PETAK-PONEDELJAK

Zanimljiv vikend. Startovao još u petak popodne kada smo (sa još par miliona Srba) posetili Sajam automobila. Mi smo zanimljiva vrsta, 99% posetilaca ne da nema ni za najjeftiniji model Zastave ili Lade (još jednom pobedili u kategoriji out of time ružnoće i zaostalosti, mada Lada ima neke pristojne novitete i kreće se u pravcu Dačije) već bi se dobro zagrcnuli i da moraju da pazare skuter od 900 evra. Ipak, to nas ne sprečava da se tiskamo oko automobila koji koštaju između 50 i 500 naših plata...mi ovakve sajmove posećujemo kao muzeje ili galerije, divimo se remek delima modernih umetnika bez ikakve nade da ih ikada možemo posedovati.

Doduše, radosti lizinga i kredita odškrinula su nam vrata pa 1% posetilaca ipak kupuje nešto...mi smo naš izbor suzili na Hyundai I30, Renault Megane Sedan (oba po 13900, sa dobrom opremom), a onda nam je crva ubacila Mazda 3 koja u osnovnom modelu (solidna oprema, na nivou dva prethodna modela) košta 14900. Elem, loše se spavalo poslednje dve noći, radili su digitroni, papiri i olovke, preznojavalo nad kamatama, kasko osiguranjima, doprinosima, pdv-ovima....košmar nakon koga vam se više ništa ni ne kupuje jer znate gde živite i koliko je neizvesno hoćete li imati da platite ratu za nekoliko meseci kada Toma i Voja proteraju vaše poslodavce...ili nacionalizuju vaše vozilo za potrebe proširenog sastava Centralne otadžbinske uprave.

Zato smo subotu i nedelju proveli u prirodi. Prvog smo dana uživali u čarima zvezdarske šume, lepote koja na svu sreću još nije komercijalizovana. Tamo još sve miriše na prirodu, postoje lepe poludivlje staze za šetnju, klupe za odmor, par kafanica za okrepljenje...milina. Odatle do Jovecove underground kafane Dunja je samo 5 minuta vožnje. Tamo je atmosfera uvek opuštena, a dvoje mogu da jedu već za 1200 dinara (i to jako dobro) pa vam mesto toplo preporučujemo.
Uveče nas je razveselio nastup benda Mothership Orchestra. Mnogočlana banda (povremeno ih na bini ima čak 11)što svira na svim instrumentima i pleni zaboravljenom romantikom i šmekom britanskih pabova (Tindersticks/Pogues) mada kako kažu u intervjuu za Popboks na njih su najviše uticali Nick Drake, John Martyn, Fairport Convention, Cole Porter, The Beatles, J. Brel, The Kinks, E. Costello, Scott Walker, American Music Club..a inspiraciju nalaze i u delima W. Wordswortha, T.S. Eliota, F. Scotta Fitzgeralda, M. Antića, W. Morrisa, i francuskim la Nouvelle Vague filmovima...lepo i ispunjavajuće. Stotinak prisutnih je bend izvuklo na bis gde smo dobili i par bonusa, a koncert je završen sjajnim izvođenjem numere Summer Vine.

U nedelju smo otišli do Ade...namera da još jednom čekiramo vozila na sajmu izjalovila se u startu jer je već oko 11h ceo potez od Gazele do nadvožnjaka bio krcat hiljadama parkiranih automobila tako da smo mogli samo da zamislimo kako izgleda u neklimatizovanim halama te smo produžili do Ade na kojoj je, mada je mart, bilo par destina hiljada ljudi ali dalo se lepo prošetati, popiti kafa i čak uhvatiti boja (čitaj: nos mi je izgoreo). Posle toga "ko ne bi bio gladan" pa je destinacija bio znameniti restoran Salaš u Zemunu. Ovde niko nije ostao gladan, porcije su gigantske...drugar je naručio supu od morke, dobio je u kazančetu i sipao čak 4 puta dok nije sve pojeo - i sve to za 160 dinara! A tek je čuretina sa mlincima čarolija...za 900 dinara stiže gigantska porcija i sva sreća pa nam je konobar sugerisao da je ogromna i da je dovoljna za dve osobe. Za kraj, ko šta voli, dal rezance s makom, dal knedle sa šljivama. Jedva sam stao u naša mala kola...stvarno je vreme da kupimo nova...veća.

Večeras sviraju Nouvelle Vague...a ja sam zakasnio da kupim karte sve verujući da će mi kolege iz Yellow Caba obezbediti iste. Naravoučenije: don't trust anyone!

Jel ima neko dve karte viška?