Uzalud sa prošlog četvrtka kod kolportera i na kioscima tražio novi broj magazina Evropa. Ovaj, poslednjih par meseci odlični nedeljnik ugašen je voljom vlasnika Filipa Ceptera. Moje strahovanje da magazin koji zavisi od samo jednog čoveka, a ne od sopstvene čitanosti i uspešnog marketinga nema sigurnu budućnost pokazao se opravdanim. Ponovo tržište ostaje bez ozbiljnog nedeljnika, možda i najvažnijeg formata koji u većini zemalja značajno utiče na javno mnjenje. Ostaju Vreme koje živi od Miškovićeve infuzije, DSS-ovsko paljanski NIN i Standard kriminalizovanog Cvijanovića (čiji skoro pokrenuti dnevni list Sutra je ugašen čim su prošli izbori).
Na jučerašnjoj konferenciji za štampu urednici lista su se obratili javnosti:
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=16&nav_id=285155
Želim im sreću ali imam iskrene sumnje u uspeh tog projekta. Teško da će moći da nađu dovoljno novca, a Srbi izgleda nemaju potrebu za dobri, kritički nastrojenim nedeljnikom kao i da naročito u ovom trenutku njegovo postojanje nekome ne odgovara.
Zanimljivo je da je ovaj događaj predvideo jedino Beba Popović u intervjuu Slobodnoj Bosni dokazavši tako još jednom da ima besprekorne informacije.
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=858
http://www.ldp.org.yu/info/news.jsp?id=876
U ozbiljnoj državi ili bi ovaj čovek bio u zatvoru ili akteri političke i ekonomske scene koje optužuje. Ali kod nas tužilac ne zna šta je gonjenje po službenoj dužnosti pa i ove i mnoge ranije Popovićeve optužbe prolaze bez zasluženog odjeka.
Plašim se da je dobar deo onoga što iznosi istina, a to je razlog da nas sve zajedno bude sramota.
p.s. danas letim za Barselonu, vraćam se u utorak kasno uveče, pazite šta radite dok nisam ovde (čuvajte mi Jugoslaviju).
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
14 коментара:
Bwa-ha-ha-ha-haaaa.
Welcome to reality. Kapitalizam bato. Da je valjao, prodavao bi se i ne bi se ugasio. Ovako - nema nista. Ko ne zna da pravi novine i ko misli da moze da prodaje muda za ekonomiju, kao Brkic, neka razmisli jos jednom. Ako nisi za novine - lopatu u ruke. Nema vise protekcionizma. Trziste rulez.
Moje strahovanje da magazin koji zavisi od samo jednog čoveka, a ne od sopstvene čitanosti i uspešnog marketinga nema sigurnu budućnost pokazao se opravdanim.
Bilo koji list-magazin namenjen širem čitalačkom spektru zavisi gotovo isključivo od svoje uspešnosti, odnosno sposobnosti da "privuče" reklame ili da ima visok prodajni tiraž, a treća i najoptimalnija mogućnost je kombinacija prva dva slučaja. Čitanost je pokazatelj zasnovan iskljčivo na proceni i ne može se tačno utvrditi (znam iz iskustva da su podaci o čitanosti dobijeni od SM-a za neke magazine bili dijametralno suprotni od informacija o prodatom tiražu).
Teško da će moći da nađu dovoljno novca, a Srbi izgleda nemaju potrebu za dobri, kritički nastrojenim nedeljnikom...
Za tržišno uspešan magazin nije dovoljan samo novac, već mnogo toga drugog ;)
Ivane citam tvoj blog vec par meseci(skoro od pocetka, valjda) sa dosta stvari se nisam slozio koje si napisao ali i sa dosta jesam... svidja mi se blog, bash uzivam u citanju i zanimljive su mi teme mada bi bilo lepo malo vishe paznje da obratish na zbivanje u umetnosti i sportu, prosto mislim da im ne dajesh dovoljno prostora(moj predlog) i takodje moram da napomenem da me zanima jedna stvar, posto ti stalno putujesh po Evropi verovatno je da ti je plata na zavidnom nivou(predpostavljam da su putevi poslovni i da dosta toga oni(poslodavci) placaju) ali me zanima kojim se ti to poslovima jos bavish sa strane pored pisanja za Yellow Cab i koji si fakultet zavrsio?
znam da zvucim kao da saljem pismo politikinom zabavniku ali shta cu ubi me radoznalost! ozbiljan sam...
