Ako niste primetili danas je 5. oktobar. To što vas svrbi u malom mozgu nije rođendan bliskog prijatelja ili rođaka koji ste zaboravili već vam podsvest šalje signal da je današnji datum bitan, tj. bio vam je bitan do pre nekoliko godina.
Romantična ideja o oktobarskom prevratu nakon koga ćemo se ekspresno uključiti u evropske tokove, a svi naši problemi nestati, vrlo brzo se raspršila kao mehur od sapunice. Smešno mi je, sa ove distance, kako smo svi bili strašno kritični prema Đinđićevoj vladi, nakon decenije u kojoj su nam Milošević, Šešelj i njihovi banditi pili krv odjednom smo postali osvešćeni kritičari svakog detalja. Naravno, nije to tako loše, svaka vlast treba da bude pod stalnom prismotrom javnosti, ali više miriše na iznenadnu hrabrost onoga ko je dugo živeo u strahu pa sad, oslobođen tog straha, hoće da se najebe majke onome ko ga tretira kao čoveka.
Otkud sad ova letargija? Otkud spremnost da se zarad dela teritorije žrtvuje cela jedna zemlja i ceo jedan narod? Otud što smo narod koji je vekovima konstantno uspavljivan, omamljivan i korumpiran, prvo od strane stranih zavojevača, potom od domaćih diktatora, zatim od strane jedne partije koja nas je navikla da živimo relativno udobno bez rada na konto kredita uzetih od klasnog neprijatelja.
A onda nam je Milošević dao da otkupimo stanove za 1 marku (to nikome nije bilo sumnjivo) u isto vreme nas opljačkavši za mnogo više...
I onda se dogodio 5. oktobar.
Par godina nas je Đinđić osvešćivao, terao da radimo, govorio kakvi smo i da treba da se menjamo, ličnim primerom radeći po 15 sati dnevno vukao sve oko sebe u želji da nas opameti. I to nam se nije dopalo, više nam je odgovarao letargični i beskrvni metiljavac koji nam podilazi velikim nacionalnim rečima. Sada nam on kroji živote i svi počinjemo da ličimo na njega. Ako ne na njega onda na njegovog omiljenog ministra seljačinu. To su dva lica sadašnje Srbije, jedan mlohav, šatro fin, a u suštini potuljeni fašista i drugi bučan, glasan i ponosan na sopstvenu prostotu. U oba slučaja krađa ide u paketu, samo što prva vrsta i dalje prodaje muda za bubrege glumeći nevinost, poštenje i sklonost carstvu nebeskom, a druga kabadahijski šamara sve koji se usude da ga priupitaju šta on to u stvari radi.
Kažu da 8. sednica još nije završena, možda i jeste tako, ali šteta što 6. oktobar nikada zaista nije svanuo, najviše zaslugom onih koji su 5. došli na vlast. Da su zaista želeli mogli su tada, a potom i za vreme Sablje da očiste Srbiju od SPS i SRS gamadi jednostavnom zabranom bavljenja politikom svih onih koji su bili u vlasti od 1990. do 2000. Ali nisu. Ili su bili glupi ili im je odgovaralo da imaju strašilo kojim će da prete narodu ili međunarodnoj zajednici.
Sedam godina brzo prođe, zar ne? Ozbiljna cifra u svačijem životu, ali smešna na istorijskoj ravni...što nema mnogo veze sa nama kojima decenija po decenija života odlazi u vetar.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
9 коментара:
UH, tri puta, nisam se ni u tragu traga setila da je danas taj 5.oktobar. Nekako su sve sprali i pustili niz reku ....komplet zagadjivaca naseg zivota koji sede u Skupstini, a mi ih, kao iz demokratskih razloga ostvarivanja svojih zagarantovanih gradjanskih prava, obavezno gledamo.
eeeeeee, što bi reko stari svet!
Taman kad mi sprdimo još decenija u dupe, sistemom zastarevanja će nove generacije biti ubeđene da nam se to nije uopšte ni desilo!!!
jbt, ne mogu da verujem da je prošlo sedam!
Ali za sve smo sami krivi...pa ja prvi okrećem glavu na drugu stranu kad pored mene prođe Milorad Vučelić ili neki sličan monstrum...umesto da mu napunim bulju šimikom... zato nam se danas on i slični smeju u lice i traže sigurnu kuću za Ratka Mladića umesto da sa njim vuku bukagije.
