Oni osuđeni na TV hipnozu, dakle većinsko srpsko stanovništvo, stvarno proživljavaju teške dane...sinoć sam pokušao da pažljivo pregledam glavne kanale, one sa nacionalnom ili beogradskom frekvencijom i već nakon 15tak minuta surfovanja osetio sam kako mi mozak curi kroz uši u nameri da pobegne od terora. Prvi program opet nekog ženi za 48h, dajte ljudi da vidimo dal može čovek da se razvede za tako kratko vreme, kažu nesrećnici koji su prošli kroz to da je verovatno samo svedočenje o tome kako si bio/la silovan(a) mučnije. Na drugom nešto smisleno, nastavak serijala Zabranjeni bez zabrane, epizoda o Lazaru Stojanoviću i njegovom Plastičnom isusu...ne mogu da se otmem utisku da ovaj film osim subverzivne antikomunističke ideje i nekoliko duhovitih momenata po kvalitetu zbilja ne zaslužuje neki ozbiljan osvrt...žao mi je Laze jer je proživeo pravu golgotu, ali Isus realno nije ozbiljan film, za razliku, od recimo filma Mlad i zdrav kao ruža.
Na Avali sede neke žene i izigravaju Gorčina, Dragoljuba i Đorđa, na B92 Manda se valja u govnima imbecilnog kviza koji to nije jer ne traži znanje već samo sreću, dakle u pitanju je jednosatna igra na sreću....na Foxu apsolutni šampion večeri, američki kečeri, sećam se da sam prvi put ovo čudo prirode video pre 20tak godina kada mi je očuh gastarbajter doneo nekoliko VHS kaseta sa "borbama" tadašnjih šampiona (Macho man, Hulk Hogan, Andre the Giant...) i da sam bio fasciniran spektaklom koji su Ameri gledali i navijali iako je bilo jasno da je sve namešteno...istina, bilo je tu pojedinih borbi koje su bile tako režirane i odglumljene ... kao da su autori odrasli na antičkim tragedijama...ali, hej, to nije pravo... vidim da i današnji World Wrestling ima svoje favorite ali nešto mi to izgleda jadno...verovatno i zbog dvojice komentatora čiji komentari odaju duševno poremećene osobe odrasle u Mekdonaldsu...radije bih prao mrtvace nego to radio.
Studio B ima neke dosadne goste, bar nije u fotelju propali Vladeta Jerotić koji poslednje dane života troši da ubedi sebe i druge da će kada umre živeti večno.
Na Pinku Neda Ukraden imitira Tinu Tarner...nešto što se može gledati samo kroz prste šake kojom ste prekrili lice dok prizivate pošast biblijskih razmera koja bi pogodila studio...na Enteru neke vesti, deluje pristojno, tema su Čeda i Miško..naravno...pitam se koliko će smeti da čačkaju nakon što je Bujke onomad pocepao Milku koju prsti još bole koliko ih je kršila i lomila na radost kamermana.
Na Metropolisu neverovatni Kesić prikazuje spot koji je snimio za pesmu Tarzan boy grupe Baltimora...ovo je toliko užasno da je smešno, jel Kesić vlasnik Metropolisa? Ako nije onda ili zna neku mračnu vlasnikovu tajnu ili plaća da ima svoj prostor...suštinski ovo je totalni pank, Borat/Bruno bez para i smisla za humor, ali toliko odudara od svih koji se trude da budu ozbiljni da i nije tako loše.
Košava još jednom potvrđuje da samo u Srbiji TV stanica koja nikada nije valjala i koja ne može da sastavi svega pola programa, a to pokušava da učini narodnjacima i šouom neumrlog Borisa Bizetića, može da ima nacionalnu frekvenciju. Znači ovo je bolje od RTL-a? Možda kroz alkoholnu izmaglicu.
Gasim TV i uzimam knjigu Plišani soliter mlade spisateljice Ane Vučković... 2 sata kasnije shvatam da sam gladan i da sam pročitao skoro 100 strana u jednom dahu...knjiga nije savršena ali je divna, majstorski napisana, prepuna slatkih asocijacija na sitne detalja svačijeg odrastanja...povremeno mi se čini kao da poznajem autorku godinama i da je neka moja razmišljanja utkala u knjigu.
Prvo parče zagrejanog hleba mažem ajavarom, drugo džemom od drenjina...kada ste ga poslednji put jeli? Potpuno je fenomenalan....
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
14 коментара:
Eh,lako je pljuvati po svima...ali dobro,ti imas taj Pescanik pogled na svet...
