Ja baš umem da izaberem dan kada ću poslom otići do Zagreba. Kad sam shvatio da je srema dan "utakmice visokog rizika" Hrvatska-Rusija i da se ekipa dokonih bilmeza sprema da krene u isto vreme i na isto mesto kao i ja već je bilo kasno, sastanak je bio ugovoren (već danas im je nekakav blagdan) i nije bilo uzmaka, pa sam već video naslovnu stranu tabloida "Bevc na čelu ujedinjenih navijača" :-)
No, sve je prošlo dobro, sjajni hrvatski autoput ima samo jednu manu, dosadno je do zla boga, ravnica na sve strane ali bar policije ni od korova i može se voziti brzo. Od izlaza iz Beograda do ulaza u Zagreb ima 3 do 3,5 sati vožnje (zavisno od gužve na granici), a onda sledi još pola sata vožnje kroz Zagreb koji ima još gori prilaz gradu te je stalno zagušenje nešto najnormalnije.
Automobil je bio sigurno smešten na parkingu partnerske firme tako da sam opušteno mogao prošetati kroz Zagreb ceo u znaku utakmice. Glavni grad Hrvatske već sasvim dobro poznajem, posetio sam ga bar 10 puta u proteklih godinu i po dana i moram priznati da mi prija. Umiveniji je od Beograda, znatno manji (oko milion stanovnika), sve je nekako bliže...ulicama klize bešumni tramvaji (koje mi odbismo jer je neka zamlata utripovala slovo U od šoferšajbne), devojke su im lepe kao i naše ali odevene sa više ukusa i manje napadno "nabrijane". Monsunski kišni udari ni njih ne zaobilaze pa sam se trkom sklonio u najbliži bar (Hemingvej) na odličan sendvič sa buđolom i flašicu Ožujskog piva (odlično!), a potom sam svratio i u moju omiljenu knjižaru Profil.
Neka mesta jednostavno više prijaju od drugih, ima u Zagrebu mnogo knjižara, u blizini je i konkurentski Algoritam, ali meni je Profilov megastor apsolutni favorit. Da li je za to razlog način na koji izlažu knjige, da li neka fina opuštena atmosfera, boje, osoblje...ko bi ga znao...cene svakako nisu. Naime, u Hrvatskoj su knjige opasno skupe...i ne mislim tu samo na najnovije knjige u tvrdim koricama već na apsolutno sve što bi hteli da posedujete. Ja sam ipak pokleknuo i ispraznio karticu kupivši neke knjige koje sam čitao na pozajmicu (Christkind - Boris Dežulović, Osmi povjerenik - Renato Baretić) kao i par nekih dugopriželjkivanih (Pričaj mi o njoj - Baretić, Sabrana djela - Zoran Ferić). Svaka od tih knjiga koštala je oko 15 evra, i svaka je bila sa mekim koricama....damn!!!
U centru Zagreba stotine navijača u dresovima sa šahovnicom...ali svi veseli, ori se pesma podrške Bilićevim izabranicima (koji stvarno dobro igraju)...u jednom trenutku, dok sam kupovao novine (materijal za posebnu temu) začuh beogradski naglasak, dva klinca od 16-17 godina poluuplašeno su razgovarali kako je "murija skembala" nekog od njihovih (naših?) "ali brate, ako su ga skembali kad je tenkre..." tu sam se negde isključio i zbrisao sa naramkom u kome su bili Playboy, Klik, Geo, Globus, Jutarnji i Večernji list. Prodavačica novina je bila krajnje simpatična i dobio sam lep osmeh kada je shvatila odakle sam...isti slučaj je bio i u Profilu i u Hemingveju. Da ne spominjem da sam prošle godine par puta uspeo da se izgubim u Zagrebu i da su me ljubazni slučajni prolaznici sa puno truda upućivali na pravi put, a neki se čak nudili i da me odvedu tamo...a nedavni boravak u Istri (takođe za posebnu temu) uverio me je da normalni ljudi ne mogu doživeti ništa ružno...osim ako ne nalete na neku budalu...od čega niste zaštićeni ni u centru Beograda.
Povratak je bio podjednako dosadan, proveo sam ga trudeći se da ne zaspim, slušajući silne hrvatske radio stanice (red Alena Slavice, red Stjepana Đimija Stanića, red Kolonije) koje su slavile potvrdu ulaska Hrvatske u NATO i komentarisale izbor novog predsednika SDP-a za koga već tvrde da je budući "prvi ministar", javljali su o velikom uspehu srpskog tenisa...ali im je ipak glavni događaj bio fudbalski meč.
