Ako još uvek niste prošetali Kalemegdanom i pogledali fascinantnu izložbu Zemlja viđena očima neba francuskog fotografa Jana Artisa Bertrana bolje požurite jer nakon jučerašnje vesti možda nećete još dugo imati vremena da je vidite. Pazite sad:
Domaćini izložbe Jana Artis Bertrana "Zemlja viđena očima neba", Francuski kulturni centar (FKC) i Sosijete ženeral banka, uputili su apel posetiocima Savskog šetališta gde je izložba postavljena, da ne ostećuju panoe.
U Beogradu je oštećeno pet od 120 panoa izložbe koja je postavljena 8. juna na Kalemegdanu.
Organizatori su u saopštenju za javnost ponovili da je izložba koju Beograđani mogu pogledati prethodno izložena u 100 gradova širom sveta i dok se ni u jednom od njih nije desio incident, a u Beogradu je nakon samo 11 dana, oštećeno 5 fotografija.
Oštećene fotografije su: "Ljubavna parada u Berlinu", "Klanica kod Nju Delhija, Indija", "Četvrt Šindžuku, Tokio", "Ribarske mreže u luci Agadir, Maroko" i "Šuma u jesen u oblasti Šarlvoa, Kanada". Neki od ovih panoa su izgrebani ključevima, dok su na nekima gašene cigarete.
"Pošto fotografije nisu uništene, već samo oštećene, nismo ih uklonili sa izložbe, ali ukoliko se nemar građana prema ovim umetničkim delima nastavi, možemo da se nađemo u situaciji da budemo jedini grad u svetu gde će izložba biti povučena pre vremena", navodi se u saopštenju.
I šta reći? Ako je reakcija primitivaca na Ljubavnu paradu i mogla biti očekivana (a postavljanjem par čuvara vise i sprečena) šta je tim teško opisivim primercima ljudske vrste toliko bolo oči kod Ribarskih mreža, to što su ribari Muslimani? Ili im toliko smeta prenaseljenost u Indiji i Japanu pa su osetili potrebu da se obračunaju sa tim nekontrolisanim priraštajem kroz gašenje cigareta na fotografijama. Da li gase cigarete i na koži devojaka koje nemaju razumevanja za njihovo udvaranje i na svojoj deci kada dovedu pod znak pitanja njihov autoritet?
Nekako mi se čini da ne postoji dan kada nisam bio posramljen nečim u ovoj zemlji. Ja sam verovatno već upao u taj naopaki trip pa (za razliku od onih kojima je sve potaman) prosto tražim dokaze koliko smo posrnuli, ali fakat je da nikada ne moram predugo da tražim, nešto stalno doleće i udara me u lice.
Šizofrenost se prenosi na sva polja, ma koliko juče bio obradovan igrom i pobedom mladih fudbalera pogled na mandrile u Ratko Mladić outfitu mi je upropastio užitak. Koliko će mi tek presesti eventualna pobeda kada se "mladost Srbije izlije na ulice" da to proslavi uz neizbežne ode Ratku i Radovanu, a pošto je u pitanju sport prognoziram i dosta polomljenog inventara.
Destruktivnost nam je još jedna loša nacionalna osobina, kada je sitni požarevački bankar izjavio da "umemo da se bijemo" nije bio u pravu što su dokazali i silni izgubljeni ratovi, ali je pokazao kako razmišljamo. Kada malo dete nešto ne može da uradi ono postaje nervozno i često reaguje besom i rasturanjem onoga što mu je pod rukom. Stepen infantilnosti u kome se ovo društvo nalazi alarmantan je. Zamajavajući se borbom za "nacionalni interes" hipnotisani od strane nacionalne televizije stekli smo potpuno naopaku sliku o svetu koji nas okružuje i o nama samima. Čim se pojavi bilo šta što može da ukaže na to koliko je svet velik i lep, šaren i raznovrsan, koliko je odmakao dok smo mi bili zagledani u sopstveni pupak i koliko smo mi zarasli, prljavi i odrpani poput čoveka koji je 15 godina proveo na pustom ostrvu, u nama se rađa želja da im "pokažemo". Šta da im pokažemo? Da smo narod koji serijske poraze i bedu mora da kompenzuje kroz suštinski nebitne stvari koje normalnom svetu služe kao razbibriga i koji čak i tada ne ume da se raduje na lep način već mora nekom da gurne prst u oko. Naš uspeh nije kompletan bez nečije patnje i zavisti.
