SUPERMARKET SOUNDTRACK

Znam da sam beskarakterna svinja koja i pored svih kritika na kraju pazari kod Miškovića...hebiga, Maxi u Višnjićevoj mi je usput, imaju dobar izbor voća, povrća i suhomesnatih proizvoda...u stvari samo to im je i ok ali ajde sad, nisam pazario bog zna šta, a i nije to tema. Tema je muzika. Naime, već drugi put u tom istom Maxiju sa razglasa biju Doorsi. Super, kažete. Pa jeste, ali sve vreme nisam mogao da se otmem utisku koliko to tamo zvuči apsurdno...Jim Morrison urla Wild Child, a nas nekoliko (bilo je prilično prazno za pola 6 petkom, valjda su svi u Shitiju) gura kolica i robotski ubacuje "artikle" (što me uvek podseti na Y(ugoslovenski)A(sortiman)S(port)S(kih)A(rtikala))) u kolica praćeni umornim i mutnim pogledima klonulih "radimza15hiljada6dananedeljnoijošmoramdaglumimsreću" prodavačica. Odmah zatim kralj guštera raspali po Jahačima oluje "like a dog without a bone..." a ja biram teleću krmenadlu. Dakle, umesto opuštene programirane trgovine uz koju najbolje idu laki pop hitovi (srećasrećaradost) ili neka klajdermanovština od koje privatno dobijem prolivue ali uz sintetiku supermaketa, tržnih centara i liftova ide savršeno, ovde neki subverzivni element daje sebi oduška i minira napore vrednih japija da nam uzmu i poslednji dinar puštajući sledbenika boga Dionisa, autodestruktivnog šamana revolucionarnih vremena. I to čak ne ni laganu "Touch me" uz koji bi pipači hleba konačno mogli da se opuste, već probrano buntovničke i filozofske pesme iz njegovog opusa. Na mene je delovalo, kad god bih posegao za nečim skupljim (ementaler, 200 grama 300 dinara, lindt čokolada 100 grama 200 dinara, Jacobs kafa...gle pa nema Jacobs kafe, samo glupi Nes) uhvatila bi me laka drhtavica, ruka bi mi klonula pored tela i ja bih nastavio ka kasi gde ću se suočiti sa očima kuvane kasirke. Ja razumem da je gospodin predsednik (kako MM voli da ga zovu) trenutno prezauzet sukobom sa Č.J. razumem i da se bori na mnogo frontova i da ima silne investicije nad kojima mora da bdi. Ali, ovakvi crvići na kraju progrizu svoj put, velike imperije su padale jer nisu na vreme prepoznavale početak svog kraja u naizgled nebitnim malim znacima. Posle će biti kasno, ostaće samo eho glasa Jima Morrisona koji nam poručuje: "This is the end, beautiful friend, this is the end, my only friend, the ned, of our elaborate plans, the end..."

p.s. prava iskušenja tek predstoje, zamislite kada se pojavi pravoslavna verzija ovog majstora: http://wwjbmovie.com/