Bato, ako je Pescanik pogled na svet davanje prednosti dobroj knjizi umesto zaglupljujucoj televiziji onda ok, nema problema, taj sam.
Ja generalno imam negativna odnos prema TV, ni u drugim zemljama to nije mnogo bolje, 80% programa je teska glupost i komercijala...jedino sto nacionalne tv imaju obavezu da prave odredjeni procenat kvalitetnog programa, a ovde na drugi ubacuju skupstinu i Seselja...
Druže, za to postoji jedan odličan lek koji konzumiram već pet godina, tj. od svoje sedamnaeste. Izbaciš TV iz kuće, pa kad naleti neki sport, a ja skok u kladionicu. Svaki put drugu.
Vidim da imaš i zamenu za kladionicu - knjiga. To pali i kod mene. Sinoć sam čitao Tasićeve Matematičke korene postmodernog mišljenja.
@bata
Kakvo pljuvanje, to je odvajanje žita od kukolja. Najlakše je sklopiti oči pred glupostima. Da li si zadovoljan svojim životom u zemlji gde je koncept instant - zabave, invociranje pseudointelekualizma i primitivnizma dominantno klimatsko stanje?
Ja sam isekao kabl od tv-a pre 4 meseca. Sad ponekad samo pogledam nesto sa Discovey-ja ili NG-a kad odem kod devojke vikendom. Sjajan je osecaj.
Ja se divim vama koji ste bili sposobni za takav radikalan potez...sustinski TV je jedna od najnepotrebnijih stvari u kuci...u pravu si, treba iseci antenu i koristiti ga kao monitor za DVD player.
kesić je totalni frik, tj. lik. meni se njegov način vođenja emisije baš dopada, ne shavta sebe ozbiljno. ne vidim neku plastičnu i našminkanu facu punu licemerja i nečeg što nije stvarno. tako da.. pretpostavljam da je kesić u stvari -kesić i to je sasvim ok u zemlji u kojoj životarimo. ja isto prebacujem kanale i ne zadržavam se dugo. rts 1 i 2 po navici zaobiđem u širokom luku, boja te televizije i ono što pruža je ravno kao kada si bolestan pa ti je sve bez veze, čak i ukus i miris ne osećaš. od ponuđenih emisija koju televizija nudi, velju -nivo 23. mi drži pažnju, čak i kad mi gosti nisu zanimljivi u onoj pravoj meri, uvek se nešto zanimljivo čuje. kada bi me neko pitao šta gledam, to bi bilo to. možda je i to dovoljno, šta da je televizija toliko zanimljiva da provedeš dosta sati ispred iste? alo, rođaci, ne ide to tako. LOL :))) mislim, ovo sam napisao zato što bih onda imao žešći konflikt televizija ili internet.
Ivane, uvek uzivam u Vasim blogovima, ali dzem od drenjina! Kada sam bila vrlo mala, davno, davno... Sad mi se jedu i ribizle i dudinje, narocite crne. Ne znam iz kog kraja Bga ste? Dudova je bilo dosta na Pasinom brdu, sve do 80-ih. Popnete se na drvo i zobate dudinje. Posle ih posekli, prljale ulicu. Ne znam da li ih i gde ima sada.
Sto se tice filma Mlad i zdrav kao ruza, ne znam. Svakako vise lici na film od Plasticnog isusa, i mislim da razumem sta je ondasnju vlast toliko iznerviralo ali nesto, nisam jos definisala sta, smeta mi. Razmisljam:-)
TV programi, nasi, strani, svejedno, strasniji su nego bilo koji horor koji sam odgledala jer, kada gledate dobar horor samo se plasite, a kad gledam TV plasim se i stidim istovremeno. Neke emisije bi mogle da stave The Man Comes Around Dzonija Kesa na pocetak, kao u Dawn of the Dead.
Raspricala se...krive su drenjine... Srdacan pozdrav, Srbislava
Srbislava, a tek sok od drenjina...onaj iz staklene flašice, ne secam se tacno ko je bio proizvodjac...
Dudinje nisam voleo ali ih je bilo kod mene na Zvezdari, na Severnom bulevaru je bilo tesko proci, a ne okliznuti se i oplaviti pantalone.
Mlad i zdrav nije savrsen film, ali je pravi film i u vecem delu funkcionise odlicno...ima nekih delova koji su suvisni ili previse pretenciozni...to na dusu autora.
