Srbija u moru raznih deficita beleži i jedan, na prvi pogled ne toliko bitan, ali dugoročno poguban - deficit dobrih mlađih pisaca. I dok susedna Hrvatska svake godine izbaci neko novo ime, a lista savremenih autora čije knjige s lakoćom dosežu dobre tiraže (preko 5000) postaje sve duža i uključuje Ferića, Baretića, Ivančića, Simića, Dežulovića, Bulića...kod nas je i dalje događaj kada kvalitetan autor proda više od 500 knjiga. Baš zbog toga je pojava Srđana Valjarevića na našoj književnoj sceni izuzetno značajna.
Meni je za oko zapao tekstovima u sjajnom urbanom magazinu Talas koji je svoj kratak uzlet imao sredinom 90tih. Njegova "ćoškarenja", a potom i priče sabrane u knjizi Zimski dnevnik tih godina iščitavao sam više puta veseleći se tome da takav talenta ovde postoji. Objavio je tada i Ljude za stolom i Džo Frejzer i 49 pesama i potom nestao. Prokletstvo velikih pisaca neprepoznatih u svojoj, u to vreme posebno tragičnoj zemlji umalo ga nije uništilo. Ipak, da postoji pravda ispostavilo se kada je 1998. dobio stipendiju za talente i proveo mesec dana u vili na jezeru Komo. Potom je postao ekskluzivac Samizdata čija medijska podrška ga je izbacila u žižu interesovanja. Usledili su reprinti ranih radova, Dnevnik druge zime, a potom i priča o spomenutom boravku u Italiji roman Komo. Samo je idiotska potreba za nagrađivanjem starih zasluga sprečila (ove godine konačno kompetentni) žiri da mu dodeli NIN-ovu nagradu za tu knjigu koja je ipak postala veliki bestseler za srpske pojmove. Knjiga je zbilja fenomenalna, ima tu cinizma i autsajderstva Bukovskog i Karvera, ima i manovske studije ličnosti i svedenosti i duhovitosti Harukija Murakamija...a sve to je, opet, majstorski spakovano u jedinstven Valjarevićev stil.
Komo je divna knjiga za čitanje u bilo kojoj situaciji, a ja je ovog puta preporučujuem (kao i sve ostale Srđanove knjige) za čitanje na odmoru jer poseduje briljantnu moć odvajanja čitaoca od razmišljanja o svakodnevnim pritiscima i ludilima i spušta ga u posebno melanholičan Valjarevićev krajolik u kome nema žurbe, presije i sumanutog tempa koji nas proždire.
Nekoliko intervjua sa Srđanom pročitajte na sajtu knjizara.com:
http://www.knjizara.co.yu/index.php?gde=@http%3A//www.knjizara.co.yu/pls/sasa/knjizara.s_to%3Fcttid%3D14%26cpib%3D112380%26za%3D@
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
11 коментара:
džo frejzer i 49 (+24) pesama - fenomenalno!! i inspirativno. ne vredi prepričavati utiske.. samo bih pokvarila. preporučujem!
a među omiljenim: toplo i direktno, tiho, tiho i rak !!
ne bih rekla da se radi o deficitu dobrih mladih pisaca.. pre će biti da nema ko da ih pogura. i progura. kao i obično - lova.
Ja nekako verujem da jacanjem privatnog izdavackog sektora ima nade za ovdasnje pisce.
Samizdat radi nesto, Laguna takodje sa svojom ekipom, tu i tamo i ostali objave nesto sto nisu Basara, Pavic i Cosic...
Ipak, generalno, nemamo dovoljno pisaca koji pisu za novi vek, kojima nije ideja da odmah postanu klasici vec da napisu nesto sto je lepo, zabavno i zanimljivo za citanje.
Ja uprvo isčitavam pisce te neke generacije koji su izlazili, recimo u Severnom Bunkeru, izborio sam se za tu temu sa profesoricom koja baš i ne voli neke autore rođene 70 - tih. Recimo, pročitao sam sada Ilićevo "Berlinsko okno", čitao i njegove priče, Srđan V. Tešin, tuto kompleto, Slobodan Tišma, ima par objavljenih priča Slobodana Vladušića, Igor Marojević, Uglješa Šajtinac, Mihajlo Spasojević. Iskreno, mnogo je teško doći do knjiga tih autora, zapostavljeni su dosta, ali imam prijatelja koji mi sve to nutka. Evo - danas baš počinjem Komo, pa se piskaramo. Pozz iz Nakova
Kod nas je zvanicni knjizevni establisment odradio dosta na marginalizaciji novih glasova jer je to deo zvanicne politike koja neblagonaklono gleda na svaki novi glas koji moze da poljulja "nacionalno jedinstvo", a zajednicko svim tim autorima je upravo dovodjenje tih autoriteta pod znak pitanja.
