Nešto mnogo spavam ova dva dana, ajde što nema sunčeve svetlosti da me prene iz sna kroz zavese, nego što se izgleda i umor uvukao u sve pore mog tela i, mada znam da predugo spavanje ima kontra efekat, ipak ne mogu da iskočim na prvo buđenje već me tek bolni zov pune bešike isteruje.
U petak sam se vozio Plavim vozom. Ljubazni drugari iz Rotografike su organizovali lep dan druženja sa svojim klijentima povodom puštanja najmodernije 32-stranične mašine u pogon, a isti je uključivao: vožnju do Subotice legendarnim prevoznim sredstvom najvećeg sina, kolonu finih crvenih taksija koji su nas prevezli do fabrike na koktel i puštanje mašine u rad (Radoš Ljušić katanom seče vrpcu...dobro, ne može sve baš da bude lepo...znam) prevoz do finog restorana u centru gde smo nastavili druženje uz klopu i piće da bi voz krenuo nazad oko 18:30 i dovezao nas u Bg u 22:00. Dobra fora je taj voz, da je pameti bio bi velika turistička atrakcija, stari luksuz i patina, grbovi SFRJ svuda, kao i slike Tita i Jovanke...ali mi ne umemo ni od Kuće cveća ni od Muzeja 25 maj da napravimo mesta u kojima bi turisti uživali, a država zarađivala, pa zašto bi i od ovoga...
Večeras su Pankrti u SKC-u..nekako je to brzo stiglo pa mislim da više nema ni karata...verovatno sam okasnio..a bilo bi fino videti Lovšina and co.
Nedeljnik Evropa je promenio dizajn, osvežio sadržaj i ponovo ga preporučujem, naročito je dirljivo i bolno istinito otvoreno pismo Ričarda Berna (ne mešati ga sa Bernsom) Srbiji: http://www.evropanedeljnik.co.yu/sh/191/kolumne/1617/
Odoh da probam da ovom danu ne dozvolim da se stopi sa bezobličnom masom sličnih nedelja.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар