...nakon nekoliko dana bazanja po Parizu stigli su i drugi utisci, najpre onaj koji raduje svakog zaljubljenika u urbani način življenja: Pariz nema samo jedan centar, ima ih mnogo više, svaki od kvartova ili delova grada živi svoj život. Naravno da su Šanzelize, deo oko Opere ili Mare najpoznatiji ali bilo da ste na Monmartru, Monparnasu, Belvilu, Latinskom kvartu...a naročito ako ste u Sen Žermenu imaćete gde da izađete, šta da jedete, niz lokala u kojima je vrlo živo...ima i bioskopa, galerija, pozorišta... svaki od ovih krajeva diči se nizovima zgrada starim više od 100 godina, uskim uličicama i širokim bulevarima, malim parkovima i ušuškanim trgovima. Pariz je grad koji je bio velik i značajan i pre nekoliko vekova što je više nego vidljivo, tamošnje arhitekte i projektanti su, za razliku od ovdašnjih, grad projektovali kao mesto u kome život ne podrazumeva samo rad i spavanje već i "vannastavne aktivnosti" po koje ne morate iću do neke njihove Knez Mihailove...svaki kraj ih ima nekoliko.
Osim te vrste širine uočljiva je i ona druga, prava prostorna, kada se izađe na Senu kod Luvra, baci pogled na Trijumfalnu kapiju, dobija se divan osećaj prostora nezagušenog građevinama...par kvadratnih kilometara prostora zauzetog rekog, bulevarom i parkom zbilja fasciniraju...kao i čuvene građevine u daljini na koju god stranu da se okreneš. Sličan osećaj sam imao u Berlinu, i to je grad u kome se može doći do daha...zato su mi on i Pariz daleko draži od Rima u kome bih imao napade klaustrofobije.
to be continued...
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
3 коментара:
zanimljivo, ni meni rim nije ostavio neki utisak koji sam ocekivala, svi su mi pricali o rimu kao o najvecem ludilu...nemam pojma. ubijte me, ali bec/london su mi bolji.volela bih d aidem u berlin.
Pariz je fenomenalan grad i treba bar 3 nedelje da ga upoznas i shvatis kakve ima mogucnosti.Mene posebno odusevljavaju mali kafei i baste od dva tri stola .Sto kaze Ivan klopa je posebna prica,nadam se sto skorijij beloj sengen listi i odlasku mladog sveta u ovaj velegrad.Pozdrav Djole
Secam se Pariza i njegovog planiranja sa faxa. U XIX veku je moderno urbano planiranje Pariza radio Haussmann (cita se Osman, pa sam uvek mislio da je covek iz Turske :), pod Napoleonom trecim. Zanimljiva cinjenica mi je uvek bila zahtev za novim sirokim bulevarima. Da razne bundzije i revolucionari ne mogu da zabarikadiraju ulicu. Grad za ljude ili grad za vlast? (mnogo duga i komplikovana tema :)
Постави коментар