Ne, nisam pripadnik one ogromne grupacije mrzovoljnih stanovnika zemlje Sorabije koji bez kave i cigare ne mogu oči da otvore, mrzovoljni su, nadrndani i ne priznaju početak dana bez crnog napitka i par nikotinskih štapića.
Kada sam definitivno ostavio pušenje i ritual crne kafe se izgubio, na poslu obično "tresnem" jedan nesić i to je to. Međutim, nisam imun na paklenu kombinaciju gustih čokoladiranih kafa, raznih Moka, Mokaćina, Dabldačova, Krem kafa i dobro dizajniranih kafea, ali i efekta hoda kroz grad u društvu kartonske čaše.
Kako mi je office u centru centra (Obilićev venac) onda su mi mesta tipa Greenet i Coffee dream na par minuta hoda te je održavanje zavisnosti neminovno. Lepo je popiti neku srednju moku ujutru, u bašti, ulica sveže oprana, sunce još uvek pitomo pušta svoje zrake, listaš novine i razmišljaš kako filmovi ipak nisu 100% laž, eto, i ti tog jutra proživljavaš svoj komadić filmskog jutra... ili, samo svratiš i pokupiš neku od kafa za poneti, walkman (Sony Ericsson) svira jutarnji soundtrack (Klaxons), naočare za sunce kriju da si još sanjiv dok lebdiš kroz Knez Mihailovu ka novim radnim pobedama. Jasno ti je da nije stvar samo u kafi, da su ti uz nju uvalili i fazon, stil, way of life...you name it. Ali si nemoćan jer si odrastao uz pop kulturu koja te filuje scenama iz Starbucksa, Coffee republica i sličnih lanaca koji su već već godinama teme ozbiljnih proučavanja, a broj knjiga na temu "kako su uspeli" je već impozantan. Starbucks čak postaje opasan igrač i u muzičkoj industriji, ali o tome nekom drugom prilikom.
Pošto su Beograđani, ako je suditi po uspehu i širenju domaćih lanaca koji prave daleko bolju kafu od spomenutog američkog mogula, sve skloniji promeni navika koja bi se mogla nazvati i konačnim skretanjem od otomanskog ka austrougarskom carstvu, u najavi je još čitav niz sličnih kafeterija. Speak Easy, otvoren na mestu nekadašnje kafane Domovina u Bulevaru je sjajno dizajniran prostor, imaju veliki izbor napitaka ali im je kafa blago rečeno užasna. Grand kafa uskoro otvara svojih nekoliko punktova, prva dva u Knezu i Vasinoj (međusobno udaljeni 100 metara), a šuška se i o Miškovićevoj zainteresovanosti, mada bi to verovatno rezultiralo kafeterijama od 500kvm u kojima bi mogli da pijete samo neku Deltinu kafu i čajeve...a vi sad zamislite kakav bi to ukus imalo :)
Moj srednji mokaćino se polako hladi, valjda je to znak da sam se raspisao preko svake mere. Ali dobar je, naročito kada je jutro ovako sveže, a sunčano i ljudi po ulicama još uvek nesvesni da je vikend prošao i da im valja odtaljigati novih 5 dana.
Dobro jutro.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
17 коментара:
ja ne volim kafu. mada volim dabldac, na primer. nikad se ne setim da pijem kafu. kafa me je uvek podsecala na neke zene-komsinice koje se kao nalaze i tracare uz kafu. slike iz detinjstva se tesko menjaju. ipak, kad otputujem negde, i vidim onaj starbaks znak, odmah ulazim, uzimam bilo sta. ima nesto privlacno u tom znaku, nemam pojma. isto kao i one krofne (dunkin' donuts). s tim sto su mi krofne strava, a kafa i ne bas. zato je meni najbolja stvar u vezi sa kafom serija gilmore girls. volim kad detalji postanu koncept.
Kafa za poneti je definitivno postala modni detalj, kao I-pod na primer.
Starbucks je definitivno odradio deal sa đavolom jer i ja uvek udjem...kafa im je shit al su zato brownies prva liga!
brownies su precica do pakla, koliko su dobri.
A muffins su vrata pakla...naročito oni sa borovnicama.
mmmm... kafa... ja sam od onih koji ne mogu da zamisle svoj dan bez nje. a čak nemam ni ritual vezan za kafu, ništa tipa, skuvam je (volim kakvu god, filter, nes, crnu, ili one aromatične), pa sednem i kontempliram nad sobom... ma jok, ja je pijem usput dok radim, čitam, gledam tv...
nego, svi ti lanci svetskih kafeterija imaju jednu zajedničku stvar, a naravno zahvaljujući amerikancima, sve mora da bude extra large, pa čak se i najmanja kafa zove tall coffee. a i zajedničko im je što su stvarno lošeg ukusa, od silnih sastojaka koji su u ponudi završite sa neviđenim bućkurišem u ruci...
