Dan naizgled kao i svaki drugi. Ali prvi "svetao" dan u nedelji. Ponededeljak je ... hm, ponedeljak, prvi radni dan, nekako ga preživite jer se još niste ni snašli, a već je utorak, najgori od svih dana jer kraj radne nedelje izgleda svetlosnu godinu daleko, a prethodnog vikenda se više ni ne sećate. Onda dođe sreda, dan kada koleginica u 13h obznani da je upravo prošlo pola. Od tog momenta sve teče nizbrdo, kotrljate se nekako, smišljate šta ćete i kako ćete onog momenta kada zle korporacije prestanu da, makar na dva dana, upravljaju vašim životima.
I evo ga, četvrtak! Nekada su najbolji izlasci bili tog dana. Doduše, tada nismo radili pa je izlaženje sa Akademije u 4 ujutru nakon celonoćnog skakanja za jedinu posledicu imalo buđenje posle 2 (popodne). Ali i sada je je nekako lep. Zgodan je za umereni izlazak, kafu ili ručak posle posla sa nekim koga niste videli nedeljama. Savršen za razvijanje jučerašnje teme - pravljenje sjajnih planova za vikend, planova koji se možda i neće ostvariti ali to i nije bitno.
Ja Vam se neću obraćati do vikenda, odoh za Zagreb na rođendan jedne dnevne novine, događaj koji deluje da će biti ozbiljan "tulum". Izveštaj sledi.
p.s. da ne bude da ste dolazili za džabe šaljem vas na dva Teofilova sveža teksta, uživajte: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=595601
http://pescanik.net/index.php?&p=288&an=Teofil_Pan%C4%8Di%C4%81&ni=1481&nd=1
p.s. jučerašnji post je bio 250. po redu...ladno to nisam primetio...nema veze, slavićemo kada napišem 500.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар