Ne brinite, ne nameravam da "sa istorijske distance" napravim osvrt na poznati film Anga Lija već da se, dok su mi uspomene još friške, osvrnem i na kulinarsku ponudu sa kojom smo se susreli tokom boravka na Lošinju.
Pošto sam poznat kao gurman par ekselans (vidljivo golim okom), a imam i poprilično gastronomsko iskustvo sticano mukotrpnim obilascima Bg restorana kako iz sopstvenog zadovoljstva tako i tokom rada na Yellow Cab vodiču kroz restorane, ali i nakon mnogobrojnih restorana koje sam imao čast posetiti diljem Evrope, radovao sam se susretu sa (pri)morskim đakonijama. Lepo iskustvo iz Istre me je dodatno palilo..no, Istra nije pravilo već izuzetak (vidi post na tu temu od pre izvesnog vremena) tako da smo ovde imali priliku da se suočimo sa svim boljkama letovališta koje još nije prošlo tranziciju. Elem, kada pomislite na more naravno da pomislite i na ribu, plodove mora i sl. Očekivani gigantski izbor kvalitetne morske ribe ovde nismo našli. Klasična ponuda koja gotovo uvek uključuje Oradu, Brancina, Škarpinu, a kad imate sreću Grdobinu i San Pjera (Kovača) nešto je što nećete omašiti ni u boljim ovdašnjim restoracijama. Zubaca nismo videli, a ni priželjkivanu Kernju...jednom rečju standardni repertorar koji još uključuje Dagnje, Škampe, poneki rižoto i špagete sa plodovima mora i, kada su posebno inspirisani karpačo od sveže ribe.
Ni način pripreme nije ništa posebno..."hoćete li na roštilju sa malo blitve i krumpira?" glasilo je najčešće pitanje koje nije nudilo alternativu..nismo bili sigurni šta bi se desilo da smo rekli ne. Konobari pristojni ali ne preterano stručni...vino kuće je "neka malvazija", riba koju smo želeli iz hladnjaka nije im baš bila poznata pa su tek nakon dužeg većanja utvrdili da je u pitanju Kantar, roštilj na kome peku ribu je često "osveštan" nekom mesinom kontinentalnog podrijetla te je Kantar malo vukao na vešalicu...srećom sve te ribe su božanski ukusne tako da ih je stvarno teško pokvariti.
Najveće uživanje je ipak bilo konzumiranje brda škampa u restoranu Barakuda u Malom Lošinju gde vam vežu portiklu jer znaju kako buzara ume da prska i sjajni brodet u restoranu u Velom Lošinju nakon koga smo ostali bez daha.
Vina kuće umeju biti i dobra i loša, preporučujem pogled na vinsku kartu jer je čest slučaj, naročito ako su restorani pomalo socrealističkog enterijera, da boca dobre krčke Žlahtine, pitkog i senzualnog belog vina, košta malo više od stonog vina na meru.
Ali nisu samo morski specijaliteti opcija, kada ste u raspoloženju za nešto konkretno potražite neki restoran sa dobrom janjetinom (bez g), obavezno mora biti sa otoka Cresa, a na istom smo je i jeli, u restoranu na vrhu neobičnog mestašceta pod imenom Lubenice (naglasak na trećem samoglasniku). Mi bi rekli ispod sača, oni to zovu ispod peka, lepi komadi, uglavnom nemasni i nešto tamniji od ovdašnjih, garnirani krompirom. Nemojte omašiti ni znamenitu pršutu i paški sir koji je po celom hrvatskom primorju pravi hit...u pitanju je izvanredan, mada cenovno precenjen ovčiji sir koji ipak nije (ako je po ceni suditi) tri puta bolji od pirotskog.
A koliko sva ova zadovoljstva koštaju...hm, ne malo, evo nekoliko cena (preračunatih u dinare):
1kg ribe prve kategorije i škampa: 3300 - 4000
porcija ribe sa prilogom: 700 - 1200
dagnje na buzaru: 500 - 700
rižoto: 600 - 700
porcija paškog sira: 500 - 600
porcija janjetine pod pekom: 1300
mešano meso na žaru: 600 - 700
pizza: 500-600
vino kuće (1l): 700
kvalitetno vino (malvazija, žlahtina) 0,75: 1100 - 1500
ožujsko pivo: 150
kolači: 150
kafa: 80
Ono što je prilično neobično je da su cene sveže ribe na lokalnoj pijaci uglavnom vrlo visoke, koštaju gotovo kao spremljene u restoranu, Ipak, imali smo sreće te smo kupili fin primerak Pica (bela riba) od blizu 800 grama, zaledili ga i doneli u Bg gde smo uz istog (iz rerne) i bocu žlahtine kupljene u Konzumu (500 din) produžili uživanje za još jedan dan.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
5 коментара:
he he :D riba ribi grize rep!
mljac. ohh kako si slatko ovo ispričao, pa još slike. šta ostaje osim što voda na usta krene? pa još vino da sve to zalije. ljubitelj sam ribe, roditelji su me od malih nogu vaspitali tako. ribu na koju otkidam, odn. specijalitet je pijani šaran, a volim sve ribe, kako morsku, tako i rečnu. a volim i ovu na suvom, što ima dve noge i zanoveta LOL :D
Ma ima tu mnogo detalja koje je ipak tesko preneti...ja sam recimo veliki fan samoposluga, gde god da odem ja moram da overim lokalni supermarket i da kupim neku glupost...ovde smo u Konzumu ostavio dosta para, prilicno je skupo ali imaju zanimljiv izbor svega i svacega.
he he. podsećaš me na jednog mog druga. taj gde god ode -supermarket i vrati se kući sa gomilom stvari koje je i ovde mogao da kupi ili nije. ali svaki put kada ode negde kupi nam nešto, tako da mi je zbog toga super :D
Ako se zadesis na Hvaru idi obavezno u Vrbosku (mestasce izmedju Starog Grada i Jelse) i njihov, ako se ne varam, jedini restoran (ne secam se imena). Najbolji zubatac koji sam u zivotu jeo. (Volim ribu i svuda je probam). Nevidjeno dobra hrana. Nema mnogo turista, pa ljudi onako spremaju sa ljubavlju.
Vratili smo se posle godinu dana opet na Hvar i opet jeli u istom restoranu sa istim rezultatima. Konobar se izbezumio kada smo mu rekli da smo svratili u Vrbosku samo zbog njihove hrane. Odma' vino na sto i caskanje.
Hvala na preporuci. Ostao mi je žal za jos nekim mestima koja nisam stigao da obidjem, kazu da je konoba Cigale u uvali Čikat jako dobra...u Osoru ima jedna zanimljiva, kao i neka zavučena u Artatoreu...ma ima sigurno i mnogo boljih mesta od ovih gde smo mi bili ali dobro, tako ti je to, ne može sve.
Konoba Uliks u Poreču gde smo jeli ovog maja je bila za dve klase bolja od svega na Lošinju.
U Budvi sam prošle godine jeo dobro u restoranu Maša, to je vrlo ozbiljno mesto...a pamtim i Ćatovića Mline kao dobre...doduše od pre 3 godine.
Постави коментар