A te neke, onako, baš zabole ona stvar za nas.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
30 коментара:
Ivane, na žalost, u potpunosti si u pravu. Već neko vreme (čitaj: par godina) ne živim u Beogradu i slabo ga posećujem, i već mi je u glavi stvorena neka romantična, da ne kažem idilična, slika Beograda i Srbije, ali kada pročitam ove podatke o uništenom inventaru neke izložbe umetničkih fotografija, imam osećaj kao da me je neko naglo probudio iz nekog lepog, slatkog sna kofom hladne vode i vratio u ružnu realnost.
Ipak, NADA OSTAJE.
Mada, jedan ko zna Nadu, rekao mi je da je qrva. :)
bas sam skoro razmisljala o necemu slicnom. toga dana sam po gradu nailazila na manifestacije potpunog idiotizma nekih ljudi. ne mogu to da definisem kao bahatost ili agresivnost, vec kao nenormalnost i auto-destrukciju, buduci da ti sjebavas nesto, ne sto te ne ugrozava, vec sto ti koristi. dakle, u svakom klubu wc je sjeban, u svakom busu je nesto sjebano, ranije ni jedna govornica nije radila nikad, ...mislim, bukvalno sve sto se moze pokvariti, ljudi su pokvarili. to je negde metastaza one navike da ljudi bacaju sve sto smatraju za djubre na pod na ulici. tako da, ovo za slike nije iznenadjujuce, ali je tuzno, a i jako me nervira, posto civilizovani ljudi posle najebavaju zbog retarda, od toga sto te je blam do toga sto zakljucis da nismo nista zasluzili - a ne mislim da se to odnosi na sve. zato sve manje verujem u demokratiju:).
inace, te slike su vrlo uzbudljive i lepe, gledala sam tu izlozbu u becu pre neku godinu. tamo, svakako, nista nije bilo osteceno, ali, jebiga, to je grad u kojem te niko ne gleda kako si obucen, gde sedis i sta radis, ali te svako pogleda zgranuto ako oces nesto da bacis na pod, sto cak i najgore divljake sprecava da se ispolje.
Destrukcija je sveprisutna, upravo to o čemu govoriš...zašto nekome smeta telefonska govornica koja radi?
Ja sam pristalica ogromnih novčanih kazni za svaku vrstu prekršaja, od bacanja opušaka na ulicu do demoliranja bilo čega... roditelji koji su zapustili svoju decu bi se jako zamislili kada bi morali da plate 100 000 dinara kazne zbog vandalizma svog "čeda".
Nisu ni Zapadnjaci uvek bili fini ali ih je država uterala u red pa sada i ne razmišljaju zašto ne bacaju đubre na ulicu, naučili su da je normalno baciti ga tamo gde treba.
Kada bi se više ljudi zablažnjavalo i prstom upiralo u vandale i idiote možda bi se neko od ovih i posramio.
au sad sam se nevidjeno iznervirala. zanima me koji su to likovi, sta se njima desava na gajbi, da li sam se ikada rukovala sa nekim takvim...to me podseca na one bolide koji prolaze i vide neki nov auto i skroz ga izgrebu kljucem. ja to ne mogu da skapiram, nikako, a svasta mogu da razumem. samim tim sto kad prodjem pored auta koji mi se dopada, gledam ga kao sto gledam lepu sliku, kao, divim se. i to nije foliranje, nego, evo, sad razmisljam da li imam osnova da to razumem, pa podjem od sebe. ma ovde je samo strava ako si deo kaljuge.
Osnovna greška je što krećeš od sebe. Oni nisu ti. Oni su nešto drugo.
ma i ja bih isto naplacivala kazne za to, samo sto kapiram da smo toliko daleko od toga da pre mogu da zamislim da mi naplate kaznu sto trazim kontejner da nesto bacim. bajdvej, na nekim mestima si primoran da bacas cigaretu na pod. evo petkom na indiego-u na kalisu, tamo i ako ima pepeljara po stolovima, ja tome ne mogu da pridjem.
