Juče je u Poligrafu Jugoslav postavio dobro pitanje Teofilu. Šta misli zašto će Peščanik da izazove okupljanje i "spontanu" pobunu, a niko ne reaguje na marže od 30 i više posto u domaćim maloprodajnim lancima. Teofilov odgovor je bio vrlo jednostavan, i ovi što im smeta Peščanik su manjina, velika većina je potpuno letargična i ne reaguje čak ni na ono što ih direktno ugrožava.
U normalnim okolnostima ludilo na monetarnom tržištu izazvalo bi buru protesta i pitanja, na primer, ko je u poslednjih 7 dana grdno zaradio na kursnoj razlici. O tome da jedan fond kontroliše 85% tržišta mleka i o spomenutim maržama da i ne pričam. Ali, pošto bijemo boj za Kosovo (posle koga po običaju sledi kosovski ciklus pesama koje slave poraz) sve ostalo ide u zapećak. I divljanje navijača i to da je 90% škola u štrajku i cenovno monetarni teror.
A kada baš zagusti i ljudi počnu da se bude iz Matrixa uvek je tu neki brkati ili bradati pajac iz kutije da zazvecka oružje. Izjava ove kreature o ratu kao pravnom sredstvu je, naravno, data isključivo zbog domaće javnosti, šteta što je su sredstava informisanja toliko uznapredovala od vremena kada smo pokušavali da zaustavimo Rojters da dotična budalaština gotovo istovremeno stiže do ušiju onih koji o sudbini Kosmeta odlučuju pa isti sa velikim zadovoljstvom mogu da nam upišu još jedan minus. Kako tek Albanci uživaju...oni ne prete, kada popizde spale nekoliko crkava i proteraju nekoliko hiljada ljudi, a onda kooperativno sede na sastancima i slušaju šta im gazde kažu. Mi istom gazdi pokazujemo srednji prst, u isto vreme ga molimo da kupi naše firme (inače ćemo ih dati Rusima) i molimo za koji evro pomoći...
Nemojte sumnjati da će taj vajni savetnik (zamislite kakav je tek onaj koga ovakav savetuje) ako do tog rata zaista i dođe odjednom izvaditi ili potvrdu o oslobođenju od vojne obaveze zbog kile ili dioptrije ili diplomatski imunitet jer će, kao i sav radioaktivni politički otpad, otići u ambasadore. No, ne plašite se, rata neće biti...suštinski, Srbe zabole ona stvar za Kosovo...setite se najavljene kataklizme koje je trebala da zadesi Crnu Goru ako ode....
A možda je ovo pravi put da barabama pokažemo zube, makar i mlečne: http://www.bojkotujmonopol.com/
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
5 коментара:
ne znam ko je najviše zaradio, ali znam da su masno zaradili svi uvoznici kojima su dospela plaćanja. e sad ne treba biti previse pametan i zaključiti ko su najveći uvoznici u ovoj zemlji...
inače ovo je bio stvarno neverovatan podsticaj za srBsku ekonomiju...
Da ne spominjem one koji imaju mnogo para na racunu i prave informacije...prosta racunica kaze, pre nedelju dana promenis milion evra u dinare, a danas ih vratis u evre i zaradio si 4 miliona dinara...
ta dva nekako zajedno idu...zar ne? taman lepo višak okreneš o istom trošku...jezivo
Odličan tekst, svaka čast. Ne znam u čemu je problem priznati da te zapravo boli kurac za Kosovo? Mene boli. Kosovo je tumor gde operacije ne pomažu, samo se bojim da se iza toga svega krije jedna još gora priča. Vreme je pokazalo da u Srbiji iza svake priče stoji još odvratnija priča.
O čemu mi pričamo ovde? Moram da uzmem onu okoštalu sintagmu da bi opisao srpski nacion - nizak nivo svesti.
O čemu govorim? Jedan od naših poznatijih "filozofa" (čitaj Milenko Perović, Filozofski fakultet, Novi Sad, Nacionalni stroj, tribina, da bude jasnije), na predavanju puši cigarete! Mene interesuje kako neko može da bude filozof, a da puši na predavanju iako je izričito napisano da je pušenje zabranjeno. Kako li taj tek čita filozofiju ili govori o nacizmu kada nije u stanju da shvati da je pušenje zabranjeno.
