Svi ih imamo, trudimo se da ih održimo, ali da im ne robujemo, da ne postanu prisilne radnje, dok god nam donose užitak i osećaj sigurnosti dobri su i korisni ti rituali.
Nije ovo priča o ikakvim crkvenim, obrednim ili ko zna kakvim drugim rutualima, nikako! Već o nekim sitnim redovnim, nama dragim oazama u koje iskoračimo iz ubrzanog filma života, gde imamo taj kratkotrajni mir i osećamo kako vreme ipak može da se uspori.
Ja, u stvari, i nemam mnogo rituala koje bih mogao da navedem, tek nekoliko, a ovo pišem jer je subota ujutru upravo vreme kada se jako dobro osećam, baš zbog onoga što tada uvek radim: izađem do prodavnice, kupim sitan bakaluk i vikend broj Danasa (danas mi je prodavac priznao da sam jedini koji cele nedelje kupuju tu novinu, al mu zato Kurira nestane vec do 12h), napravim topli nes (2/3 voda, ravna šećera), zavalim se u fotelju (vec pohabanu i fizički ozbiljno načetu zbog mog gabarita)i prepustim se čitanju Danasa sa posebnim osvrtom na vikend dodatak, kulturne priloge i intervjue, vesti o novim knjigama (hvala Sanja!), dnevnik koji svake nedelje vodi neka nova, često meni nepoznata ali uvek zanimljiva osoba, najavu kulturnih događaja, tekst Mandića iz Porodice bistrih potoka koji ne odustaje od borbe za eko sistem Srbije....
Danas je na tom mestu nasledio Našu Borbu koja mi je pomogla da stvorim ovaj ritual, beše to verovatno najbolja ne dnevna, nego u svom vikend izdanju i najkvalitetnija nedeljna novina tih 90tih. Kada je uništena deo kvaliteta se prelio u Danas (koji je i tada postojao ali mi je u njemu sve osim sjajnog Valjarevića nekako izgledalo kao da se obraća matorim opozicionarima, Mićunu i takvima, svaka čast al sam ipak koju deceniju mlađi), a deo, nažalost, nepovratno nestao.
Dakle, tih 45 minuta mira i tišine uz obrtanje strana, kiseli smeh na novu Coraxovu karikaturu i poneka informacija, komentar i osvrt koji su mi proširili vidike i pomogli da neku slagalicu složim zbilja nemaju cenu. Subota je, radna nedelja je iza mene, do naredne ima još vremena (koje će proleteti, normalno) i svet i ja sa svojim mestom u njemu izgledamo kao nešto sasvim prihvatljivo, prijatno, čak i zanimljivo.
Držite čvrsto tanku nit svojih rituala, oni predstavljaju onu bitnu konstantu i garantovano sigurnu zonu vaših života.
Svako zaslužuje nekoliko takvih rajskih ostrvaca rasutih po katkad olujnom arhipelagu svakodnevice.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
17 коментара:
uhhh. nema ništa lepše od vikenda. jutro. ritual br.1. odmah odlazim da stavim vodu za kafu. odlazim do toaleta, obavim ono što treba, ako ima potrebe za time. čekam nestrpljivo da voda provri. palim prvu cigaretu. znam da dok traje ta prva cigareta, provriće i voda. napokon. odlazim u moj office. stavljam na radni sto kafu, pepeljaru i palim drugu cigaretu dok obavljam one rutinske stvari. -pregledam poruke. ohhh kako mi je to slatko. baš uz kafu i cigaretu. ne doručkujem. doručkujem jedino kad sam na šljaci, a i na šljaci su mi totalno drugačiji rituali nego na gajbi. npr. prvo što uradim na šljaci, jeste pročitam novine (što kući ne radim više) odlazim do kuhinje i stavljam vodu u mikro talasnu jer nemamo ringle. voda provri vrlo brzo. na poslu ne pušim u kancelariji :( nego moram da idem na terasu. to me baš smara. jer nije ugođaj kao na gajbi.onako da se zavališ i sve četiri u vis. al' opet i tamo imam svoje rituale. pošto ujutru kada ustanem nemam vremena na gajbi da proverim poruke i one radnje koje po rutini uradim. to uradim na šljaci. i tako svaki dan, dok ne dođe vikend. subota mi je baš strava. nekako najslobodniji dan koji postoji. onda dođe nedelja i to me podseti da narednog dana opet šljaka. i tako u krug. dok buđenje traje uz prvu kafu i cigarete i pregledanje poruka i čitanje istih. razmišljam kako da provedem dan. da li ću zvati nekog da izađem napolje preko dana, da li ću sam ići negde i tako... uglavnom, odn. u većini slučaja to je moj dan. provedem ga za sebe.
Subota je oduvek bila najbolji dan na svetu, nedelja mi ima potpuno drugi prizvuk, miris, ukus...boja joj je tamnija i depresivnija...nedelja popodne i vece...uf, kao kad se ujutru islo u skolu.
Subota je definitivno 'najomiljeniji dan' medju sirom populacijom.Mislim kad bi se sprovela anketa da bi se to i utvrdilo.Ne samo da volim taj dan vec subotom volim zivot!Bar mnogo naglasenije nego drugim danima.Moze biti i zbog slobodnog vremena,obracam paznju na sitnice,pritom uzivajuci u svakoj.Tada mi ritual(a posebno taj jutarnji subotnji) poprimi neku velicinu i stvarno bude nesto posebno,kao sto mu i sam naziv zvuci.I da,ne znam kakav dozivljaj istog imaju 'antikofeinci',ali bez kafe to jednostavno ne bi bilo to.Ne bi imalo shmek.Mmmm.La vie est belle:)-uglavnom subotom:)
citavu atmosferu sam zamislila, i deluje bas lepo. moj ritual subotom je vise kao losa navika, posto obicno petkom zaglavim, pa jedva ustanem, ali mi je strava jer mogu dugo da spavam. kao i svakog jutra, popijem cedjenu pomorandzu (strava za hengovere) doruckujem, procitam politiku (narocito onaj dodatak), nikad ne pusim ujutru, idem na net i onda idem na jogu...