Takodje mi nije jasno shto bash toliko pljunu na Carlston za Ognjenku...pa film uopste nije los, jeste nedovrsen u scenariju pa cak i reziski ima dosta gresaka a o glumi necu ni da pricam...ali meni je film bash bio zabavan...osvezenje za nasu propalu "kinematografiju"...a ti si lud ako verujesh da ce neki film biti preporod za nasu kinematogarfiju ili biti mnogo dobar...sa ovih prostora to jos dugo necesh videti...jos 10-20 godina sigurno... sve cemu mozes da se nadash su filmovi tipa: Natasha, 4 covek, Rat uzivo, ona voli zvezdu i slicne moronske gluposti... a u drugu grupu spadaju filmovi tipa- munje, Kengur, Carlston, i donekle sejtanov ratnik(po meni mnogo glup film bez obzira na njegovu "originalnost" koja je upropascena naivnim-ortackim-ego pristupom ali o tome drugi put...) koji su drugaciji, simpaticni, mogu da se gledaju, a njihovi reditelji nemaju pristup "ovim filmom sam pokazao da sam bolji od Bergmana i mnogo sam kul usput" vec su realni normalni ljudi(Rasa Andric, Uros Stojanovic) mada ova ekipa iz Sejtana je tipicna fdu/sektaska vrsta ljudi...i o ovome drugi put.
P.S. Bash bih voleo da vidim tvoju listu filmova koje ces da gledash na festu...napisi neshto o tome...
PROGLAŠENJE nezavisnosti Kosova je izazvalo veliko zanimanje u Hrvatskoj - čak i među onima koji tvrde da ih se sve vezano uz tamo neku Srbiju tiče koliko uzgoj glista u Tunguziji - kao i još veće veselje - čak i među onima koji bježe od reputacije serbofobnih nacionalista.
Razloge za takvo oduševljenje nije teško pronaći. Iako se za to mogu pronaći argumenti, oni ipak nisu u simpatijama za kosovske Albance i dosljednom podržavanju prava na samoopredjeljenje, kao ni u pretpostavci da će se zaključenjem kosovske priče konačno završiti proces raspada Jugoslavije te uspostaviti novi poredak kao nužan preduvjet stabilnosti i ekonomskog razvitka u regiji.
Barem što se Hrvatske tiče, radost zbog današnjih događaja u Prištini zapravo ima vrlo malo veze s kosovskim Albancima i njihovom novom državom. Pravi je razlog u tome - a što to mnogi vide - da Srbija nakon oduzimanja Kosova više uz nikakav povjesničarski, mitomanski ili dnevnopolitikantski "spin" neće moći izbjeći surovu i nemilosrdnu spoznaju da je ne samo najveći gubitnik raspada Jugoslavije, nego i najveći gubitnik među svim državama, narodima i entitetima u današnjem svijetu.
Takvu je etiketu teško izbjeći ako se prihvati američki stav prema kojemu jednostrano odcjepljenje Kosova od Srbije predstavlja "poseban slučaj" koji neće predstavljati presedan za druge slične situacije i "zamrznute sukobe" u svijetu. Dakle, Srbija je od danas jedina država na kugli zemaljskoj na koju se ne odnose načela međunarodnog prava o nepovredivosti granica, odnosno čiji teritorijalni integritet ne vrijedi ni pišljiva boba. A ako je Srbija bezvrijedna u tom formalnom smislu, može se samo pretpostaviti kolika je njena težina u onim konkretnim materijalnim stvarima koje određuju položaj neke države u međunarodnom poretku.
Srbija je takav gubitnički status stekla, između ostaloga, i time što je odabrana da posluži kao primjer svim drugim državama koje se razmišljaju o tome da prkose "međunarodnoj zajednici" ili Zapadu. Kako bi taj primjer bio što efektniji, gubitnički status Srbije će se perpetuirati kroz začarani ciklus nacionalne traume koja podgrijava mržnju prema Zapadu i izolacionističko raspoloženje, te tako polako, ali sigurno od nama susjedne države pravi gubavca Europe.
