Par vesti zaslužile su kraći osvrt. Prvo, Srbija konačno parafira Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. U to ime dobićemo 1 milijardu evra od mrske EU.
To je lepa vest ali zbilja nije razlog da se naši vlastodršci time hvale s obzirom da smo među poslednjim zemljama u Evropi koje taj ugovor potpisuju, čak su i Montenegrini bili brži iako postoje svega godinu dana. To bi bilo kao da tražite priznanje što ste se uopšte pojavili na poslu...u podne.
Druga vest je da je naša pregovaračka strana predložila model Hongkonga kao rešenje za Kosovo. Ideja je, bar se meni tako čini, jako dobra. Jedini problem je što smo, plašim se, okasnili jedno godinu dana. Setite se plana lorda Karingtona, pa Vens Ovenovog pa pregovora u Rambujeu. Svim tim planovima je bilo zajedničko to da nam je nuđeno nešto što smo glatko odbijali da bi kasnije dobili mnogo manje od toga i posle kukali kako bi bilo bolje da smo to prihvatili. Kada pregovarate o bilo čemu ne možete očekivati da bude ispunjeno 100% vaših zahteva. Osim vaših interesa (a to je uvek klizava teritorija) morate da imate u vidu i sa kim pregovarate, ko je sa druge strane stola (ili treća strana koja treba da preseče) i kakve su posledice tvrdoglavog insistiranja na principima. Takođe, treba učiti iz vrlo bliske istorije.
Odugovlačeći i dajući predloge za koje je svako ko čita dnevne novine znao da ne mogu biti prihvaćeni dali smo dovoljno vremena kosovskim Albancima da odrade lobiranje i navuku potreban broj zemalja čije će ih priznanje dovesti na svetske mape i među članice UN. Valjda smo verovali da će Rusi da odrade naš posao...što nikada u istoriji nisu uradili (setite se Sanstefanskog sporazuma kojim je ruskim insistiranjem stvorena Velika Bugarska pa smo jedva dobili Berlinski kongres i to uz Bizmarkovu pomoć, ako se ne varam). Honkonški model je dobar jer bi svi dobili nešto, a niko sve....a Evropa i svet bi imali već gotov model koji ih ne bi mnogo koštao.
No, kao što rekoh, kasno mitski turski vazal na Kosmet stiže, ono je uz našu legendarnu politiku inaćenja i odugovlačenja (od izbora do izbora) nepovratno izgubljeno. Nadam se da grešim. Ne zbog toga što patim za tim delom teritorije već zbog neminovnog jačanja "patriotskih" snaga poput SRS-a, stranke koja je uvek bivala najjača kada je Srbiji bivalo najteže. Proverite kvadraturu stanova Tome Nikolića i Aleksandra Vučića i videćete kako se patriote bore za svaki pedalj i kvadrat svete srpske zemlje.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
12 коментара:
nadam se da si procitao plan iz rambujea i da ti je jasno da to niko normalan ne bi potpisao. citiracu jednog americkog zvanicnika: "pregovori u rambujeu su smisljeni da ne uspeju". ili mozda jednog drugog: "postavili smo lestvicu previsoko kako srbi ne bi mogli da je preskoce". madlen olbrajt: "mi smo ucinili sve da do sporazuma dodje ali su srbi minirali pregovore". a planovi za bombardovanje u sedistu nato poceli da se prave jos u avgustu 1998.
zato, ako te vec nesto zanima i nalazis se pozvan da o tome pricas, pre toga malo procesljaj tu tematiku, opskrbi se znanjem pa onda pisi i tumaci do mile volje. ovako kvaris sebi reputaciju. sve ovo je receno u najprijateljskijem mogucem tonu.
hong kong ne zvuci lose. cini se da albanci polako gube strpljenje. nadam se da nece ici voda na mlin radikala - pogotovo sto danas pocinje nova razbibriga u hagu.
eu da je htela odavno bi nas primila pod svoje skute. mi napredujemo brze od bilo koga u regionu ali interes izgleda nije dovoljan s druge strane i zavrsava se na praznim frazama. eu pati od krize vizije i ne zna sta vise da radi. sacekacemo dok se ne pojave novi vizionari... nadam se da to nije sarkozi.
Postavimo stvari ovako:
da li bi Srbija danas potpisala plan iz Rambujea? Mislim da bi to uradila sve pevajuci...
Planovi za bombardovanje su poceli da se prave jos u avgustu jer je vec tada pritisak policije i vojske dole bio ogroman, bilo je ubistava i proterivanja i bilo im je jasno da ako hoce da izvrse pritisak na Milosevica onda moraju i da budu spremni.
