Čovek u stvari treba da zna kada mu je vreme da se povuče. Kad si mlađi sve ti je ok, a kada uđeš u "neke" godine postaješ mrzovoljan, gunđalo, počinje da ti smeta ono što ranije nisi ni primećivao...
Prosvetljenje sam doživeo na sinoćnjem koncertu Nouvelle Vaguea u SKC-u (hvala Pepeu i Danijeli na kartama). Ajd što je kiša lila kao iz kabla, to se ne da promeniti. Ali, iz nekog (kažu tehničkog, ajd da im poverujemo) razloga koncert koji je najavljen za 21h počeo je tek u 22:15. Ok, razumem ja da ne može da počne baš u minut (kao u Budimpešti ili Zagrebu, na primer) ali stvarno je krajnje vreme da se neko prizove pameti, radni dan je, dobar deo publike (više od 1000 ljudi) je, pa recimo u godinama kada se već radi, dakle treba da ustanu sabajle...no, nakon 1 sat i 20 minuta čekanja dočekao sam početak koncerta.
Svirka je bila ok, meni ovako smorenom sigurno gora nego većini u sali...nekako sam imao utisak da se bolje provodila ona polovina koja nije bila na njihovom prošlom koncertu u Domu omladine. Tada su bili mlađi, zapaljeniji za ono što rade, svežiji...sinoć sam imao utisak kao da gledam dobru pozorišnu predstavu drugi put i primećujem da glumci glume potpuno isto kao i pre dve godine.
I tada su svirali mnogo više i duže. Bendovi polako usvajaju ružnu naviku da skraćuju svoje nastupe, a za iste traže sve više novca. Nekada je regularan koncert trajao 90 minuta, pa onda bisevi, ako ima zainteresovanih. Sinoć je svirka trajala sat vremena, pa onda još nekoliko biseva (poslednji idiotski sa upaljenim svetlima i pola ljudi napolju) i sve zajedno nije sastavilo sat i po efektivne svirke. Dakle, čekao sam isto koliko sam i gledao. Kući smo stigli posle ponoći...
Eto, jel vam sad jasno ono sa početka. Silna neka dečurlija pored mene se super zabavljala i verovatno se pitala koji mi je đavo. Sa pravom. I ja sam pre 15tak godina na isti način posmatrao te 30something smarače što stoje i gledaju koncert prekrštenih ruku i sa izrazom dosade na licu. Nisu godine, kilometraža je to.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
5 коментара:
Puno ko trista ociju, a ne oko.
S tim da spadam u te sto skakucu i njisu se, bez obzira na godine :)
Gen, sta li.
Uh da, matorenje... sta li.
Moram priznati da u poslednjih par meseci koliko sam ovde, nisam overio ni jedno koncertno desavanje u BGu. Nouvelle Vague su bili odlicni u Domu Omladine pre izlaska drugog albuma. Na ovaj mi nije ni palo na pamet da idem.
Poslednji put sam stajao smoren na koncertu Laibacha i obecao sebi da necu vise da se smaram.
EXIT me isto tako vise nesto ne zanima (il' nisam tu, il' mi se ne ide). Posebno mi se ne ide samo zbog jednog izvodjaca koji ce da odradi festivalsku tezgu.
Na koncerte idem iskljucivo zbog muzike. Droga, cuga, muvanje i showing-off su se izgleda prebacili na neka druga mesta :)
ha ha ha
ista stvar kod mene zimus na nominzno
samo me premijere izuju
morizi na eGzitu
i KVOTSA letos u zagrebu
(polugo međ tinejdžerima)
divim se prijatelju Leu koji glanca martine i oštri se na pistolse na leto
ali, to je opet premijera. za njega životna.
Imao je BBC odlicnu seriju "Grumpy Old Men", u kojoj su poznati komentarisali sta ih nervira u svakodnevnom zivotu - od crvenog svetla do tesnih gaca... Ranije bih ih stvarno smatrala dzandrljivim dzangrizavcima i dzigericarima (cudno, kako sve ove reci pocinju na 'dz'), a sad sam i te kako nalazila opravdanje za njihove stavove. U mom slucaju bice da nije kilometraza, ja nemam auto. :)
Постави коментар