BARSELONA

Veliki benefit posla kojim se bavim su česta putovanja. Ok, nije to uvek tako lako, ima tu dosta maltretmana, vožnje do Sofije/Zagreba i nazad u jednom danu, dešavalo se da vežem nekoliko putovanja pa da nisam siguran u kom sam se gradu probudio...ali sve su to realno nebitne zamerke u poređenju sa divnom šansom da "vidim sveta".

Ovo je bio moj drugi boravak u Barseloni...gradu koji očarava, ali bez preterivanja. I prvi put i sada bio sam fasciniran izgledom grada, atmosferom, estetikom života, svakovrsnom ponudom...

Prvo vam u oči upadne prelepa arhitektura. Stari centar grada je poslovično lep, uske uličice, mali trgovi, kafei i restorani...ali i noviji delovi su divni. Zgrade stare svega par godina savršeno su uklopljene u ambijent, svaka predstavlja arhitektonsko remek delo. Staro i novo se domišljato prožimaju, bulevari su široki ali sa dosta prostora za pešaka, puno zelenila, klupa za odmor...grad je čist, a saobraćaj relativno dobro organizovan.

Barselona nije prevelika, negde je veličine Beograda ali je neuporediva ne samo sa njim već i sa bilo kojim gradom na svetu. Zaista izgleda kao dobro mesto za život. Kažu da se ovde dosta radi, rezultati su vidljivi i Katalonija je prilično bogata oblast. U odnosu na Madrid ovde se ipak manje izlazi i živi na ulici, Madrid je vibrantniji, življi ali i znatno veći (skoro 5 miliona ljudi). Barselona je sva u umetnosti, modernoj arhitekturi neobičnih oblika. Gaudi je ikona ali se nije ostalo na njemu već se ide dalje.

Velika prednost Barse je i to što izlazi na more. Dugačka peščana plaža je leti verovatno krcata ljudima, ali to nije jedino što su od mora iskoristili. Luka je jedno od najživljih mesta u gradu, premošćena mostićima, načičkana lokalima, bioskopima i tržnim centrima uvek je prepuna ljudi i tu vlada sjajna atmosfera.

Stići do Barselone i uopšte Španije je relativno komplikovano...naime, ne postoje direktne avio linije pa se mora presedati što znatno podiže cenu putovanja. Uz standardne vizne probleme to je bitan razlog da se srpski jezik retko čuje tamo.

Mada sam imao jako malo slobodnog vremena ipak sam stigao da "ukradem" nekoliko sati za slobodnu šetnju i tako su nastale sličice koje vidite. Vreme mi nije bilo baš naklonjeno, kiša je pala nakon mesec dana ali je bilo toplo (+14, u odnosu na tadašnjih -8 u Beogradu) pa je šetnja bila uspešna. Znam da ako želim da upoznam grad moram da imam mnogo više slobodnog vremena ali i ovaj komadić te lepe stvarnosti mnogo znači. Naročito kad dodam da sam tamo stigao 17. februara uveče i što sam već 18tog prvo sa tamošnjim kolegama pričao na političke teme. Onaj grozan pritisak u želucu i nervoza su me pratili tih par dana u možda najlepšem gradu na svetu. Čudo je kako na samo par sati leta odavde sve izgleda mnogo drugačije.