Ja iskreno navijam za meinstremizaciju autora koji si spomenu uz pojavu 5-6 autora izmedju 25 i 35 godina koji bi pogurali scenu i ucinili je zanimljivijom.
Zajednicka nit hrvatskim autorima je da su svi oni izasli iz nekog novinarskog miljea i kako su se tu "skolovali" razvili su stil pisanja razumljiv i prijemciv siroj publici bez prizemnosti.
I, da, naucili su da pisu brzo i u rokovima pa tako mogu relativno redovno da objavljuju nove knjige...a srpski mrsomudi jednu knjigu poradjaju po 5 godina ... i obicno bude mrtovorodjence.
Mislim da će sve doći na svoje mesto. Iako sam dosta mlađi od pomenute generacije, njih najviše volim da čitam.
To je ono što mogu da nazovem živim organizmom koji krči talog buke okorelog akademizma i etabliranih pisaca, koji ruku na srce pišu neke bluvotine.
Recimo, za mene je Hazarski rečnih vrh knjiga, ali daj bre, koji kurac Pavić više i piše te njegove neke eksperimente. Šta on pokušava, ne bih znao reći, ne čitam ništa njegovo novo, ne zanima me. Recimo, Tasić, on je slučaj, tj. njegova proza je slučaj gde srećemo jedan živi organizam društva, kako god.
Recimo, mogao bih da upadnem u nepriliku da kao studen, apsolvent, počnem da pišem o nekim stvarima, ali čim diplomu stavim u klozet, pišem sve to.
Profesori, "mentori mladih pesnika", veoma lukavo naplaćuju vreme svojih konsultacija, a poezija koju on piše, ne može niko da čita, jer je toliko vremenski "out", da se ježim kada mi se pomene samo neko od tih imena.
Hajde, da budem i morbidan, pomreće još malo svi ti kao veliki i matori, pa šta - onda neće biti književne scene.
Kada sam pre dve godine bio kod tetke u Istri, tražio sam knjige Romana Simića, Igora Stiksa, Stanka Andrića, Miljenka Jergovića, ali, nažalost nisam ih našao. Voleo bih da ih pročitam, to je ono što je snaga, i svaka ti čast što pokrećeš ovakve teme. Imaš link kod mene!
Ima tu stvarno dobrih pisaca, zaboravljamo Crnogorce, ima i tamo nekoliko zanimljivih likova...pisacu o tome posebno, Balsa Brkovic, Ognjen Spahic te moj favorit Andrej Nikolaidis...radio sam sa njim i Balsom intervjue za Bookmarker..sjajni su pisci i vrlo reciti i beskompromisni pisci.
Ma ima mlade književnosti, nego institucionalizam i akademizam, iz mojih iskustava, to ne priznaje kao književnost.
Priznali bi kada bi izdavaci to krenuli da podrzavaju, a citaoci da kupuju. Uskoro bi morali da se pomire sa cinjenicom da je 21. vek poceo pre 7 godina.
Pazi, studenti književnosti su ti koji bi trebali da čitaju te pisce, ali nekako baš paš ne kupuju. Recimo, jedna moja ekipica čita sve što im ponudim, zainteresovani su, ali to je malo, mada misli da je dovoljno. Recimo SCK Novog SAda, to znam, podržava mlade i to me raduje, ali brate, gde su mladi pisci, Tešin, Ilić, Vujičić dobili Pekićevu stipendiju, Nemanja Rotar, recimo Vidojković ima jak background, ali misli da će i on jednog dan biti dobar pisac, mislim na onaj aspekt, samosvesni pisac, eto gura ga b92, to je to. Treba insistirati da ponuđeni novac bude iskorišćen za promociju umetnika koji ne bi mogli da plasiraju svoj rad na komercijalnom tržištu, Valjarević za Komo ima već treće izdanje, to je mašinerija, guranje, zato i tri izedanja. Npr. Vidojković je dobio Vitalovu nagradu, gde je u žiriju bio jedan profesor koji mi je držao kurseve 4 godine. Mislim, čovek nema pojma o savremenoj srpskoj prozi, ne prati to, ali eto, ni to ne smom da kažem, ali kada se odigra sve ono, ovo će biti jedan od mojih argumenata da sam znao šta je bilo u pitanju.
Nije bilo Vavilona sinoć, čisto da se zna, pa da se vidi šta je kulturna politika Javnog Servisa Eevropske Srbije. Pih..
valjarevic je sjajan. a sto se cg-oraca tice, moja favorit je ognjen spahic. preporucujem njegov roman `hansenova djeca`...
Citao sam taj Spahicev roman, zaista je dobar...ima dole nekoliko vrsnih pisaca, i sto je najvaznije ljudi dole citaju.
Постави коментар