Pošto u kući ovih dana imam dva klinca (2,5 godine i 2,5 meseca, sinovci) izbliza sam se uverio da su (ma šta Koštunica i klika pričali) ipak deca srce, duša i najveće blago Srbije. A kako se ta Srbija koja nariče nad problemom bele kuge odnosi prema toj deci i njihovim roditeljima, osobama koje zbog odluke da u ovakvom društvu prave i rađaju decu automatski postaju heroji za mene?
Da li podsticaj na rađanje predstavlja činjenica da majka prima samo 65% plate dok je na porodiljskom?
Da li je PDV na opremu za decu ono što naša vlada vidi kao dobro rešenje?
Da li je Patrijarh Pavle morao da ih podseća da je PDV od 18% glupost...i kakva smo mi to sekularna država u kojoj članovi parlamenta i vlade nakon toga menjaju mišljenje...šta kada neki budući Patrijarh bude imao neku manje humanu ideju?
Da li je manjak mesta u vrtićima u zemlji koja ima negativan priraštaj zaista normalna stvar?
Da li je odluka da kada šaljete pismo automatski time, bez da Vas iko pita, finansirate Hram Svetog Save bili pravoslavni, ateisti ili vernik neke druge crkve dobra odluka ili je taj kanal možda mogao da bude iskorišćen da se finansiraju veći dečiji dodaci, inače sramno mali? Protiv toga niko normalan ne bi rekao ni reč.
Kada sam ja bio mali, što je bilo dosta davno, biti dete bilo je prilično fino. Grad je bio siguran, najveća opasnost je bila da će ti neki mangup maznuti lovu za užinu, imali smo sjajan školski program, zimski bioskop, puno smo se igrali napolju, ložili smo se na junake knjiga i filmova, avanturiste i astronaute, učeni smo kod kuće, u školi i preko medija da je dobro biti pošten, vredan, radan i šta su prave vrednosti.
Današnji roditelji se bore sa mnogo više problema, klinci su im bombardovani različitim informacijama, mnoge vrednosti su devalvirane, ne samo kod nas, to je nažalost svetski trend, i dobro bi im došla podrška "odozgo".
Ali ta ekipa ne misli mnogo o tome, nešto se uradi kada se skupljaju glasovi, a oni svoju decu ili nemaju ili su je jako dobro zbrinuli.
I nije ovaj post motivisan nikakvom idejom borbe protiv bele kuge niti ovim mislim da ikoga ubeđujem u bilo šta, samo mislim da su klinci nešto najbolje što bilo kome može da se dogodi, pod uslovom da je ok osoba, naravno, i da svi zajedno zaslužujemo da odluku da li ćemo ih imati i koliko ćemo ih imati ne donosimo pod pritiskom lošeg socijalnog programa koji nas čeka ako odluka bude pozitivna.
p.s neću kačiti nikakve ilustracije, pošaljite mi fotke svojih klinaca ili klinaca vaših rođaka i prijatelja pa ću njihovim slikama ilustrovati tekst :)
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
14 коментара:
Bas ozbiljna tema. I urgentna. Tetka sam 9mjesecnog djecaka, i vidim sa kakvim se problemima suocavaju njegovi roditelji. Nicim nisu motivisani da imaju drugo dijete, osim ljubavi. U njihovom komsiluku 7000 djece upisuje se na 700 slobodnih mjesta u jaslama i vrticima !!! 10 puta vise !! Nisam cula da je neko u poslednje vrijeme sagradio neki vrtic, a ne moze da se dise od prodavnica cipela. Valjda zato sto vrtic nije isplativa investicija ? Ali privatni vrtici cvjetaju. A to za finansiranje Hrama, i one bruke od 8 din na svako pismo .... uh, ne smijem ni da komentarisem !
Tužno je i što su kod nas stvari za decu užasno skupe, neverovatno ali ljudima se isplati da odu do Bugarske, napune kola Pampersima i vrate se.
