MALA BARA MNOGO KROKODILA

Ovde ne želim da komentarišem aktuelnu privatizaciju velikih srpskih sistema, naslov se odnosi na veliki broj koncerata koje Beograd i Srbija imaju u ovom periodu i ta učestalost polako odnosi prve žrtve. Kaiser Chiefs su mlad bend sa svega dva studijska albuma od kojih je prvi jako dobar, a drugi solidan, i reklo bi se da je Arena za njih prevelik zaloga, usuđejem se reći bila bi i u mnogo većim i bogatijim državama.
Ovo kažem samo zbog toga što su spomenuti razlozi doveli do toga da sinoć u Areni bude svega oko 4000 ljudi, od toga 2 hiljade sa kupljenim kartama i druga polovina koja ih je dobila na neki od mnogo načina (dali krv, zvali B92, kupili Blic...). Koncert nije bio loš, naprotiv, momci dobro sviraju, imidž im je pravi britanski rokerski, nekoliko velikih hitova (I predict a riot, Modern Way, Everyday I love you less and less, Ruby, Oh my God) izazvali su delirijum u publici koja gotovo da nije spuštala ruke i prestajala da peva sa njima. Takođe, pravo je uživanje gledati koncerte u tom prostoru, dobra akustika, sjajna ventilacija kao dva uslova nikada se nisu našli u isto vreme na istom mestu u Beogradu do otvaranja Arene. Jedina je šteta što 4 hiljade ljudi jednostavno ne mogu da naprave atmosferu kao 15 000, a da su KC svirali na Exitu bilo bi i svih 30 000 gledalaca. Ipak, poštena svirka, kao da nas je bilo bar tri puta više i žal što ovdašnji organizator nije imao nerv da uz njih dovede još neki bend (danas nastupaju sa Placebo i Queens of the Stone Age u Zagrebu na prostoru za 15tak hiljada ljudi) i tako privuče još posetilaca.

Izbor predgrupa bio je, blago rečeno, čudan. Ako Dža ili Bu i mogu da prođu makar svojom energijom (nastupili prvi pred 1000 ljudi) onda je postavljanje Block Out-a kao druge predgrupe pokazatelj ozbiljnog nepoznavanja materije.
Mita i kompanija, odlučni da ne odstupe ni pedalj publici su servirali splet svojih sporih i depresivnih pesama koje funkcionišu u mraku teenagerske sobe, ali ne pred nastup benda kakav je Kaiser Chiefs. Naravno, doživeli su debakl, a to se moglo izbeći da je data šansa klincima čiji zvuk je mnogo bliži brit pop roku, klincima kojima bi ovo bila lepa odskočna daska za dalju karijeru (pogledati kompilaciju Jutro će promeniti sve), a ne gurati islužene bendove koji se pri tom, stilski nikako ne uklapaju u glavni program.

Dobar koncert mladog benda u naponu snage, od prošlogodišnjeg briljantnog nastupa Franz Ferdinanda na Exitu nismo imali priliku da vidimo tako nešto. Jedino što bi bašta SKC-a bila daleko adekvatnije mesto koje bi taman odgovaralo njihovoj popularnosti u Srbiji.

Neka se pripreme The Cult.

p.s. retko fin svet bio je sinoć na koncertu.