Pricaj ti sta hoces ali neke stvari stoje - mu stalno pravimo iste greske. Ja bih recimo potpisao plan iz Rambujea jer tako bi tako nekoliko hiljada ljudi ostalo zivo, ne bi poginuli u bombardovanju, a i Srbija bi se postedela silne stete koja joj je naneta. Dakle, pre nego sto resis da ispalis teske patriotske izjave razmisli kako bi se osecao da si nekoga izgubio u tom bombardovanju? Da li bi i tada bio ovako drcan prema NATO-u.
ja i jesam izgubio nekog u nato bombardovanju a i sam sam njegova zrtva. toliko.
Žao mi je.
Ali tek sada te ne razumem...
al, dobro, nije ok raspravljati na ovom nivou.
Glede drugog dela tvog predjasnjeg posta... stalna priča o krizi u EU, nedostatku vizije i slično je suštinski osmišljena da nam olakša to što nikako da se kvalifikujemo za to društvo pa nam kiselo grožđe olakšava život. Brzina našeg napredovanja je vrlo relativna, rekao bih čak da smo vrlo neusklađeni i da smo po nekim merilima dosta dobri, ali da u nekim jako zaostajemo...kao i obično to zavisi ko koje ministarstvo "duži"....
Postaćemo na kraju članovi EU, ali ne zato što smo to zaslužili nego zato što će morati da nas uguraju jer im ne treba crna rupa na Balkanu. A naši vlastodršci će se truditi da taj dan odlože što je više moguće dok ne pokupuju sve što mogu.
Ali, ovih dana neki pametni ljudi pricaju da je Hong Kong primer lep, ali nerealan - u HK zive Kinezi koji pevaju na kinesku himnu i podizu kinesku zastavu, njih odvajaju (doduse, danas sve manje) 2 sistema, a mi i Albanci imamo isti sistem. (sistem kao kapitalizam, komunizam, 'tranzicija')
Marija je u pravu. Pitanje je koliko je model Hong Konga primenjiv na nase uslove, zato sto je tamo sve napravljeno da bi se usaglasila dva razlicita sistema, a kod nas nije problem u sistemu vec u medjunacionalnoj netrpeljivosti.
Meni je jedino zao naseg preostalog naroda tamo koji zivi u nehumanim uslovima, i mislim da bi sav nas angazman trebao da se svodi na pomaganje njima. Sto se tice konacnog resenja statusa Kosova, tu sam blizak idejama Cede koji je oduvek govorio da je Kosovo omca oko vrata Srbije. Cist makijavelizam. On je rekao ono sto mnogi od nas misle duboko u podsvesti, ali nemaju muda da kazu.Pitajte nekog srednjoskolca na ulici koliko je njemu i njegovom zivotu stalo do Kosova?
Busamo se izlivima patriotizma i nesto kao mudrujemo, a potajno znamo da ce, na ovaj ili onaj nacin, to Kosovo na koje nam nikad ne bi palo na pamet da odemo i kojeg se setimo samo kad se pomene u vestima, biti izgubljeno, jer su, prosto, uz svo duzno postovanje i cara Lazara i Milosa Obilica i brace Jugovica, dosla neka druga vremena kad to tako zeli devedeset posto stanovnistva koje tamo zivi.
e ivane, nema niceg nejasnog. ja sam postao nacionalno osvesceniji kako su mi se desavale stvari u zivotu. ne mogu da krivim samo slobu, krivim i nato - na kraju krajeva oni su me bombardovali, kao i tebe kao i vecinu koja nije cinila nikakve zlocine, osim sto je bila pripadnik jednog naroda i imala tu nesrecu da zivi na jednom prostoru u odredjeno vreme.
nego, aj sad to da ostavimo po strani, javi ako ides u spaniju treba mi mina za olovku koju sam dobio odatle a ovde nigde nema da se kupi :)
kosovo je manje vise neresiv problem - kako god okrenes nije dobro. kao oponent ideja cede jovanovica mogu samo da kazem da ako sklonimo tu omcu sa vrata, ona ce nam se zakaciti za nogu ili ruku ili neki drugi deo tela. kosovo ne ide nigde, bice tu gde jeste i mora se traziti dugorocnije resenje. sto se tice volje 90 % stanovnistva, to je sve lepo, ali ajde onda da primenimo isti model na republiku srpsku i sta dobijamo? zapadnu makedoniju, sandzak, backu, istocnu slavoniju... u nedogled, sve dok se i poslednje vlasko selo u negotinskoj krajini ne odvazi na otcepljenje.
sto se tice osvrta na eu - nije potrebno biti toliko rigorozan - ni mnoge clanice eu u mnogim oblastima ne odgovaraju standardima eu. svim standardima mozda odgovara 4-5 zemalja, ako i toliko.
