ROADHOUSE BLUES

Ne smatram sebe nekakvim velikim ekspertom kada je politika u pitanju. Valjda sam više puta ispao naivan verujući da neki ljudi tu imaju iskrene namere da nešto poprave, a onda se iznova uveravao u to da je jedino lični i stranački interes bitan. Ali 18 godina života (dakle polovina) u višepartijskom sistemu i demokratiji na srpski način naučilo me je nekim osnovnim istinama: u Srbiji ne postoji normalna levica i u Srbiji ne postoje umereni nacionalisti. Prvo je uništeno delovanjem SPS-a i JUL-a, ovo drugo načeto i urnisano delovanjem SRS-a, a dokrajčeno prelaskom Koštunice na "tamnu stranu" (mada su verovatno u pravu oni koji tvrde da je on tamo sve vreme)...sve to, naravno, ima duboke korene u zajebanoj mešavini zaostavštine mnogobrojnih totalitarnih režima (kraljevina, komunizam) i ponajviše u monumentalnoj štetočini Slobodanu Miloševiću koji je iskoristio, izanđao i odbacio svaki mit, svaku moguću opciju diskreditovavši ne samo levicu i desnicu već i samu demokratiju dovevši narod u takvu bedu da mu je sve pre demokratije izgledalo bolje - umesto da kao Slovenci, Česi, Poljaci, Litvanci blagosiljamo bekstvo iz totalitarnog režima mi smo napravili krug i vratili se na početak da ponovimo lekciju. Ali ništa nismo naučili. I to je naša tragedija. Pametni uče na tuđim greškama, budale na svojim, a Srbi ni iz svojih. Kao u nekoj naopakoj gradaciji mi smo opet na dnu kace, gori od najgorih...dobar, loš, gori, najgori, Srbija!!!
Živimo pogrešne mitove, slavimo poraze i priželjkujemo nove, glorifikujemo psihopate, lopove i ubice, pljujemo po poštenima, ismevamo pametne, maltretiramo one slabe među nama. Zagnjureni u svoj smrdljivi nađubreni pupak ne vidimo u šta smo se pretvorili i u kakvom zapećku sedimo. Musavi, zapušteni seoski kavgadžija, izubijan i krezav, posađen u najdalji ćošak drumske kafančine, odmah pored WC-a, e to je Srbija danas.
Tu, na toj klimavoj šamlici usmrđena, zapišana i flekava ona drži svoj nebulozni kafanski monolog koji ne sluša skoro niko, tek možda oni što sede najbliže i smeju se srećni što oni nisu taj parija mada imaju potencijal za to ali na svu sreću, eto, ima neko gori od njih. A mi i dalje pričamo, ističemo strateški značaj svoje klozetske pozicije i pretimo celoj kafani kako ćemo joj se najebati majke...samo malo da dremnemo i odmorimo, a onda ćemo biti kao novi. A onda, a onda....
(pozdrav Slobodanu Antoniću).