Prestani da pusis :)
A te neke, onako, baš zabole ona stvar za nas
he he. ne da ih zabole za nas, nego to rade baš da nas zaboli. sećaš se sigurno kad su radikali počeli da lepe one plakate na b92 i okolo. to je taj mentalni sklop. to je taj duh koji je u mnogim ljudima danas. zamisli samo kakva su njihova srca -tamna. pošto su izgubili osećaj radosti (one prave) zadovoljavaju svoju zlu osobu time što rade baš to. neće on da uradi nešto što tebi neće da naudi. ne. on će da te pogodi baš u ono mesto gde te boli. i gledaćete u oči kako patiš i biće mu toliko "dobro" da će ponavljati taj proces i na kraju zauzeti taj obrazac ponašanja. sve dok mu srce totalno ne potamni. -to je zaista strašno. pazi, da ne bude zabune. kao što ti voliš da uživaš u tim slikama. tako i oni uživaju u tome da ti patiš. ne postoji drugo logično objašnjenje. p.s. oni nisu piglu.
Nisu piglu oni koji ih instruiraju da to rade. Toma i Aca, recimo, znaju da ih cuva poslanicki imunitet pa mogu da se kurce do mile volje, a oni pacenici koje su vodili sa sobom mogu i da najebu...u stvari ovima bi to odgovaralo jer bi onda zakukali kako nema slobode u Srbiji... a svi znamo koliko je slobode bilo kada su oni bili deo vlasti...
evo nešto što će sigurno na trenutak da vam obraduje srce. to je jedna userka odn. forumašica ella postovala na popboksu. pošto su se na forumu, povodom te slike napravile spdnje, postovaću samo tu sliku, koju je ona postovala. ljubav
Eh, treba analizirati one koji se prvi istrce sa sprdnjom na ovakve stvari...ili su moroni ili hipersezibilni koji se toga stide.
naravno da cu da prestanem da prestanem da pusim, ali ne jos:)
sto se tice tvoje teorije, jaguare, to je mozda tako samo deo. mislim da deo uopste ne razmislja o tome, to je neka nedostizna svest. mislim, lako je iskonstruisati da su samo radikali primitivni, oni su laka meta, ja sam sigurna da ima i drugacijih profila. zato i kazem, pitam se d ali sam se nekada rukovala sa takvim retardom. ja ne znam da li su svi glavni akteri crnih hronika po novinama - radikali, onaj sto je raskomadao onog psa, ili onaj sto je mucio cerku, ili oni sto su iz obesti ubili taksistu i prodavca na pumpi...svakako da to nisi zlocini iste tezine kao to kad bacis djubre na pod, ili ugasis cigaretu o fotografiju koja nije tvoja, ali evidentno je pomanjkanje (samo)svesti. bilo bi previse jednostavno da su svi oni radikali ili nekog slicnog politickog opredeljenja, a stvari nisu nikad takve. mislim, jednostavne.
s druge strane, unistavanje tudje imovine je direktno pacenistvo - zavist - tipa, sta on da ima fensi auto, kad ja ne mogu.
Ima tu istine...pa ja prvi imam dobre prijatelje sklone glupostima, djubrenju okoline i slicno...ok su ljudi, ali to pomanjkanje svesti je u benignom obliku zahvatilo 90% drustva, a onda iz obaranja kriterijuma isplivavaju procenti teze destrukcije.
U firmi u kojoj radim dosao je jedan Japanac kao neki savetnik, tj ucesnik u nekom projektu. Covek je pusac. Prvog dana je izlazio van zgrade da pusi, drugog dana na terasu, a treceg dana i sve ostale si mogao da vidis jednu ogromnu pepeljaru punu pikavaca kraj njegovog racunara. Tj mogao si da je vidis, kada nije bilo dimne zavese.
