranu, ja bih se osvrnuo na NACIONALNI DNEVNIK. Ta emisija je jedan vrlo zanimljiv fenomen.
Kada je NAZI DNEVNIK počinjao, oni su mislili da će zaista moći da uđu u ozbiljan duel sa RTSovim DNEVNIKOM. Međutim, to im nije uspelo, i RTSov DNEVNIK je prevladao. Od tog trenutka, na tom DNEVNIKU se nije previše radilo na fine-tuneovanju koje bi prirodno usledilo, niti se u budžetskom smislu išta pomerilo. I to se naravno u tom DNEVNIKU vidi.
Jedini od DNEVNIKA koji ima relevantnije rejtinge jeste onaj koji vodi Neša Ristić nedeljom.
Međutim, meni je u toj priči zanimljivije nešto drugo. Naime, prvo odabir voditelja. Objektivno gledano, to su sve second bananas sa starih državnih DNEVNIKa gde su prve zvezda bile momčine poput Gorana Milića. No, hajde da kažemo da su i ovi u ONO vreme bili vrhunski voditelji, opat je zanimljivo to da su odabrani ljudi koji su bili simbol DNEVNIKA u vreme koje se, barem nominalno, smatra epohom represije, bez slobode medija. I sad šta je ideja iza njihovog angažmana?
Meni liči da bi slogan mogao biti, "Naš DNEVNIK prave ljudi koji su vas najlepše lagali."
I na tom nivou Pinkov DNEVNIK je zapravo jedna pop-kulturna forma, gde ikone iz medijskog kolektivnog nesvesnog dominiraju nad konceptm kredibiliteta informacija.
U tom smislu je još zanimljivije da je Pinkov DNEVNIK, iako tehnički najneveštiji, zapravo najapolitičniji i najmanje pristrasan, upravo zato što je Pink svesno komercijalna televizija.
Dobra opaska za Milutina, obavesten si preko svake mere :)
Pinkov dnevnik je uslovno receno zaista nezavisan...politicki ali ne i komercijalno pa je komicno kada kao bitnu vest donese najavu premijere nekog Tuckovog filma, a svi znamo ko je urednik filmskog programa.
Moras da napravis reportazu o lepotama Besnog Foka.
Zare, ti si neunistiv.
Постави коментар