петак, 15. фебруар 2008.

SUNDAY, BLOODY SUNDAY

Ehej, približila se i ta nedelja kada bi Albanci na Kosovu trebali da konačno izglasaju tu dugo najavljivanu nezavisnost. Jasno je da to ne bi radili da im nije odobreno od onih koji se nešto pitaju (budite sigurni da je među njima i Rusija) i sada se tamo sprema slavlje. Ok, hajde više i to da se desi, neka sve Koštunice, Simići, Prorokovići, Samardžići i ostali dobiju tu mračnu satisfakciju da nisu naricali zalud. Šteta što se nije sve ovo dogodilo ranije, verovatno i bi da nije tamošnji većinski narod onomad šenlučio onoliko usput spalivši i pobiviši one/o što im se ne dopada(ju) pokazavši tada da ima isti demokratski potencijal i smisao za toleranciju i suživot kao i oni od kojih se oslobađaju. Ovako, to nam je što nam je, treba samo biti odgovoran, a tu mislim i na njih i na nas, da se oni u slavlju, a mi u tugovanju ne zanesemo malo...pa da ne stradaju oni malobrojni drugi na obe strane...da ne krene novi krug proterivanja ono malo Srba dole i da ne krenu neke "garde" na jug Srbije i obrazOvci da šikaniraju sve one koji im zaliče na "neprijatelje"...ne zaboravite, spiskove imaju, a probe su poslednjih meseci redovno imali sa sve generalnom prošle nedelje. I zamislite, sve što su zamislili uspelo im je. Šta god da im se nije dopadalo uspevali su da spreče. Sad je vreme za jednu veliku zabranu.

Na Kosovu odavno više ne možemo ništa da učinimo, ali pošto nam je ipak ostalo 85% duše i tela valjalo bi sa tim postupati pažljivo i odgovorno. Možda Koštunici nema života bez Kosova (eh...) ali mi ostali bi još malo da proživimo, neku decu napravimo i nešto pristojno im ostavimo pa zato apelujem na službe koje su za to plaćene da se pobrinu da nedelja i dani posle proteknu mirno i dostojanstveno. Ali plaši me mogućnost da neki profitiraju na ovome, da probaju da izazovu vanredno stanje (setimo se kako se Koštunica protivio vanrednom stanju posle 12. marta 2003, pa zaboga, samo je Premijer bio ubijen) koje bi im dalo odrešene ruke da rade šta hoće i protiv koga hoće. Sitan paradoks da to isto vanredno stanje neće moći da sprovedu na Kosovu neće ih previše zabrinjavati.

Nemojte dozvoliti da vas uhvati vreli talas teške retorike, ne zaboravite ko ste i šta ste i šta vam je u životu važno. I pogledajte još jednom u lica onih koji vas huškaju sa televizije. Zagledajte im se u oči i shvatićete da u njima nema života.
A kada mrtvi vode žive onda je došlo poslednje vreme.

9 коментара:

Анониман је рекао...

Mogu da proglase i da su na Marsu. NEma tu ni nezavisnosti niti drzave. To je jasno i detetu. Kosovo i Metohija su okruzeni Srbijom, to je srpska zemlja, legitimni srpski interes, i u interesu je Srbije da u narednom periodu bude pod stranom upravom. Dok se taj vruc krompir ne ohladi. Onda cemo postaviti logicno pitanje istorijskog nasledja. Svojina je iznad svega. A preko 60% povrsine Kosova i Metohije je u vlasnistvu Srba. Znajuci ekonomsku situaciju tamo, energetsku, civilizacijsku, kriminalitet, ljudska prava i sve ostalo - to je prostor koji ne moze da opstane samostalno. Dakle, samo opushteno.

seljo је рекао...

Znajuci ekonomsku situaciju tamo, energetsku, civilizacijsku, kriminalitet, ljudska prava i sve ostalo - to je prostor koji ne moze da opstane samostalno.

Pa nešto ne verujem da će se Šiptari pokazati toliko nesposobnim, da ne mogu da opstanu kao samostalna zajednica. A ne verujem ni u to da ćemo u skorije vreme moći da postavimo bilo kakvo pitanje istorijskog nasleđa. Kosovo je otišlo, i ja mislim da je to, nažalost, završena priča.

vladimir је рекао...

