Već sam više puta spomenuo sopstveni spisateljski rad u domaćim štampanim medijima, u mom profilu možete saznati više o tome. Kako ovih dana obeležavam deset godina (ako me pamćenje ne vara) od kako sam pobedivši na XZ konkursu za nove autore umalo doživeo srčani udar kupivši novi broj i videvši svoj tekst u njemu, rešio sam da napišem nešto i tome.
Od tada sam radio za mnoge magazine, uglavnom više ne postoje (prokletstvo Ivana Bevca?) ali zajedničko im je to da sam uživao pišući za njih i da su mi gotovo svi ostali dužni novac za poslednji objavljeni broj. Ali to je cena rada u ovoj zemlji, ko očekuje da će lepo i sigurno živeti od pisanja u Srbiji promašio je zemlju ili profesiju...iii oboje.
Trenutni angažman sam sveo na tri magazina, najzastupljeniji sam u Yellow Cab-u gde imam zaista veliku slobodu u izboru tema i njihovom tretiranju. Filmske, književne i strip kritike, intervjui, ankete...zaista šareno rekli bi jedni, način da se ostane svež rekao bih ja. O Yellow Cab-u više kada izađe novi, junski broj.
Prisutan sam još i u dva magazina Attica Medie, Playboyu i Graziji.
Urednički tim Playboya Perica Gunjić i Marko Vidojković uspeo je da preporodi srpsko izdanje ovog magazina koji je dok je bilo u vlasništvu Evropa pressa dotakao dno. Prvo je u startu, iz nikom znanih razloga, za urednika postavljen potpuno nekompetentan čovek i desetine hiljada onih koji su kupili prve brojeve ubrzo su odustali. Usledio je pokušaj sa Duškom Jovanić koja, i pored svog velikog iskustva, nije uspela da uradi ništa i čak je poslednji broj pod njom obeležio skandal sa duplericom na kojoj se našla low budget hard core sirotica čiji raniji "erotski" dometi uključuju i golden shower seanse pred kamerama lokalnih porno entuzijasta. Usledio je transfer brenda u Atticu, promena ekipe i lagani comeback. Nakon više od godinu dana rada Playboy se transformisao u prilično ozbiljan magazin, tekstovi su sve zanimljiviji, izbor tema aktuelan, ćirilica kao pismo više nego uspeo potez, a ekipa koja trenutno piše za P. je jedna od najjačih na ovim prostorima. Urednički tim ovih dana putuje u Meksiko da predstavi revival Playboya u Srbiji, zaslužili su i taj put i to priznanje, odradili su nešto najteže u izdavačkom biznisu, uspeli su da podignu prethodno gotovo upropaštenu novinu.
Angažman u Graziji usledio je kao logičan nastavak saradnje, mlada urednica Katarina smatrala je da bih se ja uklopio u njihov fazon i, ma koliko ja lično imao otpor prema lifestyle i beauty magazinima za žene, ovo sam shvatio kao šansu za malu subverzivnu delatnost, ok, neću pisati i novim albumima Rammsteina ili Mansona ali ću im skrenuti pažnju na neke njima prihvatljivije, a takođe kvalitetne bendove i izvođače. I ovde uživam veliku slobodu, naravno, svestan sam kome se obraćam pa to diktira izbor ali je stil više manje isti, kao i poruka: slušajte dobre stvari.
Današnja srpska novinska scena je na prilično niskom nivou, još uvek su na sceni asovi iz 70tih i 80tih, jako je malo nas koji smo ponikli tokom 90tih kada je pisanje zaista bilo ćorav posao, često i opasan po život, a nove generacije pristižu, ali vrlo sporo. Za razliku od hrvatske koja je uvek negovala taj kritični stav, kako na TV-u, tako i kroz svoje dnevne novine i magazine, ovde su udvoričko novinarstvo, ortačka kritika i podmićena kolumna stvorili situaciju da će svako ko pisanju pristupi iole ozbiljno, sa žarom, bez ikakve druge ideje osim da pokuša da čitaocima proširi vidike, a poseduje uz to i izvestan talenat, skrenuti pažnju na sebe. Užasno nedostaju jedna jaka urbana i polemički nastrojena dnevna novina (hibrid Blica i Naše Borbe)sa print runom od preko 100 000, ozbiljan nedeljni magazin (srpski Globus?)sa tiražom od 30 000 primeraka i pop kulturni mesečnik kvaliteta Ritma, XZ i OK magazina koji bi izlazio u tiražu od barem 15 000. Onaj ko to shvati i bude imao mogućnosti da tako nešto lansira i održi, a bude i dovoljno svestan da takav projekat podrži kroz odličan web portal, jaku kampanju i školu novinarstva u kojoj bi se regrutovali mladi talenti, vrlo će brzo profitirati. Takav projekat bi ubrzo postao srpska medijska imperija sa snažnim političkim i kulturnim uticajem, kranje je vreme da kvalitet izađe u prvi plan i da se ozbiljni, kvalitetni novinari koji imaju ideju, ujedine i poguraju ovu tabloidnu Srbiju napred. Situacija je sve samo ne dobra, ali takvo okruženje pruža mnogo više šanse za proboj, kada je more mirno i mrtvo svaki malo veći kamen ga može poremetiti, a ja ovde pričam o ozbiljnoj buri. Jedino je pitanje ima li ovde dovoljno kvalitetnih novinara da svakog dana, svake nedelje i svakog meseca stvaraju kvalitetna štiva za već prilično požutele čitaoce i vrate ih na pravi put? Mislite o tome.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
7 коментара:
Bravo, sasvim neudvoricki, ponovicu BRAVO!Sigurna sam da je ovo samo pocetak i da je moguce ostavriti bar nesto i sto skorije od navedenih postulata kako dobiti novine koje mogu da se citaju od prve do poslednje strane-ovakvi blogovi su test-pronadjite se u kvalitetu i sluhu za profesionalno, objektivno, aktuelno i s stilom interpretiranje stvarnosti i vise od toga, stavrajte buducnost u kojoj ce se vas glas ceniti, a sud uvazavati. Da li ima bar 10 takvih glava u Srbiji?
