Koji su prvi utisci stečeni po dolasku u Pariz? Teško je sabrati ih nakon par nedelja ali čini mi se da su nas prvo opčinili mirisi. Iako 5 puta veći od Beograda Pariz ne smrdi, nema toliko smoga, mada automobila ima u izobilju valjda su oni boljeg kvaliteta pa ne ispuštaju dimčinu, a i toplane su ima valjda na gas, šta li? Ali zato se ulicama razležu mirisi svakojakih đakonija, pekare nude svež hleb i pecivo (i to kakvo) tokom celog dana, silni restorani, braserije, zalogajnice, najrazličitiji fast foodovi, palačinkarnice mame miomirisima. U Parizu se dobro jede i pije, to je bila jedna od prvih lekcija...kao i ona da je šank sveto mesto, između ostalog i zato što su pića popijena za njim 30% jeftinija od onih koje bi popili sedeći za stolom. Lokali su vazda puni ljudi, ti ljudi komuniciraju međusobno, u kafeima i braserijama se poznanstva lako sklapaju. Ljudi najrazličitijeg porekla, boje kože, nacionalnosti, opredeljenja, jedni do drugih pijuckaju i grickaju, pričaju brzo i uz puno smeha. Vizuelno čine neobičnu sliku, iako je veče niko nije nešto posebno sređen, za razliku od ovdašnje grčevite želje da se hronična besparica zakamuflira firmiranom garderobom u Parizu je izgleda ideal izgledati kao da niste pri parama.... neobavezno, kežual, pomalo zarozano čak...boemija ima svoje uporište ovde gde će se više dati za piće i hranu nego za skupu garderobu, a još više za umetnost i kulturu, za knjige, stripove, ulaznice, umetnička dela...
Slično im izgledaju i kafei...retki su (i uglavnom turistima namenjeni) luksuzno sređeni lokali, ogromna većina ima veliku dozu patine, plafon je često okrunjen, poneka pločica otpala, prašina po ćoškovima pamti Šarla de Gola...ali i to je deo šarma...muzika koja se pušta je takođe eklektična, od Žaka Brela do Bouvija...a simpatični Samir, vlasnik prave internacionalne rupe na Belvilu je videvši odakle smo iskopao Harisa Džinovića i Bobana Markovića i pustio ih na razglasu...
I nije preglasno...može da se priča, muzika je tek fina podloga za razvoj konverzacije.
to be continued...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
17 коментара:
zivela sam u parizu 4 godine. prva secanja si mi iz tog grada, posto sam otisla tamo bas kao mala (polu-beba). jos uvek se nisam vratila tamo. ali, hocu. dok opisujes ove mirise, apetit mi se opet otvorio, poludecu! konacno si mi odgonetnuo zasto je u belom svetu sank tako popularan. ja, izmedju ostalog, u 90% situacija sedim za sankom, a u sikari u 99%. jedini pravi oslonac:). nadam se da se prica o parizu nastavlja. bas lepo...
Ivane, pa sto se ne preselis u Pariz, kad ti je vec ovde toliko lose?
Loveless, mislim da je vreme da se vratis tamo :)
Bato, u poredjenju sa Parizom mnogi svetski gradovi izgedaju lose.
U poredjenju sa Beogradom mnogi izgledaju dobro...ali mnogi i lose.
Ne razumem tvoj problem sa ovim blogom, jasan ti je moj kriticki stav, jasno ti je (valjda) i da je moja kritika motivisana zeljom da ovde bude bolje...a ako ti to nije jasno ne razumem zasto mazohisticki nastavljas da me citas.
Rado bih se preselio u Pariz kada bih mogao...no malo sam okasno za takvu akciju.
Ne treba brkati turisticke posete i boravke sa zivotom u jednom gradu. To su neuporedive kategorije.
Pariz je super. Beograd je super. Treba samo znati ziveti.
Iskreno,poceo sam da te citam jer mislim da si pametan tip,i da od tebe moze mnogo toga da se nauci...Ali,eto,ne slazem se sa tvojim pogledom na nasu situaciju.Desava se da nekog citas, i da ti je mnogo toga ok,ali i da dosta toga nije...Ebiga,izvini,nastavicu da te citam,ali necu vise komentarisati.(Kad me nesto iznervira,odreagujem na prvu loptu,a to bude cesto nepotrebna i agresivna reakcija)Pozdrav
Presidente, to stoji, naravno da nije isto, ali postoje kategorije koje su uporedive, no, citacete o tome narednih dana.
Bato, moj komentar je bio na racun toga sto komentarises uvek kada ti se nesto ne dopadne ili se ne slozis, pa onda ispada da ti se nista ne dopada ovde. Komentarisi i dalje, ali daj i neku pohvalu, majku mu, i ja sam ziv covek :)
U pravu si,treba dati i pohvalu,ali meni se valjda to nekako podrazumeva jer sam cesto na tvom blogu.Trudicemo se da se menjamo :)
E sto volim te gradove gde je out new in, mada to ima veze sa tim da nikog ne znash pa te i bash briga kako izgledash ... otkad sam u Beogradu, mrzi me da izadjem, jer moram da se nashminkam. Ok, to mozda nije pravilo, mozda su to moji malogradjanski svetonazori.
Ono sto cenim kod ovog bloga, a i generalno u bilo kom mediju, jer demistifikacija nekavog ustaljenog stava i mishljenja. Evo recimo meni su se ti francuski kafei chinili tako fensi i intelektualno (sad je zima, pa to kapiram nisi primetio, tu ljudi sede okrenuti ulici, a ne jedno drugom), a iznutra su svi isti, mesing i mermer, ko neki socijalisticki hotel koji je izgubio sjaj. Moje iskustvo sa kafom je bilo katastrofa, mlechni napitak sa tragom kafe ili chak ona meshavina iz kesice prodata za 5 evra, nadam se da to nije tako uvek. Ali putovanje je super, chak iako ti razbije neke iluzije, a odushevi nekim potpuno neochekivanim stvarima.
