уторак, 20. новембар 2007.

ŠTA JE NOVO NA GRAMOFONU HRONIKE?

BEIRUT – The Flying Club Cup
4AD
Koliko je muzika neiscrpna u svojim mogućnostima kombinovanja, ukrštanja i stvaranja novih, svežih i originalnih podpravaca svoju potvrdu ima u neobičnoj ali sve uspešnijoj karijeri mladog (21) Zaka Kondona i njegovog benda Beirut. Taman kada smo mislili da nakon Gogol Bordela i Kultur Shocka više nema prostora da se etno folk motivi uvedu u popularnu muziku na neki do sada neviđen način Kondon nas je demantovao. Prvo svojim albumom prvencem Gulag Orkestar iz prošle godine, a zatim i ovim, potonjim, koji zvuči zrelije, zaokruženije i kvalitetnije u odnosu na inače vrlo dobar prethodni album. Mešajući zvučne uticaje Balkana, Istočne Evrope i Bliskog Istoka i ciganske muzike sa francuskim šansonama (Žak Brel kao uzor) Beirut raskošnom paletom mešanih boja baca novu svetlost na savremenu scenu kreirajući retko i unikatno delo van svih aktuelnih tokova i trendova. Album kakav bi nekakav talentovani muzički putopisac sa početka dvadesetog veka možda mogao da ispeva uživo zagledan u motiv koji je kumovao nazivu albuma – Kondon je videvši staru fotografiju festivala balona koji se održavao u Parizu shvatio da nadrealizam te scene savršeno odgovara atmosferi njegovog albuma. Svaka od trinaest numera na albumu ima svoju setnu i melanholičnu priču, svoje ukuse i mirise. Apsolutno neodoljiva muzička avantura.
Ocena: 5

3 коментара:

Vladimir је рекао...

Taj Beirut deluju bas dobro. Moracu se baciti u potragu i za njima i za Gogol Bordellom, koje takodje nikad nisam cuo.

Ako zelimo spoj etnoa sa savremenim ja preporucujem Yanna Tiersena, mladog francuskog kompozitora. Lik se proslavio komponojuci muziku za film Amelija Pulen. Izdao je nekoliko albuma u kojima spaja klasicnu muziku, francuski etno, i savremene muzicke trendove, i to sve u jednom rafinisanom tonu, ugodnom bas za ovako sumorne jesenje dane.

Yann Tiersen je komponovao muziku i za Good By Leninn, po meni najbolji nemacki film od pada Berlinskog zida pa naovamo. I sad se najezim kad se setim scene iz tog filma u kojoj helikopter nosi kroz Berlin ogromnu Lenjinovu statuu, propracenu muzikom Yanna Tiersena u pozadini

my sweetheart, the drunk је рекао...

kada me je drug (zahvaljujuci njemu sam i otkrila beirut prosle godine) pitao kakav je novi album, spetljala sam se kao da ne umem da govorim - hm.. pa.. mnm.. ovaj.. (ali to je vise do moje trenutne muzicke neprobojnosti no do samog albuma) potpuno drugacije je bilo kad sam objasnjavala drugarici da [ja, iznutra] zvucim kao rhineland sa prvog album i zasto volim ovaj bend, tu sam se raspricala, ali me nije bas shvatila... anywayz, ovaj decko je uspeo da se ugura medj moje omiljene izvodjace ikad. mali je opasan:) ipak, prvi album je za nijansu bolji od ovog.
ima neke magije u toj muzici, boemije, ali i naivnosti... to neko putovanje kroz vreme, svaki put imam utisak da lutam austrougarskom (galicijom, npr) krajem 19og/pocetkom 20og veka...

etotako је рекао...

Slazem se sa ocenom!