Moj brat živi u Švajcarskoj, vrlo skupoj zemlji, stvari i oprema za decu tamo koštaju 20% manje nego ovde...o platama bolje da ne pričam.
Zato ovde na N. Beogardu 2 crkve na razdaljini od 500m.... jedna dzinovska preko puta Mercatora i druga kao manja, da se nadje, preko puta Arene. Haos! I svi cute, svi zadovoljni.
U pitanju je naopaka logika vlasti i raznih "ktitora" koji bi da okaju grehe i ostanu upamceni kao graditelji crkava. Na stranu sto te crkve estetski nisu bas na nivou Decana i sto uglavnom zvrje prazne...ali ako bi vec da ostanu upamceni kao dobrotvori mogli bi da otvore par modernih vrtica i da opreme skole.
50% skola u Srbiji ima poljske wc-e, kompjuteri su mali problem
Uh bodeš me prstom u oko ovim postom. Kao što znaš najviše na svetu volim moje dve Švrće P i N i veći deo solidnih primanja usmeravam ka njima. Prošlog meseca je vrtić bez ikakve najave poskupeo i to baš po završetku renoviranja i izlaska majstora napolje. A da ne govorim da su mi dva meseca savetovali da bi bilo bolje da ne dovodim dete zbog prašine i slabijih uslova dok rade majstori!!! A uredno plaćam svakog meseca 5.000 din. Sada mi je stigao račun na 7.500 din istina umanjen za dane kada moje dete nije bilo u vrtiću, ali opet to je previše. Možda nisam realan, ali sin mi uskoro stasava za vrtić, tako da ću imati troškove 15.000 dinara mesečno za dvoje dece!!! Niko mi nije tražio potvrdu o primanjima, već je odokativno utvrđen maksimalan iznos. Mnogo volim decu, živim za njih i planiramo ih ako Bog da još u budućnosti, ali me plaši pomisao da ni moja sposobnost, ni karijera neće moći da generišu dovoljno novca koji će deci omogućiti normalan život bez luksuza, a sa redovnim ispunjenjem želja svakog zdravog i pravog deteta. Odeća, obuća i igračke još uvek mogu uz malo truda da se nađu povoljnije preko manjih a kvalitetnih proizvođača, ali ako se politika zanemarivanja prema mališanima nastavi, bojim se da je bela kuga samo deo budućih problema. Kroz posao koji radim trudim se da pomognem i deci, sponzorišem male skaute, u saradnji sa domom zapošljavam decu ometenu u razvoju kod mene u radnji, pravim paketiće za manje dečije festivale i trudim se da povučem i druge da rade isto, jer što nas je više veća smo sila i na taj način će i oni koji treba da brinu o tome - vlasti odrešiti kesu da ne izgube glasače. A koji je razlog briga me bitno je da daju pare gde je najpotrebnije - za dečicu. Huh, baš si me bocnuo u emociju kako kažu :-)
NA, ti si svetao primer sto se tice angazmana, a svestan si i da vecina ljudi oko nas zivi od polovine tvojih primanja i jasno ti je koliko moraju da se dovijaju.
Niko normalan ne kuka trazeci neki luksuz, ali, kao sto si rekao neki normalan prosek bi morao biti dostupan velikoj vecini, tj. onoj srednjoj klasi koja je kod nas vrlo istanjen pojam. Ne treba srednju klasu meriti u odnosu na prosek primanja u zemji vec u odnosu na ono sto prava srednja klasa u stabilnim zemljama moze sebi da priusti. Kuca i automobil na povoljan kredit, skolovanje dvoje dece, leti more, zimi skijanje, i normalan zivot. To naravno ako oba roditelja rade, i na Zapadu je proslo zlatno doba.
Ako gledamo tako onda je kod nas svega 10% ljudi u toj kategoriji.