Mislim da si potpuno u pravu kad kažeš da je vreme za novu svežu ekipu sa zdravom greenfield investicijom koja bi prodrmala učmale gledaoce/slušaoce/čitaoce nečim novim, kvalitetnim, nenapadnim u seksualnom smislu, jer je to otprilike 90% onoga što se nudi nama na medijskom nebu Srbije. Od RTS koji po ključu dozira obrazovni program, kvizove i reklame do bestidnih televizija pinkovske(komercijalne) orijentacije od čijeg programa i milje na tv-u nije više beo. Što se novina tiče zbog tog tvog prokletstva nestadoše neke dobre novine koje sam čitao (XZ), Blic je mnogo lakše čitati online nego da ruke oblažem olovom, jedino taj Yellow Cab da stignem da čitam pre nego (ne daj Bože) propadne. Da bi neko "rasturio" tržište sa nečim novim, ozbiljnim, kvalitetnim mora računati da će raditi prvih nekoliko godina bez profita, jer zaboga ubedljivo najveći tiraž ima "24 sata" koji je besplatan. Da bi srbina odvukao od nečeg što je džabe, moraš ga bombardovati reklamama i otvarati mu nove vidike. Ti najbolje znaš da postoje i izdavači kojima je lično zadovoljstvo iznad profita kao što je "Beli Put" čiji boss neizmerno uživa u svakom novom broju, a siguran sam da nema neku zaradu. Ali ako sretnem nekog investitora raspoloženog da sune pare u srpsku medijsku scenu, ne brini uputiću ga na tebe, ko zna? Izmedju ideje i realizacije stoje samo pare. Ciao
Drago mi je da mislite da ima mesta za ovako nešto u Srbiji. Ima li 10 glava? Ja verujem da ima, čak poznajem bar 5 takvih, a svako od njih poznaje još 5.
Život bez profita teško funkcioniše, Beli put nije najsrećniji primer jer vlasnik je izuzetno sposoban čovek koji je novac stekao u drugom biznisu pa može da se posveti entuzijazmu, mada, da stvar bude još bolja, izgleda da je postigao da Beli put sam sebe izdržava.
Moje je mišljenje da kvalitet mora da uspe, takve novine bi svojim kvalitetom bile komercijalne, na relevatnom mestu ozbiljne firme vole da se oglašavaju, a čitaoci vole da takve novine kupuju. Samo treba naći pravu meru, ne dozvoliti oglašivačima da utiču na uređivačku politiku i ne podilaziti čitaocima već ih prosvetljivati.
U vremenu kada su podaci svima dostupni preko neta šansu upravo imaju ozbiljne kritične novine u kojima će relevantni ljudi iskazivati svoje stavove i otvarati nove vidike hiljadama zainteresovanih.
24h je samo naizgled koncept budućnosti, čvrsto verujem da će takva vrsta novina uščeznuti za nekoliko godina kada broj redovnih korisnika interneta poraste na preko 70% stanovništva.
Da kada se to desi onda nece ni biti potrebno stampano izdanje, jer kada 70% ljudi iz Srbije budu bili na internetu, jedan deo ce sigurno posecivati Popboks, vise nego sto to rade sad, koji se barem trudi (tesko da budem objektivna, posto sam i sama jedna o tih koji se trude) da ima svakodnevno nov i relevatan sadrzaj. Plus, kako budu ljudi imali brzi net, odgovarace im tekst sa linkovima, video i audio sadrzajima. Koliko su vazne recenzije NME-e, Uncut-a ili Rolling Stona, mozda je Pitchfork daleko vazniji u danasnjim okvirima.
Popkitchen, ne potcenjuj ljudsku potrebu za štampanim materijalom...taktilna opsesija ili već šta, ali kada je nešto iole ozbiljnije od čiste informacije i duže od par šlajfni ja volim da ga "obradim" zavaljen u fotelju ili krevet, čitajući sa hartije.
Naravno da su dani gigantskih tiraža za nama međutim hiljade i desetine hiljada su još uvek moguće.
Ja licno nikako ne potcenjujem, posto i sama imama kolekciju svih brojeva XZ (ok, ostavila sam je mladjem bratu da se obrazuje), plus gomilu nekih stranih novina. Ali cini mi se da ljudi koji to prate vise od mene ne veruju da je moguce izdavati casopis te vrste, koji bi se bavio fenomenima pop kulture malo analiticnije i detaljnije od recimo Yellow Caba, koji inace super obavlja svoju funkciju.
Ja mislim da je moguće, Yellow Cab čak prevazilazi svoju osnovnu nameru (pametan gradski vodič) upravo zbog toga što mora da pokriva i taj nedostatak, ali i da "istrpi" nas kulturološke skribomane :) koji nemamo gde drugde da se izrazimo.
Doduše, da bi takav magazin o pop kulturi postojao i prodavao bar 10tak hiljada primeraka YC bi morao da ima 5 puta više čitalaca nego sada ... al dobro, doći će i to vreme.
Постави коментар