Velikan je umro. Ko nije čitao njegove knjige neka zna da nikada nije kasno.
Inače, epitaf koji je želeo za svoj grob glasi:
'He never grew up; but he never stopped growing.'
Svako ima neku njegovu knjigu kao najomiljeniju, moja je Kraj detinjstva.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
3 коментара:
Saznala sam sinoc, oko 2 iza ponoci, kad sam se vratila sa puta... Ziveo je dugo, ali ipak mi je doslo jako zao. Kraj detinjstva i Rajski vodoskoci su moje dve najdraze knjige od njega.
Sentiment iskazan u prethodnom postu, a najdraza knjiga verovatno "Sastanak sa Ramom" i ostale tri koje su usledile.
Kad smo od umiranja, umro i Anthony Minghella.
E, to je, za razliku od Tonija Parsonsa, veliki pisac cije ce ime vecno da zivi.
ARTUR KLARK je simbol citavog jednog vremena, jedne epohe kad smo kao Covecanstvo i najvise sazreli, ali i najdrasticnije dotakli rubove sopstvenog unistenja. Artur Klark je simbol modernosti, covekove potrebe za znanjem i usavrsavanjem, ali i svih onih razocarenja koje nam je donelo uzdanje u nauku.
Постави коментар