Izgleda da bi uzivaoci subote ujutru mogli da osnuju partiju respektabilne snage.
a da. nedelja je grozan dan, teska depresija.skapirala sam da je dobro kad izlazim nedeljom, depresija je manja.
mozda se ja ovde ne racunam. ono sto je meni subota ujutru, vama je verovatno rano popodne.
lol :D
da! ja isto nedelju nekako pop-unim raznim stvarima, samo da ne razmišljam o istoj. mada ove dve zadnje nedelje sam bio na pecanju, pa se i ne primeti toliko. ali na momenat pokuca onaj crv u glavi da me opomene da je sutra ponedeljak. kad izguram ponedeljak. utorak mi je onda sasvim ok. zaboravio sam već na ponedeljak. treba osmisliti kako da nedelja ne deluje depresivno. to je ipak dan koji nije džabe. ako bi smo npr. izbacili nedelju iz naših života, samim time bi smo smanjili trajanje života. moraću da poradim na tome. mentalnom snagom, duhom i telom a i dušom (emocijama) da što pozitivnije razmišljam kad dođe sutra, odn. nedelja :D
nedeljom protivu nedelje!
p.s.
šta je:
respektabilna snaga
odn. kada si to napisao, šta si zapravo hteo da kažeš?
nedelja bi bila sasvim okej dan da nema ponedeljka.tako da ja nisam protiv nedelje,ja sam protiv ponedeljka,ako bi mogao ikako da se ukine taj dan:)stvarno,subota i nedelja su kao yin i yang.nedeljom mi nista nije po volji.mada poznajem ljude koji vode takav zivot da kod njih ne postoje obaveze u toku radne nedelje,tako da je njima potpuno svejedno,vikend im je kao svaki drugi dan,a svaki dan im je vikend...zato oni ne znaju da cene subotu-kraljicu sedmice:)
Mislim da subota ima prizvuk slobode, izbora, cak i kad od nje napravim metez od predimenzionisanih ideja sta bih sve htela, zelela, morala subotom, a nedeja je dan pod pritiskom, vec kao da vise nema zelja i mogucnosti, ostaje ono sto se moram pre ponedeljka. Ponekad tu nedelju, koja je uvek pomalo depresivna, "prevarim" slucajno ako padne neki sjajan vecernji koncert, cak druzenje, mada obicno svi za to izbegavaju nedelju...Nedelju bi trebalo namenski ritualno necim sto vredi "ubiti", a da bas ne bude sportski pregled:)
Kada sam rekao respektabilna snaga mislio sam da nas izgleda ima dovoljno da bi mogli da udjemo u Skupstinu :)
Ima istine to oko nedelje i ponedeljka, mada meni je ponedeljak u stvari ok, nedelja me toliko smori da onda vidim da ponedeljak i nije tako los...utorak mi je grozan jer je nekako daleko od oba vikenda...a u sredu u 13h moja koleginica svecano objavi da je upravo prosla polovina radne nedelje i svima nam izmami osmeh na lice.
Ja sam i rodjena u subotu, pa mozda i to ima neke veze. :)
Nedelja uvek ima prizvuk ponedeljka, ali se lakse podnosi dok traje Premier League - "nedjelja popodne, nogometni dan..."
Ovo postaje cudno, rodjena sam u nedelju, a ona mi je najgori dan od svih:)Ustvari ona mi je dan s najvise rituala-negativnih.
evo, vec 3 i po sata smo u (ishejtovanoj) nedelji. za sada se i dalje osecam kao da je subota. kad se probudim, bice drugacije. zato sam izorganizovala dan i vece, a to radim samo nedeljom. veceras me ceka igranje basketa.
nedelja, dan borbe protiv depresije.
Svi rituali koje sam ikada upražnjavao bili su vezani za TV aparat, barem mi se tako čini. Kako su domaće televizije komercijalizovale program, tako su se i ti rituali jedan za drugim gasili. No, da je subota najlepši dan u sedmici - jeste: tada smo svi, verujem, najbezbrižniji. S druge strane, nedelja je gora od bilo kog radnog dana - iščekivanje radne nedelje i novih obaveza ume da "ubije" čoveka.
P.S. Svaka čast na poslednjoj rečenici. Trebalo je to osmisliti. :)
Zato nedelju treba osmisliti bolje od subote, subota je sama sebi dovoljna...mada su meni, recimo, sinoc prijatelji koji su nam dosli na nachose i pivo u basti ulepsali vece i ucinili da propustim poraz fudbalera, ukljucenja sa Marakane i slicne pakmene koji prozdiru vreme bez da donose ikakve bonuse.
Danas su neki drugi prijatelji rezervisali odbojkaski teren na Adi ali posto sam rekonvalescent (povreda ledja) verovatno cu za to vreme proveriti mogu li da plivam duze od 100 metara, a da se ne zadisem...uf, treba uci u kupace gace nakon 10 meseci sporog rezima nabacivanja kilograma.
Постави коментар