Hehehe, Džoni Keš, sjajno...kada čujem njegove verzije I want back down, Solitary man ili Personal Jesus imam problem da zadrzim suzu i da ne pocnem da gutam onu veliku virtualnu knedlu.
od svega mi je najgenijalniji detalj koji se provukao, neda ukraden koja imitira TT...dziziz...:)
Na svu srecu dosta radim pa nemam mnogo vremena za TV, a i onda se uglavnom zadrzim na nekom od dokumentarnih kanala i omiljenom BBC-ju, koji je savrseno sredstvo za beg od svadbi, kojekakvih sarenica, nazovikvizova i sl. Pri tome uglavnom mislim na onaj deo programa sa sjajnim ekranizacijama knjizevnih dela, emisijama o bastovanstvu ili prirodi, od koje smo, nazalost, sve dalje.
Da ne davim vise, na tom istom BBC-ju gledala sam pre neko vece istrazivanje o decjem ponasanju i reakcijama na ponasanje druge dece i odraslih. U mnogim slucajevima ispostavilo se da deca razmisljaju neverovatno zrelo i cesto imaju mnogo moralnije stavove nego njihovi roditelji. Na kraju, zakljucak profesora koji vodi emisiju: sa takvom decom buducnost i nije tako crna kao sto je uglavnom predstavljaju.
A onda, posle dva dana, ovakva prica iz nase stvarnosti: cekaju ljudi autobus u jednom selu, njega nema i nema, zovu stanicu, oni tamo kazu da je autobus posao na vreme... Kad se konacno pojavio posle sat cekanja, usledilo je sledece objasnjenje: usput je neko dete gadjalo grudvom autobus, naprsla je sofersajbna i morala je da izadje milicija na uvidjaj... O kakvoj onda buducnosti pricamo?
Naizgled nema veze sa temom, ali ako roditelji i dalje nemaju kad da se bave svojom decom, nego ih posade pred televizor da im prodje vreme, a na TV-u vec pomentuti "sadrzaji" za ispriranje mozgova, onda je jos i dobro ako se zavrsi samo na autobusima i takvoj "zabavi".
Secate se one scene iz Varljivog leta kad Bata Stojkovic, usred studentskih nemira '68. iznosi televizor napolje? Posle par dana ga vraca u kucu. deca pitaju sta je sad to, a on ce: "Drug Tito je rekao studenti su u pravu, odsad mozete da gledate televizor". He he he
A da, veceras u pola jedan na RTS-1 ima ciklus filmova Ingmara Bergmana. Eto, da ne kazete da bas nista vrednog nema na TV. I to sve do 28. novembra, svakim radnim danom filmovi ovog legendarnog rezisera na kojeg su se ugledali mnogi ovi savremeni cije mi filmove gledamo i komentarisemo.
I ja to nemam.
Al imam sreću.
Nikad nisam imala :)
@ivana
ono oko dece. da, slažem se da su moralnija, ali vremenom degradiraju. možda baš zbog toga što su prepuštena televiziji, roditelji su zauzeti poslom, dođu umorni s' posla i dete hoće da privuče njihovu pažnju, i dolazi do onog momenta. staviš dete pred televizor i ojha, hipnotizacija je krenula. ja nemam decu, razmišljam o istoj, ali s' druge strane se pitam: "kako?" moje odrastanje je bilo mnogo bezbolnije. nismo bili željni iako možda nismo imali nešto previše. današnja deca imaju mnogo više i opet nisu zadovoljna, zato što se društvo iskvarilo i moralna načela su sada samo stvar pojedinaca. ono što mi preživljavamo i živimo i dalje zadnjih 15 godina i više se odražava i na decu. ova mlađana generacija je što se tehnologije tiče miljama iza nas. oni će biti programeri virtualnog života. baš bih voleo da se napiše nešto o ovoj temi.
Ne gledam TV. Povremeno ukljucim vesti ne bi li sebe podsetila na realnost u kojoj zivimo ili pak u novinama procitam o novim horor desavanjima u nasoj "naprednoj" civilizaciji. Vesti su se svele na izvestaje o raznim katastrofama koje me pogadjaju veoma licno, kao da se u najmanju ruku sve to desava meni. Redovno otplacem turu. Za ostale sou programe i kvizove jednostavno nemam zivaca. Bilo bi dobro kada bi mogla da ih posmatram kao recimo humoristicku emisiju, ali ne mogu. A tek reklame koje traju toliko dugo da otprilike zaboravim sta sam pre toga pocela gledati...
Постави коментар