Iz nekog razloga SBB mi je isključio HRT 2 tako da nisam mogao da ga gledam. Čujem da su Hrvati bili mnogo bolji ali da je završilo 0:0. Setio sam se reči svog drugara koji radi u popularnoj hrvatskoj dnevnoj novini: "ako pobjedimo prodat ćemo 30% naklade više, ako izgubimo 30% manje". Remi valjda ostavlja status quo.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
17 коментара:
O budalama:
Pisao sam ranije i ja o budalama sa istom tezom (ako si normalan, verovatno ti se nista nece desiti, a budala ima i u centru BGD), ali je zadivljujuće koliko pripadnici-naroda-kome-otimaju-15%-teritorije neće da prihvate tu bazičnu premisu. Uvek imaju onu foru: ma u Hrvatskoj/Bosni/na Kosovu će SIGURNO nešto loše da ti se desi, a u Beogradu je to izuzetak
O potencijalnim budalama:
Svako se u svom gradu (ako ga ima) oseca sigurnije nego kao dodjos ili posetilac pogotovu tamo gde "minska polja" jos nisu sasvim uklonjena i ne zna se kad ce eksplodirati neka zaostala iz poslednjih ili davnijih ratova. Mozda bi neke intimne nelagodnosti trebalo leciti kao i sve ostale strahove ili alergije: konzumiranjem prvo u malim kolicinama. Ja se vec duze spremam:) da posetim staze exYU zabavnog detinjstva po Hrvatskoj, tako da mi je Ivanov tekst dragocena podrska.
Mislim da je Beograd najtolerantnije mesto prema svima koji nisu Beogradjani, nekad i na stetu njegovog duha i nas starosedelaca, ali necu skretati s teme:)
Beograd jeste generalno tolerantan prema ljudima "sa strane", ali su naprimer moji prijatelji iz Sarajeva (obojica nikada nisu bili u BGD) u svojih 7 dana boravka svaki dan imali po neki incident. Pocelo je prvog dana kada ih je NN lice na Kalisu startovalo sa pitanjem "Braco, pa kako vi izdrzavate sa onim odvratnim muslimanima u Sarajevu ?" Naravno, obojica su Bosnjaci.
U svakom slucaju, mojih 6 meseci iskustva u Sarajevu su bolji nego u Beogradu. Cini mi se da je ovde pre moguce da neko pocne da ti "objasnjava istinu" ili ponesto gore ukoliko si naprimer Albanac/ka, nego sto ce ti se to desiti u Sarajevu ili Zagrebu... A da ne pricam o mitu kako ce nesto ruzno da ti se desi ako pricas srpski u Pristini...
Medjutim, budala ima svuda i tesko je reci da ce ti se nesto ruzno sigurno desiti u nekom od gradova...
Mit o Beogradu kao najtolerantnijem gradu prema dođošima je proizašao straha Beograđana od pridošlica koje su gotovo uvek bučnije, organizovanije i nasilnije od domaćih. Ne treba mešati Beograđane i stanovnike Beograda...Beograđani nisu cvećke ali su ipak kultivisaniji, a dobra polovina stanovnika Beograda pati od ozbiljne ksenofobije.
Sarajlije imaju mnogo više razloga da se trzaju na beogradski akcenat, a bogami i Zagrepčani...pa ipak, u velikoj većini su tolerantni, a ovo pričam iz ličnog iskustva. Ovde mogu da razumem samo ljude koji su prognani, njima svakako nije svejedno, još ako su nekog izgubili...
No, sve ovo nije razlog da se ne putuje, treba obilaziti bivše republike jer, ako ništa drugo, jezik, kultura i uspomene su nam zajednički, a ako mi normalni budemo putovali odnosi mogu postati samo bolji.
Potpisujem.
Da ispravimo malu nepravdu, nije SBB isključio HRT nego je satelitski HRT kodiran za vreme utakmica.
Ja, da budem iskren, ne razumem zašto ? Mislim, razumem kada HRT prenosi ligu šampiona koju prenosi i B92...to je ok, mora da se štiti domaći kanal, ali ovo niko drugi sinoć nije prenosio tako da nije bilo razloga...osim ako ne traže pay per view?
Mmm, Ozujsko.
Najbolje hrvatsko pivo, ada sam pio i neka njihova manje poznata piva, kao sto je cini mi se Osijecko...
Knjige u Hrvatskoj. Izbegavam ih jer su mnogo skuplje nego u Beogradu,a li knjizare su im tako uredjene da je to neverovatno.
Kada sam prvi put bio u Zg, pre nekoliko godina (o bruke i sramote) tkdj poslovno, izgubio sam se. Nisam znao da od autobuske stanice, koja je prema mom misljenju bolje uredjena nego neki aerodrom, npr podgoricki, dodjem do zeleznicke.
Pitao sam nekoliko puta, normalno srpskim akcentom, da ne kazem jezikom, i svi su mi bez problema pokazali put.