Ako pogledash ko su ljudi iz danashnjih struktura vlasti ne mozesh ocekivati da bi se oni ikada pozabavili sa perjanicama prethodne miloshevichevske vlasti, posto im jako liche i ideoloski i mentalno. Mislim da je Velja u trenerci izashao 5. oktobra pred skupshtinu jer je hteo da se bije sa policijom, a ne radi ne znam kakve promene, mozda radi nekakvog arhaichnog obrachuna sa "bandom crvenom". Ali ne zbog izgubljenih ratova, gajenja kulture zlochina, potrebnih ekonomskih promena i najvaznije promene svesti kod ljudi. Po obimu korupcije i arogancije Nova Srbija je JUL nasheg vremena, sa sve Cecinim sisama koje se tresu na istom mestu gde je 6 godina ranije sprovedena tzv. revolucija, a Kostunica je demagog iz vremena memoranduma SANU i budjenja naroda. A mi smo ostavljeni da biramo lazne izbore izmedju Peschanika i kesh kredita, Exita ili Guche, gay parade i nazi marsha.
U odnosu na ovaj datum nemam osechaj propushtene shanse, jer svaki covek je dao ono sto je mogao, ko zna na stha bi lichilo da je to postao krvavi sukob. Pitanje je da li smo mi pobednici mozda i nije toliko bitno i da li smo razocharani, posto gledajuchi iz ove istorijske/ironijske perspektive treba se zapitati sta je bio ispravan stav tog dana - da nije mozda ideja da je trebalo sedimo kuchi tog dana jer boze "oni su svi isti"
Hej Popkitchen, ma naravno da je 5. oktobar bio izvestan iskorak i pomak na bolje...do tada smo padali, sada se podizemo, ali prilicno sporo i sinusoidno... nikada nisam mislio da su svi (bas) isti...da lice, lice.
Jedino sto bih promenio da mogu da se vratim je to sto bih se potrudio da budem u pravom momentu iza Voje K....negde 7 ili 8. oktobra...a onda bih odradio foru iz filma Showgirls (sa stepenica, ne iz bazena, you perverts!!!!).
au...zar vec sedam godina...ma, ovde ljudi imaju toliko drugih problema da je letargija naspram spoljasnjeg sveta ocekivana...samo je strasno sto najveci deo upravo jeste poledica politike tog spoljasneg sveta. zacarani krug.eh.
Nisam fan V.Kostunice,ali malo mi je idiotski kad se toliko pljuje po njemu,jer ipak je on POBEDIO Milosevica...Da nije bilo njega,mozda bi Sloba i dalje vladao.OK,Djindjic je sve organizovao,ali Kostunica je POBEDIO...Niko drugi to tada ne bi uspeo,i to svi znamo.
Bato, jeste, tesko da bi iko Milosevica tada pobedio, najvise i zato sto je Kostunica bio najmanje satanizovan od strane Milosevicevih medija...iz jednostavnog razloga - bio je do tada apsolutno neaktivan i bezopasan...oni su mislili da ce DOS kandidovati Stambolica pa su ga zato i ubili.
Kostunica je fenomen, covek koji je dokaz kako ne radeci nista ovde mozes da postignes mnogo :)
E, pa meni pada na pamet nesto drugo. Mamin rodjendan. Mama Milka nije ni slutila sta ce joj se desiti na 63. rodjendan.
Meni se samo cini da je ljudima vec dosta svega (bukvalno svega) i da vise nemaju ni snage ni motiva da se nesto bune. Tu je pokoji kredit za stan, pa neke strane kompanije, pa posao, pa kao stabilan dinar... pa kao "eto idemo negde", a u stvari stojimo. Stari recept S Milosevica za kupovanje socijalnog mira.
A cini mi se i da postoji jedan gadan istorijski catch: nikada nismo dotakli pravo dno kao Madjari, Rumuni, Cesi, Bugari... Kada stvarno stignes na dno, onda ima samo jedan pravac kojim ces ici. Navise.
Nama se izgleda obija o glavu nekadasnja udobna pozicija izmedju Rusa i Amera. A kriticnu tacku za bilo kakvu revoluciju smo jedva iscedili posle godina protestovanja. Jedva. Ali nije bilo dovoljno.
Ostalo ce biti pitanje prirodne selekcije i nekih novih generacija.
Kakva je to zabluda o Voji K? Nije on pobedio Milosevica. Milosevic se sam smakao sopstvenom gluposcu i poguran polunezadovoljstvom naroda (a mozda ga je CIA maknula, ili ga vanzemaljci oteli...). Voja K je bio, kao sto Ivan rece, jedina prigodna figura za upraznjeno mesto. Koja nas je uvaljala u jos jedan circulus viciousus. I oberucke prihvatila diktaturu nepismenih.
O Voji K, Tadicu, i danasnjoj vlasti je overall vec dovoljno receno.
Постави коментар