среда, 23. април 2008.

FAST FORWARD

Nije loše kad radna sedmica ima 4 dana pa je sreda u stvari kao četvrtak. Kako se približava početak praznika tako sam sve napetiji, mislio sam da će biti obrnuto ali izgleda da će ovaj lastiš da se opusti tek kada u subotu stignemo u Istru, smestimo se, raspakujemo i postavimo čuveno pitanje: a gde ćemo na večeru?

Želja za promenom je jak pokretač, kratkoročna promena putovanjem može da primiri i relaksira čoveka ali rešenost da se napravi novi iskorak u životu ne treba da bude ignorisan. Drago mi je da već ima onih koji tu moju želju prepoznaju i zainteresovani su da ozbiljno pričamo na tu temu.

Kako je vama na poslu koji radite? Da li ste srećni, ispunjeni, zadovoljni? Ili makar delimično inspirisani? Vidite li sebe na tom mestu i za godinu, dve, pet...hoćete li napredovati ili ostati zauvek to što ste sada?

I, da, danas je međunarodni dan knjige. Obeležava se vrlo jednostavno, prošetajte do neke dobre knjižare i nabavite par knjiga koje će vam predstojeće praznike učiniti sadržajnijim i kvalitetnijim. Knjige su super, ne zauzimaju mnogo prostora, ne traže ništa, mogu svuda sa vama. Knjige su strava drugari.

13 коментара:

Aleksandar Maćašev је рекао...

Prvo za knjige. Ma koliko bio fanaticni ljubitelj knjiga, mislim da su neprakticne. Jako su teske kao prtljag, uzasne su za selidbu i zauzimaju dosta prostora. Ma koliko mi bilo zao nedostatka objekta i lepih omota na CD-ima i plocama, mnogo mi je laknulo kada sam sve prebacio na jedan veeeliki hard disk. Sve kao nesto mislim da ce da se desi slicno i sa knjigama. Vec se zapravo desilo. Amazonov Kindle, elektronska knjiga. Samo mislim da za sada nista ne moze da zameni dodir papira, listanje strana, smek starih knjiga. No mislili smo i za druge stvari da su nepromenljive, pa ih evo vise nema.

Kad smo vec kod selidbe i velikih promena, one su uvek bile obelezene selidbom knjiga. Nazalost to produkuje i gadan rascep. Deo knjiga mi je ostalo u Beceju, manji deo (za prezivljavanje) mi je u Beogradu, a 80% je vec odseljeno za Ameriku. A stvarno zivim tamo gde su mi knjige (bar vecina). Doduse, ucili su me da zivim tamo gde su ljudi, ali to je druga prica.

Posao? To mozda u sledecem komentaru :)

Анониман је рекао...

Pre neki dan sretnem drugara i on pocne: Video sam ti tatu nedavno, pitam ga kako si, a on zabrinuto kaze kako uzasno mnogo radis, a s druge strane, nekako nelogicno, delovao je zadovoljno. Kako to?

Lepo: obozavam svoj posao! Cak i kad ponekad fizicki iscrpljena ustanem od racunara, prvo osetim i srecu i ispunjenost i zadovoljstvo sto radim to sto volim i volim to sto radim, pa tek onda eventualno mislim o umoru. Inspirisana sam i motivisana maksimalno, trudim se da je i koncentracija uvek tu negde, mada umor nekada uzima svoj danak. Kao i u svakom poslu, postoje povremene tenzije - uglavnom rokovi da se sve stigne na vreme i da bude dobro uradjeno.

I u zivotu uopste trudim se da ignorisem ono sto ne zavisi od mene ili na sta ne mogu realno da uticem, i mnogo je lakse.

Knjige - vise nemam slobodnih zidova za police, stigle su do plafona, ima ih svuda i ne znam kako dalje. Kako bi bilo lako da ih, kao muziku, sve spakujem na neki 'iLibrary' i uvek imam pored sebe... Ionako vec primecujem kako se prosiruje folder sa e-knjigama i pdf-ovima.

Мјауриса је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Мјауриса је рекао...

Za mene postoji razlika između knjige i teksta. Knjiga miriše, ima svoju teksturu, pored toga što je čita, čovek je i drži u rukama. Za tekst je potrebno samo jedno čulo - vid.

Ja zadovoljna onim što trenutno radim. Posao lektora za beletristiku, rad kod kuće, samoorganizovanje vremena... Prija takav rad. Ne znam koliko sebe vidim kao lektora za nekoliko godina. Ponekad ti dosadi da ispravljaš tuđe greške, a posao je često nekako pasivan, posebno za moj ukus. Malo cunjanja, lunjanja i kontakta sa ljudima može čak i da bude fino. ;)
U svakom slučaju, ne razmišljam tako daleko... Ko zna šta će mi za par godina odgovarati. Možda budem instruktorka fitnesa ili nešto slično. :)))

Aleksandar Maćašev је рекао...

Posao.

Ja sam imao oveci problem "neuhvatljivog" profesionalnog identiteta, posebno u Srbiji. "Cek' jesi ti graficki ili web dizajner? A bavis se umetnoscu? A zavrsio si arhitekturu? A kao i pises?... A sta ti u stvari radis?" Ljudi bas ne znaju sta da rade sa tobom ako nisi u fijoci ili nemas krupno ispisanu nalepnicu. Da ne spominjem uvredjene soc-profesionalne sujete tipa "Sta ces ti na mom igralistu?" Posle raznih iskustava sa institucijama kulture, reklamnim agencijama i NVO-ima stigoh do stabilnog statusa freelancera. I mnogo mi je lepo. (O manama cu drugi put). Ne bih ovo menjao ni za kakav office. Dovoljno slobode za svakojake uvek dobrodosle promene.

da citiramo omiljene The Dresden Dolls:
"Should I choose a noble occupation
If I did I'd only show up late and
Sick
and they would stare at me with hatred"

Ivan Bevc је рекао...