a drugi bevcov pasus upravo govori o onome o cemu sam ja pricao: eu je sve vise forma sa sve manje smisla. u uslovima srpske svakodnevice odzvanja uglavnom kao prazna fraza, imajuci u vidu da se homogenizacija te supranacionalne organizacije upravo dogadjala uporedo sa pretvaranjem ovog prostora u crnu rupu, u cemu je i sama imala znacajnu ulogu. ne vidim ni sad neki poseban interes da se ovaj deo evrope reintegrise u uniju sa stanovista unije, njima jednostavno treba otpad, ostava i tako ce biti.
nisi cak ni u pravu za ministarstva: bolonja je uvedena za vreme ministrovanja colicke i vuksanovica, sto je verovatno za tebe neobican paradoks, ali tako je. ko uzima najvise kredita od evropskih fondacija? neces verovati, ali velja ilic. cudni su putevi gospodnji.
Za vreme Americkog gradjanskog rata, jedan severnjacki oficir pitao jednog crnca zasto nije u trupama Severa, zasto se i sam ne bori na strani koja pokusava njih crnce da oslobodi od ropstva? Kako zasto, uzvraca crnac. Pa, da li si ti nekada video da se dva psa bore oko koske? Jesam, video sam, odgovara oficir. A da li si nekada video da Koska ucestvuje u borbi?
Maare, jasno je meni to oko nacionalnog osvešćivanja kroz niz ružnih događaja...pa ne bi DSS i SRS postojali da nema toga, ali ipak, nekako se uvek začudim kada mi to neko obrazovan i pametan kaže.
Kosovo jeste nerešiv problem, ali samo iz našeg ugla jer rešenje koje će nam biti nametnuto nama ne odgovara. To jest, ne odgovara nam jer nas političke strukture u to ubeđujue bez razmišljanja o budućnosti. Već sam se umorio od ponavljanja pitanja: šta ćemo za 30 godina kada Albanaca bude skoro isto koliko i Srba? A za 50? Bolje da nam seku gangrenoznu nogu nego da umremo.
Ne vidim da iko napušta EU, iskustva Slovenaca, Bugara, Rumuna sa kojima sam razgovarao su većinom pozitivna. Ima teškoća, naravno, tranzicija boli jer je pre 60tak godina odabran pogrešan ekonomski model ali poboljšanja su evidentna.
Otpad? Pre bih rekao nova tržišta, a u tome nema ništa loše. I Kina je novo tržište pa se niko zbog toga ovde ne buni.
hej, pa ja se nadam da ce za 30 godina odnosi izmedju albanaca i srba biti bolji nego sto su danas. ako krenemo da secemo nece nista ostati. zato moramo da lecimo. kako, pa uz pomoc sveta, ako im je to uopste interes. izvini ali ja za sada to ne vidim. i o nametnutom resenju se prica vec osam godina pa nista od toga. ukoliko ipak do toga dodje, nemoj se cuditi sto niko ovde ne voli eu i sad. to ce biti jos jedan znak da sve ide dodjavola.
fala na komplimentu, nema mesta cudjenju: ko sto rece handke razlika izmedju patriota i nacionalista je u tome sto se patriote javljaju samo kad im je zemlja ugrozena. u tome je i razlika izmedju kvalitetnijeg krila dss i srs. ja se osecam ugrozeno i od stranih i od domacih profitera, bez obzira na ideoloske boje, od svih onih koji su od biznisa zvanog rat imali ili imaju korist. svi su oni bili na jednoj strani, sintagma "najbolji neprijatelji" ovde odlicno pasuje.
kina nije polu-protektorat kao balkan. ali jeste otpad... u ekoloskom smislu :)
Da bi odnosi Srba i Albanaca bili dobri moraće da se razdvoje, kako sada stvari stoje.
Meni je bliska ideja o tome da ćemo za koju godinu svi putovati bez pasoša po Evropi pa zato mislim da je ljudski faktor tu mnogo značajniji od teritorijalnog.
Ovo o profiterima potpisujem. Ne volim kada nekog volimo samo jer je naš, a drugog pljujemo zbog istih stvari. Ako neko zlopotrebljava svoju moć treba da bude kažnjen ma kako se zvao i prezivao.
Kinezi imaju taj ogroman ekološki problem za koji su sami krivi. Znaš kako to ide tamo...par stotina miliona bolesnih od raka neće biti prevelika žrtva ubrzanog industrijskog rasta. Stići će uskoro i do ekološke svesti pa će srediti stanje...makar zbog Olimpijade.
Постави коментар