среда, 19. март 2008.

CEO BI MI ŽIVOT STAO U JEDAN DAN

Kada uđeš u mašinu svašta možeš da postigneš za samo jedno popodne...meni je drugi deo jučerašnjeg dana (dakle, posle regularnog posla) protekao tako što sam prvo intervjuisao Tonija Parsonsa u hotelu Moskva, potom odgledao film Juno, a sinoć, kasno, sređivao intervju koji sam online putem uradio sa Borisom Dežulovićem. Plodove ovog rada ćete brati u aprilskom Yellow Cabu, a intervju sa TP će biti i emitovan već sad u okviru YC emisije.

Parsons je slika i prilika finog i normalnog čoveka. Kao pisca možete ga voleti ili ne ali kao ličnost ostavlja strašno prijatan utisak. Čovek je prošao sito i rešeto, bio fizički radnik, potom novinar NME-a i deo punk buma krajem 70tih, pisao za većinu vodećih britanskih novina i magazina, radio i na BBC-ju, a krajem 90tih je postao mega zvezda jer je roman Čovek i dečak prodat u gotovo 2 miliona primeraka samo u UK. I nakon toga je nastavio sa uspešnim pisanjem i sada, sa 55 godina izgleda baš kako i treba, kao sređen i uglađen čovek koji je uspešan u onome čime se bavi. I veliki je navijač Arsenala kome nedostaje stari dobri Hajberi.

Juno je ok film...američka (uslovno rečeno) nezavisna produkcija svake godine izbaci bar 20tak ovakvih filmova, ovaj se probio mada je bilo i boljih...najveći kvalitet filma je u stvari to što konačno u filmu ovog tipa porodica nije disfunkcionalna, čak naprotiv, dakle, jedan kliše manje.

Boris Dežulović je apsolutni car. Ako niste čitali njegove knjige overite bar kolumne iz Globusa i Alo-a http://www.b92.net/info/moj_ugao/
Intervju koji mi je dao je briljantan, iskričav i duhovit. Nadam se da ćete posle čitanja istog poželeti da kupite njegove knjige dostupne kod nas.

Odoh da radim...igranka bez prestanka i dobar način da ne mislim na ono što nam (nadam se zauvek) bivši Premijer i njegova kamarila pokušavaju da ostave u amanet. Koštunica je za svog mandata uspeo da ostane bez Crne Gore i Kosova, a sad bi da nas uvuče i u jedan mali prljavi rat, čisto da i po tome ne zaostane za onim što leži pod lipom.

8 коментара:

Vuk је рекао...

Osnovni problem autora ovog bloga, a ovo ce dobiti potpuno besplatno, iako se takve informacije u zivotu puno placaju, jeste njegova sustinska i sveobuhvatna povrsnost. Koja god da je tema kojom se bavi - osnovno je merilo za njega KAKO STA IZGLEDA. Covek jednostavno nije u stanju da pojmi sustinu i dosegne ispod onoga kako nesto izgleda. Otud i njegova opijenost dizajniranom stvarnoscu, otud nerazumevanje slozenijih politickih i drustvenih odnosa, otud neusaglaseni vrednosni sudovi u umetnosti, otud odusevljavanje beznacajnim trivijalnostima.
Ne zadrzavaj se samo na tome kako sta izgleda. Mucni glavom da bi shvatio istinsku kakvocu.
Ajde, menjaj se, ima vremena, ne treba biti ucaurena konzerva.

Ivan Bevc је рекао...

Majstore, nemamo svi dubinu Nove srpske fasisticke misli i nismo svi sposobni da dokucimo svu dubinu ponora Kostunicinih dilema i snagu njegovih cutnji...nama neusaglasenima to lici na ludilo i suicid.

Apsolutno si u pravu, ovo jeste blog jednog povrsnog coveka, opijenog dizajniranom stvarnoscu koju pretpostavlja sivoj, nedizajniranoj i depresivnoj stvarnosti.

Ako bas moram, izmedju Amerike i Rusije biram Ameriku...ako ne moram blizi sam Spaniji ili Skandinaviji.

Kako si me samo raskrinkao! Stvarno vas dobro obucavaju u podmlatku. Udri brigu na dubinu nedokucivu obicnim smrtnicima.

Olja је рекао...

super sto ce biti tih intervjua. uopste nisam citala tonija parsonsa, kao, delovalo mi je previse hajp, nemam pojma. mozda ispravim gresku.
e ivane, zavidim ti na ovim fanovima koji te citaju svaki dan i takodje i daju dobronamerne savete - besplatno. carski.

Ivan Bevc је рекао...

Vuk je pionir Creative Commonsa u Srbiji :)

Aleksandar Maćašev је рекао...

Cuo si... o'ma na debelo placeni kurs ubadanja istinske kakvoce da si otisao.

Kad smo kod pisaca. Umro Artur Klark. Bio godiste kao i moj pokojni deda Ivan, ali nije to jedini razlog za sentiment. Preko njega sam kao klinac poceo da citam SF. A i cale mi kupio Misterije Sveta za 13. rodjendan. Rama, Odiseja, Kraj detinjstva...
Bas mi zao. Bio je VELIK lik.

Ivan Bevc је рекао...

Istog dana kada i glumac Zika Milenkovic...sto ti je zivot.

vladimir је рекао...

Ne smatram Tonija Parsonsa velikim piscem. Cak, sta vise... Pise tipicnu komercijalnu knjizevnost, lisenu istinskih umetnickih kvalitetima i originalnog izraza. Uopste mi nije jasno cime se on to istakao od mnogobrojnih slicnih i oskudno-osrednjih pisaca, na inace hiperproduktivnog britanskoj knjizevnoj sceni. Ali, eto, i u tome moze da lezi fenomen njegovog uspeha. Dzulijan Barns je na primer za njega tata mata.

Naravno, to je moj licni stav i mozda je samo stvar ukusa. Inace, nemam razloga Ivanu da sumnjam da je Parsons kao osoba izvanredan

Ivan Bevc је рекао...

Niko nije rekao da je veliki pisac. Covek i decak je simpaticna knjiga...ono posle nesto slabije...a kakav je kao osoba ne znam, samo prenosim utisak koji ostavlja.