i još nešto, što je veća kafa, to je povoljnija cena - amerika je čudo.
biće mi žao kad i ovde puste svoje pipke, jer se bojim da konkurencija ne natera ljude iz greenet-a i coffee dream-a da se utrkuju s njima, ne po kvalitetu, koji je neosporno na strani domaćih ugostitelja, već po kvantitetu.
ipak, teši me jedna stvar, ne treba potcenjivati domaće tržište, mislim da ovde ljudi znaju da cene dobru kafu.
a kad ste već spomenuli brownies i muffinse, sad ih ima i u greenetu i stvarno su odlični.
ovi bi onda bili dugme na daljinskom upravljaču kojim se otvaraju vrata pakla...
Probao prekjuće brownie u Greenetu, dobar je, zaista, samo .... nekako...mali B-)
slažem se za kafu...ali kod kolača size matters!!!
nisam uopste probala te iz grineta, prvom prilikom uzimam (na vasu odgovornost:) ). sad sam se totalno primila.
Nećeš se pokajati :)
Ja ne pijem kafu uopste, jednom sam probao "tursku" i nije mi se svidelo.
Volim hladni nes, sa sto vise slaga, ali trenutno sam na dijeti :)))
Kombinacija dobre crne kafe sa dobrim pravim slagom je u stvari najbolja. Najbolju sam pio u kafeu Buldog u Zagrebu...naravno Franckovu.
Za brownies i muffins sa cokoladom preporucujem Speak Easy, mnogo bolji od Greeneta plus 5 dinara jeftiniji. Ja sam se navikla na Greenet kafu, cak sam jedno vreme kupovala njihovu mesavinu za espreso, bila mi je bolja od neke italijanske.
Inace glasam za kafu i to 2 do 3 puta dnevno. Meni je najvise odgovarao espreso koji sam pravila u specijalnom lonchetu (iz dva dela sa filterom), low-budget verzija za one koji vole napitak, a ne mogu da priuste citav aparat (btw. esspresso apart je trenutno nezaobilanzni poklon za svadbe). Tu stavim duplu dozu i jako malo mleka. Nazalost jednom sam ga ostavila na ringli predugo.
loveless, kafa koju piju gilmorice je filter, to ameri drze po ceo dan onako da se greje, meni je ukus uzasan, pre bi pila tursku.
Super post o sjajnoj (i veoma inspirativnoj temi).
eh, zaboravih one more thing. Kad vec spomenu Miskovica on trenutno ima neki beef sa Nestle-om, hoce da ih istisne sa trzista ili sta li, anyways u Tempu ili Maxiju se vec izesno vreme ne prodaje Neskafa. Kad trazis, ljubazne prodavacice ti nude Tchibo kafu, koju bi mozda probala, ali kad nema ono sto tacno trazim, onda iz inata necu.
Vidiš ti to...interesantan podatak, Nes je meni nekako postao suviše industrijski..mnogo više volim Jacobs i to zeleni, mada je i gold ok.
Mišković je udario na ozbiljnog igrača Nestle je gigant ogromnih razmera kome nije strana prljava igra.
ne znam za muffins i brownies u Speak Easy, baš ću otići da probam, verujem da su ok, mada je kafa tamo užasna.
evo, mišković otvara prvi Costa Coffee krajem jula u Njegoševoj, pa na Bulevaru pa u Delta Cityju itd.
biće zanimljivo gledati kako će da nastupe na tržištu. ne sumnjam, agresivno :)
e, ali samo moram nešto da kažem: kombinacija crne (ako si ivane mislio na tursku) sa mlekom, šlagom i sl. je po želudac najgora stvar koju možeš da mu učiniš. kada popiješ tursku kafu, popiješ i malo soca, a želudac ne može tek tako da svari mleveno zrno kafe, i počinje više da luči želudačnu kiselinu, ako uz to uneseš i mleko, nastaje mali kamen u stomaku... ili kiselina...
ali, dobro, nemaju svi osetljiv želudac :)
Jedna je Nes. Sa malo vode, malo secera i puno mlijeka.
Strvarno odlicna tema!
I meni se cini da se ovde polako gubi onaj nas stari osecaj za kafenisanje sa drustvom... to nije dobro, ali..
ove kafice iz coffee dreama stvarno imaju odlican ukus! nedoumica?
buduci da radim neko istrazivanje o ovom fenomenu, voleo bih da porazgovaram sa vama o tome .
Ako ste zainteresovani da mi se javite ovde je moj imejl, posto ja Vas ne mogu nigde na pronadjem na internetu.
O vise detalja u pismu!
Havala unapred!
Dragan
Dragane, nisam uspeo da vidim gde je vas mail. Moj je ivanbevc@hotmail.com pa se javite.
pozz,
Ivan
Постави коментар