Ti si u manjini Aleksandre, spadas u one ljude koji su imali tri bitne osobine:
1. talenat
2. vrednocu da taj talenat razvijes
3. hrabrost da budes svoj poslodavac

Velika vecina nas clerkova osudjena je na 9-5 idilu.. ima svoje prednosti, donosi kakvu takvu sigurnost, ima i mane...sve ovo sto si smatras za prednosti svoje pozicije.

Nego, da te priupitam nesto: prica se o startu Time Outa, Bg verziji, cas sad ce, cas nece..a i tvoje casno ime se tu nesto provlacilo...sta je istina?

Aleksandar Maćašev је рекао...

Hm, da. Meni pored one tri stavke pada na pamet meni najvaznija: (skoro patoloska) zelja za slobodom. Talenat je ok. Mnogi ljudi su talentovani, ali ili nisu svesni, ili su lenji, ili ih zakucaju. Treba samo iskoristiti negativnu energiju onih sto vas vuku na dole i pokazati im da nisu u pravu.
A konsekvence "preterane" slobode i freelance posla: kuca i ofis su isto (sto cesto nije zdravo), nekad gladujes, a nekad ne znas sta ces sa parama, previse si sam...
No, fora je da ne ides kao i mali Mujo gde i ostali, nego da stvarno vidis sta TI hoces i to i uradis. Moj nacin da to saznam je bio malo tezi: trial and error.

Sto se tice Time Out-a... Sve je za sada na holdu koliko sam skapirao. Krenulo se, pa se stalo... kao i mnoge inicijative u ovoj zemlji. Ja sam tu trebao da uredjujem Gay/Lesbian rubriku. Sto bi bilo fino da se pojavi u domacoj stampi. Makar i ta jedna strana. Sta ce dalje da se zbiva, pojma nemam.

Ivan Bevc је рекао...

Taj deo o slobodi je ključan..naime, mnogo ljudi priča o slobodi ali ne zna tačno šta to znači. Sloboda se osvaja, sloboda je odgovornost, rizik i opasnost.

Naravno, vredi svega toga.

TO...hmmm, i ja sam cuo da je na kraju sve (za)stalo...lici na tipicnu srpsku pricu, kao lako cemo, opusteno...a ja znam koliko je rada iza svakog broja Yellow Caba.

I, da, Yc uvodi g&l rubriku, ako je neka uteha.

etotako је рекао...

Ja nekad mislim da želja za promenom čak i jedini pokretač. Promenom u bilo kom pravcu. Umoriš, odmoriš. Odeš dođeš...
Moja prva želja za promenom se odma vidi na glavi. Makaze! Fiju. Ko najava bolesti. Čim osetim da bih da se šišam ili radim nešto tako "bezbolno" slutim da ima problema za rešavanje.

Elem. Što se tiče posla. Tu gajim temeljno čak određenu vrstu shizofrenije. Ono od devet do pet, što volim, i što mi blisko, a posle toga full stvaralačka sloboda. Što takođe volim, ali bezuslovno!
Čak mislim da mi taj balans odgovara (ili se lažem, ne znam)...jer kad pomislim da treba da se opredelim za ili ili...ne ide. Što reko aleksandar, fijokiranje je glupost, ako se kaniš pobijediti u sopstvenom radu.

A menjanje posla, tj okruženja u kom i dalje radiš "isti" posao je dobro. Bistriš mozak. I pre ili kasnije shvatiš da je manje više svuda ista "šema". Bar u ovoj zemlji.

Ne znam kako tebi ne zauzimaju mnogo prostora, ali meni bogami uzimaju! Mnogo mi ne zauzima olovka na primer :)

vladimir је рекао...

"Covek nece biti istinski slobodan dok god postoji nesreca", kaze Alber Kami.

I zaista, naspram nesrece svi ostali problemi koje imam cine se mizernim. Nista toliko ne blokira posao, svakodnevicu i normalan zivot kao smrt bliznjeg.

Ni knjige za izvestan period nemaju sta pametno da kazu, sve je potaman, svaka licna ambicija zamrla, a svet kao da se urusio u sopstvenom besmislu...

elektrokuhinja је рекао...

A i ti se pakuješ? Mi smo odlučili na par dana u Herceg Novi, pa da pravimo izlete u Hrvatsku. Nosim čitav kontigent knjiga naravno.
A za posao...hm. Ne znam, moja neka želja je uvek bila da otvorim restoran. To naravno nema nikakve veze s mojim sadašnjim pozivom. A ako to ne uspe baviću se ovim što radim i pokušati da nađem dobre strane. Da radim na interesantnim projektima, velikim, zanimljivim. Nešto kao megastructures na Discovery-u. Da, ima momenata kad posmislim da sam pošla u totalno pogrešnom smeru, al shvatim da bilo šta drugo da radim, isto bi došlo do zasićenja kad-tad. Pa onda ćutim.

coca је рекао...

e ivane,

kod linka za artmistakes ti fali jedno t :)

Ivan Bevc је рекао...

Vladimire, jel sve ok?