BACK IN BUSINESS

I to je bilo to. Odmor je prohujao, projurio, proleteo kao da ga nikad nije ni bilo. Dobro sad, da ne preterujem, 14 dana na moru i nije tako malo, naročito u savremenim balkansko kapitalističkim relacijama koje su iznedrile i famozni aranžman poznatiji kao "deset dana - devet noći" ali uvek ostaje onaj prokleti osećaj da vam nedostaje još 3 dana na moru, a onda još 4 u Beogradu, "da se priviknete".

To bi u praksi značilo 3 vezane sedmice odmora, standard u Zapadnoj Evropi, ali kako smo mi svirali dok su mravi radili sada imamo malo pričekati na priključenije tom delu njihovog standarda.

Kako je bilo? Lepo, hvala na pitanju. U odlasku smo slušali hrvatski radio i sve čekali da naiđemo na te jezive gužve ali smo ih srećom promašili i za opuštenih 10 sati stigli do Malog Lošinja. Ova računica uključuje i 45 minuta čekanja i pola sata vožnje trajekta. Mali Lošinj je simpatičan ali ništa više od toga, gradić bez neke istorije (nekada je Veli Lošinj bio glavni na otoku), malo dvodimenzionalan, bez onih malih primorskih uličica za lutanje i istraživanje. Za tako nešto idite severno do grada Cresa, to je gradić više po našoj meri.
Mada smo imali automobil čini se da bi bolje prošli da smo imali brodić. Naime, obala je pretežno krševita i kamenita, dušu dalo da isečete stopala i izudarate kolena. Do lepih uvala vode loši putevi pa morate da pešačite pola sata do sat, a ako je put dobar meštani su pokazali tradicionalnu ostrvsku domišljatost postavljajući rampe sa natpisima "samo za meštane". Brodić je sjajna stvar kako za istraživanje Cresa i Lošinja tako i za skočiti do obližnjih ostrva.
Mi ta obližnja nismo obišli jer je dana namenjenog za tu aktivnost pala kiša (četvrtak), a pala je i u petak tako da smo poslednja dva dana više šetali i gledali u more nego plivali u njemu.
Cijene? Prava sitnica....al zamalo. Stekli smo utisak da Hrvati što ih bolje znamo više izgledaju kao Srbi sa morem. Ono što nude su čisto more, divna priroda, mletačka i austrougarska zaostavština u kombinaciji sa socijalističkom izgradnjom ... i navikama. Osim puteva nije tu baš preterano ulagano, većina lokala izgleda kao da je izašla iz nekog domaćeg filma iz 80tih (Nije lako s muškarcima), usluga je nonšalantna do nezainteresovana (čast izuzecima), a čudi i nedostatak želje i umeća da se turistima na elegantniji način uzme novac. Valjda im je i ovo dovoljno jer turista imaju preko svake mere. Preko milion u svakom trenutku, očekuju oko 7 milijardi evra prihoda... Zasluženo ili ne, tek stotine hiljada stranaca Hrvatsku doživljavaju kao lepo i egzotično mesto i imidž im je ipak daleko bolji nego naš.
Zabavna dimenzija letovanja u Kroaciji je i mogućnost gledanja TV-a i čitanja štampe kao i kupovanje knjiga, kišne dane ulepšale su mi knjige Miljenka Jergovića (Historijska čitanka 1) i Anta Tomića (Građanin pokorni) koje je VBZ izdao u kombo paketu, dve knjige za 49 kuna (540 dinara).

Povratak je bio nešto komplikovaniji, preko Krka se išlo (kada se nije stajalo) brzinom 20km/h, ušli smo tek u treći trajekt, a pred naplatnom rampom kod Zagreba se milelo gotovo 2 sata iako je radilo svih 11 naplatnih prolaza. No, kada smo prošli taj deo ubrzo smo ostali sami na putu, svi oko nas su se odvojili prema Budimpešti, Ljubljani i ostalim okolnim prestonicama....bili smo jedini automobil sa srpskim tablama u ogromnoj koloni. Usledila je brza vožnja odličnim autoputem do Srbije i znatno lošijim u Srbiji (ne treba vam granica da znate da ste stigli) te nakon 12,5 sati ulazak u kuću.

Ovo je tek prvi utisak i izveštaj, ima tu mnogo toga za priču, nešto ću ubaciti u naredne postove, a vi me pitajte sve što vas zanima, ako budem umeo odgovoriću vam.