Ma svako jutro kad se probudim, i meni i svim ljudima koje znam, jedino je Kosovo na pameti. Ne mogu prosto ni da spavam zbog Kosova, imam nocne more, neprestano o njemu mislim, njemu se vise nadam nego plati ili podizanju sopstvenog bednog standarda...

Prestacu da ne bih ispao cinican,zbog ono malo Srba na Kosovu kojima je zaista tesko, ali ako cemo realno, ovo je razmisljanje vecine gradjana Srbije. Jedino je za naseg premijera i za njegove saveznike Lazarevo Kosovo jos uvek stvarnost, za nas obicne ljude, ono je odavno postalo samo mit. Mozda je oduzimanje Kosovo zaista nepravda, mozda to zaista i jeste krsenje svih mogucih zakona i medjunarodnog prava, ali srpski narod vise nema volju da pravdu uspostavlja boreci se sa CITAVIM svetom. Molim lepo, neka borbu za pravedniji svet dalje preuzme neko drugi - Kubanci, Severnokoreanci, Zimbabveanci, Burmanci, Venecuelanci, Bolivijci...Ispustanje Rusa i Kineza da ne pomislite, nije namerno, oni vec odavno nisu clanovi tog pravdoljubivijeg sveta.

Elem, Srbima i svim stanovnicima Srbije konacno dajte malo slovenackog ili austrijskog mira i uzivanja u nepravednostima sveta.

Анониман је рекао...

Nijedna prica nije zavrsena. Idemo dalje. Balkan je prostor koj vekovina "dise" - pomeraju se granice u skladu sa interesima i snagom sila (uvek istih) koje tu deluju. Ako neko milsi da je bilo sta sto se desi za njegove mladosti konacno - grdno se vara i u politiku i istoriju se razume koa proka pronalazac u fiziku. Jednom recju - smesno kao crtani film. A sto se tice stabilnosti i mira - taj period nastupa u Srbiji ovako ili onako. A pitanje Kosova i Metohije ostaje kao jos jedno zamrznuto medjunarodno pitanje. Kocka je okrugla, karte se mesaju svakih 50 godina, i nema nista novo pod kapom nebeskom.

Анониман је рекао...

Ja mislim da od tog proglašenja neće biti ništa. Eh, kamo sreće da se desilo pre koju godinu. Skratilo bi nam muke. I možda bismo već bili na toj beloj famoznoj šengenskoj listi. Ovako, nema putovanja za nas ko zna još koliko...

Анониман је рекао...

U stvari, nevazno je formalno proglasenje: mi smo i pre i posle njega Kostunicinim okovima vezani za Kosovo kao za mrtvaca (o 'vezivanju za mrca' videti kod Kostunicinog Serloka, dvorskog pesnika Matije Beckovica). Nas premijer je u mraku svog uma dosao do identifikacije sa knezom Lazarom i hteo bi da nas odvede u neku novu pogibiju, valjda s argumentom da za nebo ne treba Sengen.

Анониман је рекао...

Pojedinci kojima se svekolika politika i drzava, zivot i profesija, moral i pravo svode na pitanje bele sengenske liste, da bi "konacno poceli da putuju, da zive" treba da se vrate u jaslice. Back to the basics.
Ako neko do sada nije ni putovao ni izvadio pasos, taj ne treba ni da putuje, niti ce imati ikakve koristi od bele sengenske liste.

Ivan Bevc је рекао...

Samo glup ili zlonameran covek moze da tvrdi da je prica o shengenu odraz necije nezrelosti.

Prica o putovanjima je simbolicka, ona samo objedinjuje sve ono sto nam je 17 godina uskraceno...a stav da ko je hteo - putovao je, u najmanju ruku je maliciozan.. sve je dragi moji povezano...oni kojima treba 10 razlicitih dokumenata da negde otputuju najcesce za taj put nemaju ni para...jer ne zive u normalnoj i prosperitetnoj drzavi.

Najtuzniji je ponovni gubitak vremena...ali veliki mudroseri to posmatraju kroz prizmu vecnosti pa ih bas zabole.

Ivana је рекао...

Eto, dogodilo se. Stvarno treba da se zapitamo zasto niko nece da zivi sa nama. Uostalom, i u medicini postoji amputacija da bi se spaslo ono sto se spasti moze. Neki to nikako da shvate, pa pustaju da gangrena zahvati i zdravo tkivo, a onda...