Opet, ova ilustracija je opšta za Srbiju: pušenje metafizičkog kurca, ništa konktetno. Kako je Diogen govorio, a govorio je pravo, bilo bi super kada bi se protrljali po stomaku i postali siti. Mi brkamo neke stvari, kada drkaš (radiš) posle izvesnog vremena ti bude lepo.
Da ne dužim: kao budući intelektualac uvek ću stati na put gluposti i suočavaću se sa njom. Neću dozvoliti da neko razmišlja umesto mene. Ko to dozvoljava, može da se trlja po stomaku.
Siroka je tema, ali cu probati da sazmem… Puno puta si spominjao Kosovo i ja ni jednom nisam komentarisala, jer uvek osecam da me na tu temu racionalnost jednostavno napusta. Ali svaka istina je na kraju krajeva subjektivna istina. Ljudi prodju zajedno kroz (recimo) isti rat, a izadju sa razlicitim iskustvima i stavovima. Problem Kosova se vuce vekovima i nikada nije resevan na pravi nacin. Sada nas cudi sto su drugi uzeli da ga resavaju za nas. U proslosti, kad god je bio "dole" neki problem, slala se vojska i policija, a javnost u vecini slucajeva nije ni znala nista o tome. Nije se razgovaralo. Nije se trazila pomoc. I tako generacijama. I sada su odjednom svi u cudu. Dakle, gore pomenuto je prvi problem i najveci. Drugi problem koji smo imali, a koji se odnosi na muslimane u Bosni i na Kosovu je cinjenica da smo u tim sukobima u vecini slucajeva udarili na svoje. Na svoje, od kojih se vecina vise i ne seca svoga porekla kao sto smo ga i mi zaboravili, jer se vise niko ne seca da su Turci uzimali nasu decu, po istom principu po kojem su sva velika carstva pokusavala da opstanu i sacuvaju svoje teritorije. E ta deca su potomci velikog broja nasih danasnjih muslimana u Bosni i na Kosovu. To su nekada bila nasa deca, poturcena, ostavljena ovde nakon pada carstva, sto prakticno znaci da su Srbi jurisali na Srbe druge vere. Niko nam nije kriv sto ne poznajemo istoriju. I dolazimo do treceg problema kada Albanci sa Kosova mahom vise nisu oni koji su tamo ziveli generacijama, a od kojih i nisu sve bili Albanci nego nekoliko razlicitih naroda, vec sada imamo i ljude koji su iskoristili priliku i dosli prakticno po prvi put na Kosovo, a vecina njih tvrdi da je tu zivela i ranije, sto se naravno ne moze proveriti tako lako niti iko hoce time da se bavi, a opet nasom krivicom, jer stanovnistvo Kosova nikada nije bilo adekvatno zabelezeno. Znam, bila sam tamo. Tacno je da smo dosli u gotovo apsurdnu situaciju u kojoj se pitamo kako bi reagovale druge zemlje kada bi nase velike dijaspore u inostranstvu zatrazile svoju drzavu, jer to je ono sto se desava. Zato puno ljudi ne razume situaciju i ne moze da se pomiri sa otcepljenjem Kosova. Pa i meni samoj je tesko, ali ne zbog parceta zemlje nego zbog patnje naroda i zbog kulturnih spomenika koji se preneti ne mogu. Ali isto tako ne mogu da smislim nas "vrh" koji koristi Kosovo, tacnije koristi upravo ljudsku patnju, da skrene temu sa nekih drugih stvari i da opet stagnira, da drzi ljude u strahu od novog moguceg rata i tako dalje. Sanse da sacuvamo Kosovo ne samo da su vrlo male nego su i vrlo skupe. Ako Kosovo ostane Srbija i problem Kosova ce ostati srpski. Dakle, doslo je vreme da mi "platimo" za greske prethodnih generacija koje nisu ucinile nista pametno da rese problem na vreme, a mi smo odrasli na mitovima i hranjeni patriotizmom i ovo nam je, sto bi nas narod rekao, rak rana. Patriotizam je pozitivan samo onda kada je racionalan i kada iza njega stoji opste dobro, cime se mnoge patriote ne mogu pohvaliti. Vecina ovih ljudi nikada nije ni bila na Kosovu i malo njih zna o cemu prica. Ne govore ljudi vec vatra, da tako kazem. Mogu da razumem, nije da nisam osetila isto u nekoliko navrata, jer svi smo mi odrasli na istom mleku, ali vreme nam je da ozbiljno razmislimo o tome sta je najbolje za nas i za generacije koje dolaze.
Постави коментар