Znaci, sve je stvar regulative i primenjivanja iste. Nista vise. Kasnije coveku, kao svakom inertnom bicu, sve po inerciji predje u naviku. I eto ti civilizacije...
e, jeste, slažem se, lepo si to rekao. onako, kao neki psiholog:)...
haha... da, kao... ;)
Nema tog Japanca koga mi ne mozemo da pokvarimo.
u ovom kontextu, japanac = sve
Grozno, uvek se pitam sta je sledece cime cemo da pokazemo da je svet u pravu sto nas dozivljava kao divljake.
Mozda ovo:
Subotica - Predsednik Hrvatsko-bunjevačko-šokačke stranke Blaško Temunović teško je povređen pošto su ga dve nepoznate osobe pretukle bejzbol palicom i metalnom šipkom, saopštila je juče ova stranka.
Temunović je napadnut u ponedeljak popodne oko 15 časova na subotičkom Trgu žrtava fašizma, posle čega je prebačen na ortopedsko odeljenje Opšte bolnice i operisan. U saopštenju se navodi da su napadači Temunovića vređali, psovali mu "ustašku majku" i uputili mu druge nacionalističke uvrede i da su posle incidenta pobegli. Policija je obaveštena o događaju
Hmmm, za razliku od nekih, policija je "obavestena".
Posle ovakvih stvari coveku preostaje samo da zapne svom snagom i bori se protiv primitivaca dokle god moze. Nazalost, izgleda da ta snaga nije nepresusna i sve vise njih posustaje. I sama cesto uhvatim sebe kako danima ne uzimam novine u ruke i zaustavljam se jedino na Travel channelu. Ne znaci da lose vesti ne postoje ako ih ne pratim, ali nekad se zarad sopstvenog zdravlja treba malo okrenuti sebi i uzivati u ovom zivotu, koji ponekad zna da bude i lep.
To se zove odmor mozga i sakupljanje energije. Mnogo snage odlazi ako si non stop u borbi, valja se malo rechargovati.
Ivane,
Postoji li varinajta da nam ove fotografije postavite "na izvolte" mnogo su lijepe.
Poz
Ma ja sam ih nasao na netu, ukucajte na google bertrand, earth from above i dobicete cudo slika :)
takve stvari se inace stalno desavaju. kada su krenuli oni autobusi sa tapaciranim sedistima, stoka je sekla tapacirung. ali sad je proslo neko vreme pa to retko ko radi. plasticni zeleni kontejneri isto. kad su stigli svaki drugi su pokusavali da zapale. dakle u pitanju je nagon da se unisti nesto sto je novo u gradu.
To si lepo primetio, uklapa se u psiholoski profil Srba, strah od promena (uz strah od zapada i strah od sapuna jedan od dominantnih ovdasnjih strahova).
odlično ste zapazili i obuhvatili na kraju problem.
elem....
pre jedno par godina, možda dve. šetamo ja i moja drugarica njenog psa. i on, pas. upadne u otvoreni šaht. pošto je neko već ćornuo onaj poklopac. pomogli su nam dva dečka da je izvučemo napolje. -strašno. elem. taj otvoreni šaht je u novom beogradu, 28 blok. odmah pored vrtića, ali bukvalno pored, i oko njega je trava. mi smo sutradan otišli na mesto nesreće i ogradili ga.
Ima i gorih primera, video sam čoveka kome je automobil upao do pola u rupu u Jovanovoj...majstori otišli, nisu stavili znake upozorenja, pala kiša i sve je izgledalo kao bara...duboka 2 metra i široka isto toliko...da je neko dete probalo da pretrči došlo bi do tragedije...
Izlozba je jos tu. Na svu srecu. Beskrajno sam uzivao gledajuci je drugi put za dve nedelje. A uvek ce biti kretena koji ce da lece svoje komplekse na onom sto nije njihovo. Dodatni je problem sto je ovde tokom socijalizma mnogo toga bilo zajednicko, tacnije nicije, a kad nije nicije - sa time se moze sta god hoce. Trebace vremena dok se ljudi ovde naviknu da sa tudjim stvarima moraju da se ponasaju onako kako bi zeleli da se drugi ponasaju sa njihovim.
Bravo Jore, kao i obicno gadjas u sridu! Kolektivna odgovornost i drustevena imovina su pojmovi koji su nas opasno pokvarili...mada je fakat da smo se prema njima bolje odnosili pre 20 i vise godina.
Постави коментар