Pitao sam i policajca, i nije bilo onog cuvenog,:'`Ajmo momak dokumenta." Vec mi je ljubazno objasnio i cak me otpratio nekih dvadesetak metara, da mi pokaze gde se tacno nalazi "kolodvor" :)
Istra. Poseban prica, kao sto si rekao. U protekle tri godine sam dva puta bio u Opatiji. To se ne moze opisati. Zamisli moje iznenadjenje, kada se ja spremam da predjem ulicu na pesackom, a automobil staje. Propusta me.
Sto se budala tice, slazem se. Svuda ih ima. Kao sto sam tih nekoliko puta koliko sm bio u Hr, mogao dobiti batine, tako mogao da dobijem batine i u centru Beograda.
Meni je (o)tužna bila analiza utiska koji čovek koji prvi put dođe u Bg i Zg ima zahvaljujući autobuskoj i železničkoj stanici. O našim ne bih trošio reči...a kada, recimo, dođete vozom u Zagreb izlazite pravo na ogroman lepo uređeni park kojim dominira spomenik Kralju Tomislavu (10. vek...pa vi vidite), levo Esplanada..u daljini kule katedrale...očito je neko ozbiljno razmišljao o nekim stvarima.
Mislila sam na Beogradjane, i ne verujem da ce oni ikom netolerantno objasnjavati istinu, pa nismo ni jednom Nemcu koga smo sreli u zivotu u Beogradu pricali o zrtvama bombardovanja 6. aprila '41. niti pokazivali grobove predaka. Svi se mi pomalo osecamo u ovom otvorenom gradu kao u sumi koju vise ne poznajemo sasvim. Ne tako davno videla sam animirani film koji su pravila deca(!) i koji prikazuje sumske zivotinje potpuno preplasene i krajnje nepoverljive prema dvojici decaka zalutalih u sumi....Strah i nepoverenje nas udaljavaju. Neophodno je DECI i svima omoguciti da putuju i da otkrivaju i uporedjuju stecene kulturne obrazce, da se snalaze s "tudjim" i stranim jezicima, uzivaju u hrani-istoj-samo malo drugacijoj....Proces prihvatanja je dug, trazi rad s novim generacijama, na svim teritorijama exYU (ovde mislim i na Crnu Goru!). Nista nije jos zavrseno, jer kad nekom na granici (u tranzitu) hrvatski carinski sluzbenik pomno listajuci pasos prepun viza i pecata kaze: "A vi nas nesto obilazite" ne da bi proverio da li je ta osoba bila u tzv. paravojnim jedinicama, neizbezno se upitate sta se moze ocekivati od neprofesionalaca, obicnih ljudi opterecenih nekom tugom ili zabludom. Ljudska glupost je opasna. I ima je svuda. Naravno, takva glupost nije dovoljan razlog da ne ode ponovo u Zagreb:)Lepa secanja zovu.
Zagreb je bio tako urban(izovan)i pre II svetskog rata i nije rusen.
I nikad nije bio otvoren za sve kojima je Tito porucio da ce ziveti u gradu:)
Sve je drugacije u gradu ispod milion stanovnika.
Da ne verujes, ali RTS2 je prenosio tekmu! Zato je bio skremblovan HRT2!
Ah, koncert Depeche mode u Zg, obilni restoran Capuciner relativno jeftin, "Cipele Igrec" sa vrlo lepim cipelama za oko tisucu kuna, Zovko fourstar hotel na Sesvetama sa predivnim doruckom (dalmatinski prsut i zagorski strukli), Holiday In(sa jednim n jer je lazni) i kupatilo sa pokvarenim tusem koji zaliva sve ostalo i spira boju sa plocica, samo ne tusira vas... Ima tu divnih uspomena - serbuz dragi Zagreb moj!
Bole, pa ne mogu da verujem, došao sam kući, prevrteo sve kanale i nisam video...zar nije prenosio Finska-Belgija?
NA, kad god dolazim u Zagreb prolazim pored Zovka...i ne znam zašto, uvek se setim hrvatskog srednjeprugaša Branka Zorka :)
mislim da sam na nekom kanalu video i to, mozda OBN. Ex-braca su bila sigurno na rts2. Hteo sam da gledam, ali u braku gledati fubal... :(
hajde piši o Istri pa da se uključim. u Zagrebu sam bila nekoliko puta, samo jedna loša situacija, kada je jedan stariji čovek iz tramvaja video naše bg table i počeo da mlati pesnicom i da nas psuje. mogu samo da pretpostavim da je nekoga izgubio u ratu...
e da, i jednom su mi uzeli 50 evra za zeleni karton koji važi dve nedelje, ali šta da kažem, sama sam kriva :)
u svakom slučaju, utisci koje nosim iz HR su pozitivni, i nadam se da ću na more negde na Istru.
Biće Istra uskoro, možda već za vikend...tada imam više vremena za prisećanje...eh ta Istra.
Постави коментар