Dobrodoshao nazad!!!!
Za kafu si u pravu, uglavnom nije bila dobrog kvaliteta, ali vise piju vino, pivo (Leffe je super), a vidim da je caj od nane (prave, u listovima) hit.
Jesu svi na jedan fazon ali ipak se razlikuju, svaki ima neki svoj smek...moguce je da bi mi nakon pa meseci to zasmetalo.
Da standardna naša posla. Ovamo odlična garderoba, a kući step sok.
Zanimljiva je ona konstatacija da preko ljudi mnogo manje obracaju paznju na izgled i modu nego ovde. Mogao bih to da potvrdim. Letos sam ugostio citav jedan copor Svajcaraca i Nemaca, od kojih se nije znalo ko je ruznije i nemarnije obucen, a da pritom nisu bili klosari nego prevodioci, studenti, intelektualci...Jedan Berlinac medju njima je usput bio i poliglota koji je govorio pet jezika, a imao je neke karirane pantalone koje ja ni kao pidzamu ne bi nosio.Pitao sam se u sebi jesu li ikad culi za sve te silne modne marke iz njihovih zemalja odakle mi jurimo robu. Neverovatni su bili, a jos kad su se na Paprikasijadi dohvatili prstima da glodju ribu...
Shvatio sam tek tad do koje je mere nemastina nase otuzne zemlje ucinila da se pretvorimo u ono sto nismo, koliko svojim jurnjavama za dobrim farkama ili patikama, opterecujemo sami sebe, pokusavamo da produzimo zivot u iluziji da smo neko i nesto. A nismo NIKO i NISTA i vazne stvari uporno prolaze pored nas.
Sinoc sam bila kod Samira, pitao je za vas! Mnogo ce se obradovati (kao i njegov macor) kada mu budem rekla da se o njemu pise na blogu. Juce sam takodje iz tasne izvadila kljesta iz "Terminus Nord" - dada, dobro si procitao, ona kljesta za otvaranje skoljki! Da ih posaljem postom?
Dobro dosli nazad. Drago mi je da ste se lepo proveli, u sta nisam ni sumnjala :).
Moram i ja da dodam koju na pomenute teme. I ovde su kafici i restorani krcati, pogotovo u vreme pauze na poslu, koja u vecini firmi pada otprilike u isto vreme. Desilo mi se da ne mogu da pronadjem slobodnog mesta za sedenje.
Tacno je da ljudi ne obracaju puno paznje na garderobu ali i te krpice koje vidimo na njima kostaju poprilicno za nas standard i pojmove, a o kvalitetu ne moram da pricam. Bas sam juce usla u radnju da priupitam za jednu majcu koja je delovala krajnje obicno, a kojoj je cena 120 franaka. To otprilike sumira moju prethodnu konstataciju. Meni je vrlo drago da vidim da ljudi nose pre svega nesto u cemu se osecaju udobno, posto je i meni samoj to oduvek bilo bitnije. Kod nas je naravno obrnuta situacija, ne samo u privatnom zivotu nego i na poslovnom planu, posto je odelo postalo merilo svega i kamuflaza, kako si i sam rekao. Svako mase onim sto ima...
Ovde je nezamislivo nositi trenericu van sportskih aktivnosti. Sto se tice posla, ljudi se oblace jednostavno, pristojno i komotno. Dakle, nista preterano, jer treba provesti veliki deo dana u kancelariji, pa je stoga bitno da se ljudi dobro osecaju u svojoj garderobi. Vaznije je biti uredan nego doteran. Licno bi mi bilo draze da ljudi u nasoj zemlji stvaraju novi i bolji trend umesto sto samo prate postojeci.
Zaboravih ti reci da sam konacno otvorila blog i na maternjem mi jeziku - http://razglednice.blogspot.com/
A koncert Mileta Kitica si precutao ,ajde bre kao jedes kroasane a mile nista cccccc
Uh, da... Pariz... nikako da odem.
Nego par komentara na komentare:
- Uvek me oduseve komentari "ovde je najlepse, sve ostalo je sranje" ili onaj "ako ti je tako lepo tamo, pa onda i ostani". Iz mog iskustva ovde/tamo je bolje/gore je potpuno besmisleno. Sto bi se reklo "Home is where your heart is"
- Da i ja sam se opet sreo sa "pazi kako se oblacis" fazonom u Beogradu. To mi je malo provincijalan fazon. Kao, evo, i ovde je super, svi lepi.
Ne mislim da je provincijalno lose (odrastao sam u provinciji i cesto joj se rado vracam).
Beogradu fali malo te metropolitan opustenosti. Da mozes da budes sta hoces i kako hoces i da te niko ne gleda popreko zbog toga.
A fali mu i sarenila, i to podosta. I rasnog i etnickog. I raznog drugog.
@vladimire lepo si ono napisao.
elem..
ja ne volim naše kafiće i ostale špajzove, puno nafrckanih i ne opuštenih ljudi. prosto kada prolazim pored nekih kafe-a da ih ne imenujem sada, ono... u najmanju ruku bih bacio peglu i ja sada kao tu treba da uđem i na miru da popijem kafu, pročitam novine, aaaaa! moša. beograd je nekad imao tu atmosferu. ja ne mogu da se opustim u takvim lokalima, zato biram kafane gde su stariji ljudi. ono, nevidljiv sam.
Постави коментар