Slično kao i današnje proglašenje kosovske nezavisnosti, hrvatska javnost će taj proces pratiti s daleko više pažnje nego što on to, zapravo, objektivno i zaslužuje. Razlog za to je u tome što mnogi Srbiju – zbog desetljeća zajedničke povijesti, jezični, kulturnih i drugih poveznica - kao svojevrsnu izokrenutu i izopačenu verziju Hrvatske. Iz te vizure sve što je u Hrvatskoj dobro je u Srbiji loše, a sve što je u Hrvatskoj loše je u Srbiji još lošije. Već duže vrijeme siromašna, iscrpljena, traumatizirana i ponižena Srbija služi kao utjeha Hrvatskoj, odnosno kao izgovor za mnoge vlastite neuspjehe i frustracije.
One frustracije koje su većini današnjih Hrvata ipak najviše na pameti – povijesne – ovim bi danom trebale biti većim dijelom izbrisane. U današnjoj Srbiji će mnogi vidjeti Hrvatsku kakva bi izgledala da je ishod Domovinskog rata bio drukčiji. Hrvatska je, pak, na strani istog Zapada koji joj je pomogao ostvariti njenu teritorijalnu cjelovitost i može se smatrati jednim od simboličkih pobjednika raspada Jugoslavije. Time će Domovinski rat – koji se nastavlja u mnogim glavama davno nakon što je ispaljen posljednji metak – završiti s konačnom hrvatskom pobjedom.
Dragan Antulov
"KOMENTAR DANA - MILAN GRUJIĆ
LAZAREV ZAVET
Možda danas nismo dužni da razumemo Lazarevu žrtvu. Možda nam ona u 21. veku izgleda daleko i neopravdano. Možda bismo mi postupili drugačije... Velika većina nas veruje da nema carstva nebeskog bez carstva zemaljskog. I verovatno jesmo u pravu.
Miran život naše dece, šansa za njihov razvoj i obrazovanje, napredak cele zajednice, prosperitet, blagostanje... To su, gledano iz našeg civilizacijskog ugla, ultimativni ciljevi današnjeg društva, krajnji elementi nacionalnog interesa i vrhunski izraz patriotizma. Osloboditi generacije koje dolaze sukoba oko granica, ratova zbog vere, rase ili nacije, izgraditi društvo jednake zaštite i jednakih mogućnosti, ostaviti potomcima bolje uslove od onih koje smo nasledili...
Sve je to savršeno u redu.
Postoje, međutim, stvari na koje nemamo pravo. Nemamo pravo da Lazarevu žrtvu zaboravimo, da na njegov zavet gledamo s nipodaštavanjem, da se smejemo njegovoj kletvi... Nemamo pravo da ne poštujemo one koji su se pre nas borili za nas. One koji su nam omogućili da živimo slobodno, da govorimo svojim jezikom, one koji su naše ime upisali na mapu sveta.
Nemamo pravo da ne razumemo da proglašavanje nezavisnosti Kosova i Metohije nije posledica Miloševićeve zločinačke vladavine. Da nasednemo na laži Zapada da smo zbog Račka ostali bez Lazareve svete zemlje. Da pristanemo na bolesnu tezu albanskih političara da su Gračanica i Visoki Dečani srednjovekovni kosovski spomenici! I nemamo pravo da ćutimo.
Moramo da izađemo na ulice i jasno kažemo da Kosovo smatramo svojom teritorijom. Mirno, naravno. Moramo da ukrademo dva sata od svog lagodnog života i jedni drugima javno obećamo da nikada nećemo pristati. Neka nas vide i čuju. I neka nas ignorišu, nije bitno. Neka bude samo zbog nas i neka ostane zapisano samo u našim istorijskim čitankama. Da nas se unuci ne postide."
