Nešto ne mogu da se setim nedelje tokom koje sam teže ustajao ujutru. Da li zbog kiše, iznenadnog zahlađenja, zamora od furioznog rada i virusa od prošle nedelje...ali svako jutro pretvaralo se u agoniju pritiskanja famoznog dugmeta snooze, batrganja pod teškim jorganom, glavinjanja do kupatila, brzog tuširanja što toplijom vodom...
Svaki dan stižem po neki minut kasnije na posao. Što je najgore, nisam jedini. Žena, prijatelji, kolege, drugari bloggeri..svi se žale na iste simptome.
A danas opet ko zna kad ću stići kući. Idem do sajma (poslednji put ove godine), treba pokupiti knjige, posetiti štand Rendea gde od 17 do 19h gostuje Miljenko Jergović. Sjajna prilika za upoznavanja najboljeg pisca na ex-Yu prostorima (moje mišljenje, ali dele ga i neki pametni ljudi), svratiće i Teofil, njegovu knjigu Famoznih 400 kilometara imate na štandu VBZ-a, Osobene znake na štandu Beopolisa, a upravo izlazi i još jedna za Čolovićevu ediciju XX vek. Ako ste propustili dve sjajne knjige na štandu naših drugara iz Okeana onda vam je ovo dobra šansa da ih sada pazarite po sjajnim cenama. Knjige su Zen i umetnost održavanja motocikala, autor je Robert Pirsig, a druge je Jadna stvorenja, autora Alasdira Greja.
Stigao mi je i novi Radiohead, treba preslušati i napisati nešto za sledeći Playboy...eh, da, novi je izašao i opet vam ga preporučujem, intervju sa Marlonom Brandom iz njihove arhive je fenomenalan....
Odoh da nešto radim ... i da probam da ne razmišljam o tome kako u stvari ni jednog momenta nisam verovao da ćemo stvarno da pobedimo Bajern, dovoljno sam mator i dovoljno sam utakmica odgledao da bih sebi mogao da dozvolim takvu naivnost, 1991. je izuzetak koji dokazuje pravilo...fudbal je igra u kojoj 22 igrača trče za loptom i na kraju pobede Nemci/izgube Srbi.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
10 коментара:
"fudbal je igra u kojoj 22 igrača trče za loptom i na kraju pobede Nemci"
to je rekao Gari Lineker.
Nije sramota izgubiti. Ok smo igrali, ostaje zal naravno... ide zivot dalje.
Tako je Maare, njega sam i parafrazirao :) Mada stara skola tvrdi da to datira jos od Kevina Kigena.
Igrali smo nikad bolje...zato mi je i zao..fizicki smo bili ispred njih, izginuli na terenu i zbog urodjenog luzerskog mentaliteta i magarca na golu izgubili... remi bi mi bio skroz ok...ipak je Bajern dosao bez Riberija i Tonija, a bez njih to nije isti tim..uf, kakvu sansu smo ispustili! Eto, a nisam hteo o tome.
u kom je filmu ona scena kad nekoliko tinejdžera ulazi u topless bar, sreće matorog rođaka jednog od njih, a ovaj kreće da se pravda : "ja sam ovde SAMO ZBOG PAMETNIH ČLANAKA?!"
teme se same namecu ;) ako iskoristis vikend za odmor nece sve biti tako crno. moj upravo pocinje! juhuu :)
Uzivaj majstore, ponedeljak je sada jako daleko...kukacemo kad opet dodje.
Kao Partizanovac nisam srećan što je Zvezda prošla kako je prošla. Volim fudbal i srećan sam kada neko sa ovih prostora načini uspeh.
Sinoć mi je bilo totalno out što mi se jedan dobar prijatelj zaključao u sobu, nije još izašao, nije ni na posao otišao, i to sve zbog Zvezde.
Kevin Kigen? Ni njegov Liverpul nije baš nešto čitav u poslednje vreme, a treba da ugosti i nenormalno dobri Arsenal.
Ali, sve je to fudbal. Preporučio bih svim čitaocima ovog bloga knjigu Sajmona Kupera "Fudbalom protiv neprijatelja" u izdanju b92.
ne mogu da verujem! citam tvoj prvi pasus i ne mogu da verujem. isto se i meni desava. sto se tice debakla, ni ja necu o tome....
dakle jesenji sjeb ne poznaje razdaljine... suosjecam i ucestvujem
b
a
a
a
a
a
Zanimljivo, ali ove nedelje nisam imao taj problem. Nikad nisam mogao da shvatim zašto ljudi ne vole kišu, obožavam je!
Što se sajma tiče, hrvatski štand me je pozitivno iznenadio, fino deluje. A na Rendeovom sam se slatko ispričao sa zaposlenima o Jergoviću. Žao mi je što nisam mogao da odem večeras opet... Ivane, btw. sjajan intervju s njim u još aktuelnom YC-u!
Kad se već povela diskusija o fudbalu, a knjige ove nedelje u fokusu, onda bih svima preporučio “Pismo mom sinu o fudbalu” ital. sportskog novinara Darvina Pastorina, izdao Tanjug prošle godine uoči SP.
Grobar sam, retko gledam Zvezdu, ali zaista je šteta zbog ispuštene šanse... No, lepo pitchweis reče – to je sve fudbal, i porazi i pobede. A Pastorin:
“...čudo se, uvek, ponavlja kad počne utakmica. I onda, Totijev šut u vazduhu, slobodan udarac Del Pjera, trzaj Filipa Inzagija, udarac glavom Vijerija, pravi potez Marčela Lipija ili Roberta Manćinija nam omogućavaju da okrenemo još jednu stranicu tog romana, bez godina, bez vremena, bez prepreka, koji se zove fudbal.” Valjda će se i u Srbiji jednom desiti promene koje će naše najbolje klubove (i reprezentaciju) povesti trajno stazama uspeha...
da, zaista interesantno.. i ja sam u petak juto ustao umoran kao da sam cele noći trčao negde...
a zvezda, davno sam prestao da se nadam bilo kakvim uspesima domaćeg fudbala...
Постави коментар