U potpunosti se slazem sa tobom - samo jedna ispravka, majke na porodiljskom primaju 100% plate a na trudnickom poslednja 2 meseca isto 100%, a ostatak (ako ne mogu da rade) 65%. Na zalost kod nas je vrlo lako zloupotrebiti tu nadoknadu od drzave od 100%, ja znam za 2 slucaja gde su vlasnici privatnih firmi prijavljivali svoje zene/rodjake 2-3 meseca pred porodjaj na sume od 80-100 hiljada dinara, koje su sledecih godinu dana uzimali od drzave.
Igore, u pravu si, prevideo sam da je to promenjeno, ali i tu postoji kvaka, naime, tih 100% dobijas ako ti je plata 700 evra, a ako je vise opet 700...znaci nema veze sto legalno i prijavljeno primas 1000 ili vise evra i placas sve doprinose na tu sumu, oni ti daju do 700 i to ti je.
Razumem ja zelju drzave da se zastiti ali moze da se proveri da li je neko dizao prijavljenu platu pred trudnocu sa tim ciljem... a ionako vecina radi za 30 000, a prijavljena je na 15 000 pa mu to dodje neka pravda.
Nisam znao za taj limit od 700e. Smislili su i oni neku kvaku da se zastite :) A to sa prijavljivanjem pola plate ili na minimalac je sasvim druga prica od koje mi se dize kosa na glavi. Kod nas ce te samo neke velike (strane) firme prijaviti na punu platu, a dok kod manjih privatnika najvise sto mozes da se nadas je minimalac.
Nazalost tako je, doduse, sada su i vece domace pocele da legalizuju taj vid svog poslovanja, do nedavno je bilo smesnih situacija, 150 zaposlenih, a svi 100 evra plata, od direktora do cistacice.
A kad odes u penziju iz takve firme imaces taman za kanticu benzina i sibicu, da se zapalis da ne bi bio deci na teretu.
mnogo ozbiljna tema. a ovo na temu - sta raditi kad odes u penziju - gde se pominje benzin - bez zezanja, ta tragedija je skroz na mestu. cega god da se uhvatis u srbiji, to je problem. sto znaci da ces imati zauvek imati nove teme za blog (sad kao trazim nesto pozitivno u tom mraku:) )
Blago meni, imaću o čemu da blogujem i kada odem u penziju...recimo o tome koji benzin najbolje gori.
Evo necega na ovu temu u danasnjoj Politici. Jezivo zvuce ovi podaci.
http://www.politika.co.yu/
detaljno.php?nid=34971
ja sam stric. i moj burazer baš pljuje vladu. licemeri. kao... za dobrobit nataliteta, a kad pogledaš u realnom modu. -strava & užas. kod nas baš ni jedna institucija ne funkcioniše kako treba, zašto bi za decu sad bio povoljniji status? ko brine o tome? kako da brinu kada gledaju sebe. sebičan čovek je slep za tuđu nemaštinu. ili ono.. sit gladnom ne veruje. jedini svestan, nesebičan, požrtvovan, čovek za promene, čovek koji je bio čovek. zoran đinđić. nema sada takvog ili barem tavih koji bi bili svesni. svest je čudo. kada si svestan odmah je nekako lakše. ne sudaraš se, ne ideš oko repa, ne vrtiš se u krug i time udaraš ostale, a opet ti ostali udaraju ostale i tako u nedogled. jaoj kako se ja nerviram čim počnem da mislim o tome. nisam znao da se crkva finansira i na taj način. šta da kažem nego da se ježim i nerviram i šta sve ne. da li je mene neko pitao da li ja to hoću? strava, strava, strava and užas. e.. odoh, iznervirah se opako.
Kročio sam na ulicu,
Sreo sam Nepravdu,
Bio sam prisutan,
Bio sam.. oprezan.
Malo sam zastao,
Pažljivo sam gledao,
Strpljivo sam čekao..
ne ne ne, NEPRAVDA.
Постави коментар