Malo ga pretera u svom monologu poslednji "Anonimuse". Slozio bih se sa tobom da smo mi najveci GUBITNICI postjugoslovenskih zbivanja na Balkanu. I ne samo Balkanu. U pravu si, najveci smo GUBITNICI na planeti zemaljskoj. Ali zasto je to tako? Posto ne priznajem da smo ni najpametniji ni najpravdoljubljiviji narod, moracu iznaci druge razloge!
Devedesetih smo imali tako spretno diplomatiju da smo od citavog sveta napravili neprijatelja. A sto je najgore, ni u poslednjih osam godina se stvar nije promenila. Pa sta je radila nasa diplomatija, nasi ministri inostranih poslova, nasi ambasadori? Zar i kriminalno-svercerska vlast Kosova ima bolju diplomatiju od demokratske Srbije?
Hrvatska o kojoj toliko pricas "Anonimuse", svoje najvece pobede upravo je izvojevala za pisacim stolom, diplomatskom ofanzivom, odabirom pravih saveznika. Nisu Nemacka ili Amerika podrzavali Hrvatsku zbog Hrvatskog dobra nego zbog svog, a hrvatsko umece sastoji se u prepoznavanju sopstvenih koristi u stvarima koji su posluzili i americkim i nemackim interesima. Spanija nece izgubiti Baskiju ili Kataloniju zato sto ima spretniju diplomatiju od Srbije, a nazalost, imalo ju je i Kosovo, i zbog toga je danas i nezavisno.
Cist makijavelizam.U medjunarodnoj politici nista nije cisto crno i cisto belo. Zbog toga na zemlje kao sto su Kuba, Srbija ili Severna Koreja ne treba gledati kao na cuvare medjunarodnog prava i pravde. Hrvatska nam je pokazala sta je uspesna spoljnopoliticka pobeda!!! Umesto inata, kacenja i kurcenja sa svima, napraviti odabir pravih saveznika, i kroz LUKAVSTINU (upravo je to diplomatija to jest spoljna politika), doci do sopstvenog interesa.
Bevc, opet diverzija rusofila na tvoj blog? Alo, rodoljubi, idite lupajte "Mek", manite se gostovanja na Bevcovom blogu!
Sto bi lupali Mek. Mek ne zasluzuje ni da ga se pogleda.
Vidimo se. Pozdrav. Dogodine u Gracanici.
Popovic Beba je pajac. Pojava koju ne mogu da verujem da iko shvata iole ozbiljno. Najvise me podseca na Milju Vujanovic.
Dogodine u Diznilendu
Nazalost, vidim na vestima ovde u Barseloni da je bilo divljanja po Beogradu...jebiga, moglo se i ocekivati...ne kapiramo da gadjajuci ambasade u stvari demonstriramo kukavicluk (nijedan od tih junaka nije otisao u Pristinu da ih spreci u slavlju), vandalizam bez svrhe (mi cemo platiti popravku) i licermerje jer ti sto gadjuju Mek sutra ce opet jesti u njemu, nisu se odrekli Koka Kole niti puse domace cigarete vec Marlboro...
Svako divljastvo je divljastvo i tacka: da li ono rusenje skupstine posle 5. oktobra ili ovo sad - svejedno. Tacno je zapazanje, sve cemo mi to platiti, u Merkatoru rade nasi ljudi i hrane nase porodice. Eno im ga siroko Kosovo pa nek tamo dokazuju patriotizam.
Obecanja jadnom narodu kako cemo sada sve uciniti da dobiju posao - ej, bre, gde ste bili tolike godine? Pa izjave tipa "danas smo shvatili"... Alo, bre!
A jucerasnja sednica UN i komentari (izvinjavam se na priprostom tonu, samo citiram): to, Spanija nece glasati, ima Baske, V. Britanija, i mi cemo glasati da se ocepi Skotska, pu, majku im njihovu, pa zar Kostarika da nam odlucuje o sudbini... Ko izbor za pesmu Evrovizije: nasi osvedoceni prijatelji Grci dali su nam 12 poena i sl.
Ivana
izvinjavam se za brljotinu
elem dugachak link
ovo vredi procitati
http://blog.b92.net/text/2289/
%C4%90in%C4%91i%C4%87ev%20zahtev
%20za%20re%C5%A1enje%20statusa
%20Kosova/
Постави коментар