Ne mogu se pohvaliti da sam imao previše sreće kada sam birao šta ćemo gledati na ovogodišnjem Festu. U petak smo imali polovičan uspeh, prvo je dokumentarni film "Hevi metal selo" izmamio dosta osmeha u prepunom DKC-u. Lep primer miroljubive trodnevne koegzistencije meštana jednog nemačkog seoceta i hordi naizgled surovih metalaca tokom održavanja hevi metal festivala.
Drugi film tog dana "Ti što živiš" je bio daleko manje prijemčiv. Sastavljen iz niza relativno nepovezanih scena, ponekad apsurdno duhovit, ponekad zamoran, nije baš predstavljao pravi izbor za predponoćnu projekciju....
Subota veče je donela još nebuloznije delo "Pomozi mi erose", autora koji je izgleda previše gledao filmove Vong Kar Vaja...ali nije najbolje savladao lekciju pa bi ovaj film bio ok da je trajao 30tak minuta. Ako ste fetišista zgodnih Kineskinja pogledajte ga...svi ostali - preskočite.
I na kraju "Svini Tod" u nedelju popodne...hm, Tim Barton bi mogao da napravi i malo drugačiji film...a ne samo da se kreće unutar svog (vrlo uskog) zabrana. Režija je odlična, scenografija savršena, baš kao i gluma svih aktera ali nešto tu jako zamara i nakon sat vremena hvatao sam sebe kako gubim fokus na film i počinjem da razmišljam o sutrašnjim obavezama. Edvard Makazoruki je trebao da uđe u sobu za montažu i skrati film za pola sata.
A onda veče iz američkih filmova - otišli smo na kuglanje u Koloseum u Zemunu. E to je stvarno bilo zabavno. Naročito jer pojma nemamo, ali ima prostora za napredovanje.
Noćas sam sanjao Velju Ilića. Verovatno pod utiskom emisije na nekoj ruralnoj televiziji koju sam juče video, a u kojoj je isti orgijao. U 10tak minuta koliko smo izdržali on je najavio da će "ugaziti" Dinkića, rekao da neće da se bavi "narkomančićem" Čedom (a onda sledećih 7 minuta vređao istog i njegove glasače), hvalio Obraz, Dveri i slične fašističke organizacije, pravoslavlje mu je svetinja odvajkada, izjavio kako bi "samo da mu neko kaže" (ko?) otišao i poginuo za Kosovo koje ne bi menjao nizašta. Sve ovo ispričano je klasičnim "narodskim" stilom (na koji debela izblajhana voditeljka doživljava serijske orgazme). V.I. uvek izgleda i zvuči kao da ima nekoliko promila alkohola u krvi, a pošto ga valjda nikad nisam duže slušao sada sam shvatio jezivu činjenicu da je ovaj kabadahija u suštini polupismen i priglup. Koštunica u svom ludilu i Toma u svom zlu imaju određeni sistem, deluju kao ozbiljniji igrači i nikako nisu glupi. Dimenzije Veljine gluposti, primitivizma i prostakluka su epske. A to nas opet vraća našoj bedi. Ovakvim likovima mesto je na poziciji kafanskog siledžije, a ne u vrhu vlasti. Ali to nije njegova zasluga/krivica već svih Tadića, Đelića, Dinkića, Đilasa i svih ostalih, navodno "finih i kulturnih" koji se, kao, gnušaju Velje, a sede sa njim i istoj vlasti. Velja sve ovo priča i u njihovo ime.
Da li treba da naglašavam da sam se probudio sa glavoboljom kao nakon teškog pijanstva? Velja je štetan čak i u snovima.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
5 коментара:
meni se 'ti sto zivish' (ili 'vi, zivi')mnogo dopao, mada jeste dosadan u pojedinim delovima. gledao sam i 'sukiyaki western django' i taj mi se dopao iako sam malo zasicen tarantinom u netarantinovim filmovima.
genijalan naslov!
v ilic je bio na teve palma onog palme iz jagodine.
znam samo da nisam mogao da slusam moju LJ dok mi je prepricavala gostovanje ovog naseg ministra i politickog prvaka.
uplasio sam se da nam veljo ne rasturi vezu svojim alkonapalm kretenizmom.
bilo mi je grozno da slusam veljine reci kako izlaze iz usta voljene osobe.
okrenuo sam se ka monitoru, lj je shvatila i prestala.
V. I. nije dostojan tvog bloga. U petooktobarskoj euforiji svi su cestitali Cacanima kako su imali petlju i vodju da pokrenu stvari. Ovi su, s druge strane, molili boga da Velja ode iz Cacka pa da drugi konacno ukapiraju kakav je. Jedino mi nije jasno, kad se svi vec toliko kunu u svevisnjeg: koliko sam ja ucila, pravoslavlje je vera koja nikoga ni na sta ne primorava, miroljubiva je, poziva na trpeljivost, toleranciju... Otkud onda ovoliki talibani da mi je znati?
Rusi su, po meni, svakako obelezili ovaj Fest, najavljujuci pravu filmsku renesansu. (Eh, da su samo i po pitanju politike toliko pronicljivi kao po pitanju kulture) "12" Nikite Mihalkova se, na neocekivano dubok, vizuelno jak i poetski nadahnut nacin, nosi sa odredjenim avetima savremenog ruskog drustva. Ne znam naravno kakav je taj austrijski "Falsifikator", ali i ruski "12" i poljski "Katyn" su poprilicno zasluzeno ucestvovali u trci za Oskarom.
I da zavrsim sa Rusima na Festu (Velju Bageristu necu uopste pominjati), najvece otkrovenje je svakako "Ostrvo" Pavela Lungina.Bolji film tesko da sam gledao u poslednjih nekoliko godina. Da je Tarkovsky ziv, sigurno bi zapljeskao iz sve snage i rekao: e, tako se pravi film.
Постави коментар